(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Biodiversity Heritage Library | Children's Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Bijesni Rolando; viteški ep u 46 pjesama"

Соо^1г 



Тћ1К 1К а (Ј1§1[а1 сору оГ а Њок [ћа! вдак ргсксгуо(Ј Гог §спсга[10пк оп Ик^гагу кћс^уск к^сГогс ![ вдак сагсГиИу ксаппај 1^у Соо§1с ак раг[ оГ а ргојсс[ 

[о таке (ће адогШ'^ ћоокв »Ивсоуегаћк опПпс. 

Ц ћав вигу1уеи 1оп§ епои^ Гог Ше соруг1§ћ1 1о схршс атј [ћс ћоок [о сп^сг [ћс рићИс иота1п. А рићИс иота1п ћоок 1в опе (ћа1 адав пе^ег 5ићјсс[ 

(о соруг1§ћ1 ог адћове 1е§а1 соруг1§ћ1 1егт ћав ехршај. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 111 [ћс рићПс иотат тау уагу соип(гу (о соип(гу. РићИс (Јота^п ћоокк 

аге оиг ^а^е^л^аув (о (ће рав(, герге5еп(1п§ а адеаКћ оГ ћ1в(огу, сиКиге апи кпо^л^^еи^е (ћаСв оГ(еп »ИГВсиК (о »Ивсоусг. 

Магкв, по(а(1опв ап*! о(ћег та1§1паИа рге5еп( 1п (ће ог1§1па1 Уо1ите 'л^Ш арреаг т (ћ1в ћ1е - а гет^пиег оГ [ћ15 ћоок'к 1оп§ јоигпсу Ггот [ћс 

рићПкћсг [о а Пћгагу атј ИпаИу [о уои. 

ТЈба^е ^иМеИпеб 

Соо§1с 15 ргои(ј [о раг^псг \у1[ћ Пћгапев (о <И$ЈП2е рићИс (1ота1п та(ег1а1в апп таке (ћет №1(1^1^ ассе551ћ1е. РићИс (1отат ћоокк ће1оп§ [о [ћс 
рићИс апб \ус агс тсгс1у [ћс1г си5(о(11апв. Кеуег(ће1е55, (ћ1в адогк 1в ехрепв1Уе, во 1п ог(Јег (о кеер ргоУ1(11п§ (Шв гевоигсе, 'л^е ћа^е (акеп 5[срк [о 
ргс\'сп[ аћикс ћу соттсгс1а1 раг[1ск, 1пс1и(11п§ р1ас1п§ (ссћ111са1 гск[г1с[1011к оп аи[ота[С(1 ^исгу111§. 
№ а1ко акк [ћа[ уои: 

+ Маке поп-соттегс1а1 изе о/ЉеЈИех № (1ск1§пс(1 Соо§1с Воок бсагсћ Гог икс ћу 111(11У1(1иа15, а11(1 \ус гс^ис5[ [ћа[ уои икс [ћскс Шск Гог 
регвопа1, поп-соттегс1а1 ригровев. 

+ Ке/гатрХ)т ашота^еЛ ^иегут§ Ђо по1 5еп(1 аи1ота[С(1 ^исгкк оГ апу вог[ [о Соо§1с'5 кук^ст: 1Г уои агс со11(1ис[111§ гсксагсћ оп тасћјпс 
[гапв1а(1оп, ор(1са1 сћагас(ег гесо§п1(1оп ог о(ћег агеав адћеге ассевв (о а 1а1§е атоип^ оГ [сх[ 15 ћс1рГи1, р1са5с со11[ас[ ик. № спсоига^с [ћс 
ике оГ рићИс (1ота1п та(ег1а1в Гог (ћеве ригровев шп тау ће аћ1е (о ће1р. 

+ Л/ж*п1ж*п Ж1гЉн1(оп Тће Ооо§1е "ада^егтагк" уои вее оп еасћ Ше 15 е55еп[1а1 Гог Ј11ГогтЈ11§рсор1саћои[ [ћЈкргојсс[ а11(1 ћс1рЈ11§ [ћст \\г\А 
а(1(11(1опа1 та(ег1а1в (ћгои§ћ Ооо§1е Воок 8еагсћ. Р1еаве по по( гето^е К. 

+ Кеер и 1е§а1 ^Ућа^сусг уоиг икс, гстетћег (ћа( уои аге ге5ропв1ћ1е Гог епвиг111§ [ћа[ \ућа[ уои аге (1о1п§ 1в 1е§а1. IX) по( аввите (ћа[ ји5[ 
ћссаикс \ус ћсИсус а ћоок 15 111 [ћс рићПс (1отат Гог ивегв 1п (ће 1Јп1(е(1 8(а(е5, (ћа( (ће адогк 1в а18о т Ше рићИс (1ота1п Гог ивегв 1п о(ћег 
сои11[пс5. ^Ућс^ћсг а ћоок 15 5[И1 т соруг1§ћ( уаг1е5 Ггот соип(гу (о соип(гу, атчЛ вдс сап'! оГГег §и1(1апсе оп шће^ћег апу врес^Нс ивс оГ 
апу вресИ1С ћоок 1в аИо^л^е^^. Р1еаве по по( аввите (ћа( а ћоок'в арреагапсс 111 Соо§1с В(Х»к бсагсћ тсапк ![ сап ћс икс(1 111 апу таппсг 
апуадћеге 1п (ће адогШ. Соруг1§ћ( 1пГг1п§етеп( ИаћП!^ сап ће ^иКе ве^еге. 

Ађои( Ооо^е Воок ^агсћ 

Соо§1с'к тјккјоп јк [о ог^апј^^с [ћс №Ог1(1'к ЈпГогта^Јоп а11(1 [о такс ј[ ипЈусгкаИу асссккјћ1с а11(1 иксГиК Соо§1с Воок Зсагсћ ћс1рк п;а(1сгк 
(Иксоусг [ћс \уог1(1'5 ћоокк вдћПс ћс1рт§ аи[ћогк ап(1 рићИкћсгк гсасћ пс^ аи^Испсск. Уои сап ксагсћ [ћгои§ћ [ћс Ги11 1сх1 оГ 1ћјк ћоок оп [ћс №сћ 

а[ |ћ1111р://1зоокз.доод1е.сош/| 



^^■1 ШШЕВШАЦШ. V, 


јШ 


^•- г;ИР0У1ДН/|0 

11,(1 ■• 


■ 




1 


•■Тл 


^ ЈИ 




^^1 



Тће Тћогпе Роипда1:10п 



8ТАМР0Н0 

им1УЕВб1ТУ 

^1ВПАтЕ8 



V ' • 

33 СРПСКЛ КШШШНЛ ЗШУГА 33 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 







■^к 



V" 



!Г'б?ПОКД КМЖВ8НА ЗАДРУГА 




'А З"? 



БИЈЕСНИ РОЛАНД 




шШи '. 



г, 

33 СРПСК1 К&ИЖЕВНЛ ЗЛДРН'! 33 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

ВИТЕШКИ ЕП У 46 ПЈЕОАМА 



сшевАа 
ЛОДОВИКО АРИООТО 

ПРВПЈВВАО СРПСКИ 

ДРАГИША СТАНОЈБВИЋ 




1 ВИОГРАДУ 

птхНАВО 1 ДРЖ. ШТАИПАРМИ ВРАЉВВИШ! ЦРВИЈК 

1896 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО ' 



1032(4). Амор, што убодом стријеле д^шманске 
Ојади толике у најбољем цветку 
Шћери без разлике сељачке и банске, 
Уби ме, ласкавши лажов у почетку. 
Бијах ћерка краља Галиције шпанске, 
Велим бијах, јера пошто тако ретку 
Несрећу доживјех, као што је мбја, 
Ја сам данас, т^го, само шћерца твбја. 

1033(5). Ја, коју на земљи зваху Изабелом, 
Прије но под земљом западох у беду 
Са пунијем срцем и ведријем челом 
Живљах задовољна у сваком погледу. 
Узроке с којих ме мрак својим паћелом 
Сакри овдје хоћу испричат' по реду. 
Кад спасти не можеш из муке ме бве, 
Твој сажаљај прича бар нек изазбве. 

1034(6). Објави јуначке игре' у Бајони 
Мој несретни отац прије триста дана. 
Из цијела света кнези и барбни 
Поврвјеше к нама дијелит' мегдана. 
Ви се допануо и самој Белони 
Цербин, кад појаше коњица ваљана: 
Скоције краљевић допаде с' и мени. 
Сви борци од њега бише надбијени. 

1035(7). Ја ево искрено признајем тебика 
Да љубављу бијах скоро опијена, 
Гледајући славног овога војника. 
Не чуди се томе, јер слаба сам жена, 
Ах да љуби срце дано је меника; 
Због њега сам данас овдје сакривена. 
Ако ће, јер сам га баш ономе дала, 
Што је вјерна слика мојег идеала. 

1036(8). Цербин, који својом мишком и љепбтбм 
Славно побиједи витезове ине, 
Који моје срце свог срца дивбтбм 
Озари, извуче на свјетлост из тмине, 
Клео ми се својим млађаним живбтом, 
Да и он за мноме исто тако гине, 
Јер Амор нам пружи начине и срества 
За састапке, чинећ' у томе чудества. 



ПЈЕСМА ТРИНАЕСТА 



1037 {9)ч Када окончаше светковину китну, 
Мој се мили Цербин у Скоцију врн5^. 
Одлазак ме његов са небеса хитн^ 
На ледену земљу, а у тугу црну. 
Растанак (то видјех чатећ' књигу ситну 
Што ми посла) јаде на дугау му згрну. 
Вељаше : без тебе мени се не живи ; 
Ходи! Жудњи ми се, душо, не противи! 

1038(10). Докле у брак са мном Амор њега тјбра, 
Мене њему дати за оца је хула, 
Јер брак забрањује неједнака вјбра: 
Цербин је хришћанин, ја маварска була. 
Мени, пошто Цербин отети ме смјбра, 
Срце рече : идп ! То сам добро чула. 
Имадијах дворе баш на мору сланбм 
Са цвјетнијем вртом и мермер-алтаном. 

1039 (1 1). Знав да вртом ноћу слушам птице гајске, 
За отмицу мјесто свидје му се згбдно; 
Отле ме требаше једне ноћи мајске, 
Молбама његовим пријатељским схбдно, 
Друг му Одорико од земље бискб-јскб 
Да отме, напавши мјесто моје рбдно ; 
Крпшом стигав с лађом Одорико ту би 
Отео дјевојку, коју Цербин љуби. 

1040(12). Љубавни болесник да себе лбјечи 
Лијекове кашто мора и да хара; 
Да то сам учини Цербина спријечи 
Строга заповијест од 5)ца му ст^ра 
(Ког мораде слушат' без једне ријечи), 
Да мачем помогне Франачкога цара. 
Друг-у, каваљеру пуноме врлина, 
Повјерит' се, то је нагнало Цербина. 

1041 (13). Пбвјери се јер је много добра њему 
Учинио био речима и дјелом. 
Ја извијештена бијадох о свему, 
И кад једног дана пбмрчина вблом 
Покри лице земљи и мору голему, 
Одорик из лађе са дружином смјелОм 
Искрца се у врт, у којем се шетах, 
И са дворском дамом пријатно ћеретах. 



ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1042(14). Одорик имаде поуздане друге, 
Који с мојом стражом љуто се скобише. 
Одмах савладаше одане ми сл^ге, 
Многе од њих туна на мјесту пббише, 
Неки утекоше у зелене луге, 
А неке заједно са мном зарббише. 
Примих врло радо ланце ропства златна. 
Отпловисмо пошто разавише платна. 

1043(15). Видјех среће своје обрашчиће пуне, 
Ал' убрзо њихна пуноћа се збднџа; 
Сад заједно са мном срећа моја труне. 
Прије но по граду поче да се лбнџа 
том, умакосмо. Олуј ће да гр^не 
Баш када нам оста за леђима Монџа. 
Приморка сам, али нигда така беса 
Не видјех, и не чух таког ;урнебеса. 

1044(16). Титраше се лађом као љуском л11кдм 
Вјетар ; замишљах је веће разбијену ; 
Да олуја нама пријећаше смаком, 
Ја тврдо вјеровах у једноме трену, 
И мишљах да ће нас почастити рћкдм, 
Тамо крај Рошеле на оштру гребену, 
Јер да нас избаве из самртних грбза 
Немоћни бијаху напори матрбза. 

1045(17). Тад Одорик правб учини чудество, 
И нб превари се у своме рачуну : 
Ја, он и још двоје имадосмо срество 
Очајно : у трошном спасават' се чуну. 
Пошто мачем одби морнара силество, 
Који с нама шћаху избјећи вртуну, 
Ми се отиснусмо, и послије мнбге 
Муке, на земљу су стале наше нбге. 

1046(18). Боже, што ми помоћ пружи са висина, 
Благодарим теби, јер лшвот ми треба 
(Тако тада рекох) да љубим Цербина, 
Крај ког и на земљи ја сам усред неба. 
Море, разјапљено до крајњих дубипГц 
Страховита слика отворена греба, 
Прбгута и лађу и јадне лађаре, 
И све рухо моје и све адиђаре. 



ПЈЕСМА ТРИНАЕСТА 



1047(19). Лако их прегорјех као жртву мбру, 
А слабо и волим кинђурење тела. 
Наш чамац уз неку пристао је гбру, 
Гдје не беше трага од људскијех дјела, 
Гдје не видјех људе да копају, бру, 
Нити у близини икаквијех сбла; 
Брег видјех, чији се краци мору нагли, 
Докле му је глава стајала у магли. 

1 048 (20). Ту ће јади вељи мени да се дбсе. 
Јер сплетака својих пакосни је Љеља 
Разапео био ту читаве љбсе: 
Засув Одорика блатом ниских жеља, 
Одријеши њега од задане ббсе, 
И посија раздор измеђ' пријатеља. 
Да другу Одорик осрамоти жену 
Реши се, јер за мном бјеше у пламену. 

1049(21). Не знам да л' још прије (и то може бити) 
Објешењак Амор на ухо му шан^, 
Да младошћу мојом страст опаку сити, 
Или тек у шуми похота му планУ, 
Гдје му згодно бјеше подло дјело скрити. 
Али да ми части смртну зада рану, 
Овали на се гријех од хиљаду ока, 
Сметаше присуство двојице свједбка. 

1050(22). Нарочито једног. Номал овај зва се, 
Пријатељ Цербинов, из Скоције рбдом, 
Племените душе, к'о што је и расе. 
Рече му : нећемо цуру морит' хбдом, 
Који до Рошеле траје дуге часе, 
ВеК виђи нећеш ли наћи којом згбдбм 
У близини овдје каква добра кбња; 
Може кише бити, над гором је тоња. — 

1051 (23). Номал одмах оде, нити човјек слути 
Шта се тијем хтједе, и каково дјбло 
Орамно Одорику по души се мути. 
Оде, јер не знаде шта се мени прело. 
За другог мишљаше пећеда се љути 
Ако ли умишљај повјери му смјело. 
Јер да га уклони не зна начип згбдан, 
И јер му је човјек овај био бдан. 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1052(24), Кбрев зва се овај. У истоме дому 
Одорик одрасте с њиме (вели дјева), 
Па зато, радећи на мојему слбму, 
Мишљаше придобит' рђа и Корева. 
Ах да Бог да сћако подлегао грому, 
Ком није светиња другара му нева! 
Ну чим је Одорик показао џевер, 
Корев ме заштити као прави дјевер. 

1053(25). Корев, који бјеше човјек од поштења, 
И овапућена честитост и вјбра, 
Назвав га звијером, достојним презрења, 
Мач у груди рече да ће да му стјера 
Да мене избави од осрамоћења, 
И спријечи учин поганога смјера. 
Чпм зграбише сабље да се љуто кбљу, 
Ја бјежати почех по гори и пбљу. 

1054(26). За моју песреЈ^у оста лавбрика 
Подлацу, што тебе не треба да чуди, 
Јер вјешт је и снажан, голем ка' ббрика, 
И Корев, обрањен, подлег'о је љ^ди. 
Брзином обдари Амор Одбрика, 
Те ме стиже одмах да ми љубав нуди ; 
Из уста му чу се слатких речи праска, 
Амор га научи како да ми ласка. 

1055(27). Ма сва му је молба била бадаваде, 
Јер бијах се прије ријешила мријет' 
Него ли му гадне испунити наде, 
И жртвовати му дјевојачки цвијет. 
Видећ' в не може да ми га украде, 
И да не помаже ни молба, ни пријет, 
Смисли отети га, и кидиса да ме 
Обори, зграбивши за бело ме раме. 

1056 (28). Страшан бјеше срампом кад приступи раду, 
Дршћем сјећајућ' се ужасне му слике. 
Видећи да пбнос клони ми се паду, 
Рукама га шчепах за уши и кике, 
Ноктима га гребох и чупах му браду, 
И потресох гбру силом своје вике. 
Моје очајање увећа ми снагу, 
Те се олЈПирах похотљиву врагу. 



ПЈЕСМА ТРИНАЕСТА 



1057(29). Гиеут' хоКах али звијезду вбдиљу 
Злу имам: не даде; гори јад ме чбка. 
Ваљда с тога што се за читаву миљу 
У бколу чула писка ми и дрбка, 
Зби се што спријечи звијера у сиљу, 
Јер на брду људи гомила се нбка 
Појави, и к нама низ брдо се сп^сти. 
Уплашен одо тог Одорик ме п^стб. 

1058(30). Заждивши бјежати по зеленој луци 
Утече, видеКи да Ке бити клања. 
Ти су људи били олаки хајдуци, 
И ма да из грозна спасоше ме стања, 
Видјех, чим се нађох у њиховој руци, 
Да у жеравицу падох из тигања. 
Моју чедност они поштедјеше, јер је 
Продати ме хтјело то грамзиво зверје. 

1059(31). Зле судбине гбни рука ме и злбба, 
И скбро ће бити три стотине дана, 
Како трулим овдје кано у дну грбба. 
Више видјет' нећу милога јарана, 
Јер су ме продали веће као рбба, 
Трговцима неким за харем султана. 
Ах веКе су од њих примили и нбвце, 
И ја сваког часа изгледам тргбвце. 

1060(32). Не надам се добру; на јаде сам свикла; 
То је повест мојих претрпљених зала. — 
Јецајући то је испричала дикла, 
Љепша но лијепа ружица и лала: 
Оку се чињаше у рају је никла, 
Уста би је радо анђелицбм звала. 
Баш кад задња ријеч паде јој из груди 
У пећину груну дваестину људи. 

1061 (33). Одмах је настала голема гунгула. 
У руци је била некијема кбса, 
Некијема мотка, ражањ или ћула, 
А сва руља беше дроњава и ббса. 
Њу је предводио некакав громула 
Вез једнога ока, образа и нбса, 
И рече јој чудне правећи мигове: 
Дивна ли ми птица уђе у вигове ! 



> 



8 БИЈЕСПИРОЛАНДО 

1062(34). Затијем Роланду: е хвала ти, брале, 
Што ми ка' поручен у пећину д6Ј)е, 
Да ми задовољиш потребице мале, . 
Јер такога руха м'и немамо вбђе, 
Нити у нас такво оружије кале, 
Које Кеш, надам се, дати нам так6Ј)е. — 
Вођи руље ове с конопца и кбца 
Одговори јунак, уставши са стбца: 

1063(35). КуЦујеш оружје? На том предузсћу 
Честитам, тргујуК' њиме по занату. 
Продаћу га теби, поклопити нећу, 
Па зато најприје положи ми плату. — 
Угарком пзмахну и ока му свећу 
Угаси, и још га дбхвати по врату. 
Не хтје мач потрзат' ; угарак из ватре 
Мњаше довољан је да лупежа сатре. 

1064(36). Страховит' је био ударац угарком, 
Јер пањем га право међ' повије кључи, 
Те никада више он сунцу се јаркбм 
Обрадоват' неће: скљока се и згучи, 
И за час дух му се у језеру жаркбм 
Створи, гдјено Хирон силеџије мучи, 
Гдје у врелој крви вјечито их вари, 
За њихове грозне злочине и ствари. 

1065(37). Грдан сто је храстов у пећпни био, 
Даске му дебеле неколико шака, 
На једнојзи нози стајао је цио, 
Која дебља бјеше од слонова крака ; 
С друштвом лупеж вино па њему је пио. 
Роландо га зграби и завитла, пака 
Баци га на руљу тамо гдје је гушће, 
И она заглави од пећине ушће. 

1066(38). Храстовина руљу по средини скбби. 
Да силна ударца! Да грозна русваја! 
Сав се сто у ситне комадиће здрбби ! 
Многог из гомиле пожељеће маја. 
Неком главу смрви, груд пекоме прбби, 
Многи бјеху као полупана јаја. 
Деси се што бива стену кад олуја 
Скотрља с бријега на г^жву од гуја. 



ПЈЕСМАТРИНАЕСТА 9 

1067(39). Стена змије љуте гшечи, кида, цспЛ. 
Крешево читаво начини се тада, 
И ту све зависи од случаја слепа : 
Некој змијурини самрт она зада, 
Нека тад остане без главе и репа, 
Нека се рањена вије и обада, 
Нека травом бјежи. Тако витез лупи 
€т6лом храстовијем по лупешкој групи. 

1068(40). Хитренијем скбком приступи им блиисе. 
Седморнца (тако пише у Турпину) 
Осташе читави ; Роландо их стиже 
Кад стадоше бјежат' право недођину. 
Ту Је једно уже деси ; ои га диже : 
Бјеше их повезат' лако паладину. 
Везане истјера из подземна ждрсла, 
Пред. уласком чијим бјеше вита јела. 

1069(41). Тад окреса мачем јели седам грапА, 
Те на њој начини седам оштрих кука : 
Свих седам лупежа ту птицама храна 
Биће, умријеће од грозпијех мука ; 
Неће више људма чинити зијана, 
Ни тјерати занат крволока вука. 
Једнога по једног за рамена зграби, 
Па на куке оне вилице им н^би. 

1070(42). Само није опе сјетио се бабе, 
Што се с цуром као с мишем мачка лбвка 
Играше, те живот остаде јој џабе. 
Он се љути, псује; залуд му је псбвка, 
Јер макар да ноге имала је слабе, 
И да брз.а бјеше таман као плбвка, 
Побјегла је баба без икакве штете, 
И на реци једној коњаника срете. 

1071 (43). Казаћу касније ко ко1^аник бјешс. 
Већ и помрчина није тако густа, 
Јер зорине зраке са истока спјеше. 
Благе речи зборе Роландова уста 
Изабели, коју кушају да тјеше. 
Одоше заједно преко поља пуста, 
Пошто је на коња иза себе баци. 
У томе синуше и сунчеви зраци. 



10 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1072(44). Неколико дана, а можда и јаче, 
Јежђаху и ништа не случи се њима; 
Изабела само уздише и плаче. 
Сретоше јунака, опкољена псима, 
Једном кад на брдо шћаху да се каче: 
То не била пашчад, веће људма злима 
Опкољен је био. У окову бјбше. 
Мислиш из очију ватра њему креше. 

1073(45). Ал' о том касније. К Брадаманти јако. 
Која се Руђеру непрестано нада. 
Изостанак његов цвијели је такб, 
Да јој душа поче озбиљно да страда, 
А цио свијет јој постајаше пакб, 
Док се сјети најзад и Марсеља града, 
Који, к'о што знате, у помоћ је зваше, 
Јер му Мавар земље мачем бтимаше. 

1074(46). Чудеса храбрости починила ту је, 
Одликујући се од осталих жена; 
Африканска пасма запамтила њЈ је, 
Јер много потуче љутих Сарацена. 
Ипак цуру јади пише као гује 
Нит' ратом наступи у срцу јој мена. 
Једног дана кад је горке сузе лила, 
Дође јој Мелиса, чаробница мила. 

1075(47). Чим опази ову без Руђера лава, 
Цело јој тијело подиђоше мрави ; 
Посрте, јер грозна обузе је страва, 
Мислећ' његову ће смрт она да јави. 
Али жена она, поштена и права, 
Видећи да слутња немила је дави, 
Пусти да осмеси образе јој красе, 
Ка' вјеснику, који добре носи гласе. 

1076(48). Рече: твоје очи зашто тако слузе? 
Жив и здрав је Руђер, и љуби тебека, 
Ма опет га вежу Атлазове узе. 
Преко многих гора и многијех река 
Јездит' нама ваља, а не лити сузе; 
Зато коња седлај и прати менека: 
Одвешћу те к њему, научићу к^ко 
Нове га мађије опростићеш лако. 



ПЈЕСМЛ ТРИНАЕСТА 14 

1077(49). И затијем све јој исприча по реду 
У лавиринт А.тлаз борце како мамп, 
Како пријеварбм баца их у беду, 
Мјесто да се таке лагарије срами. 
Ту је (рече) Руђер у велику једу, 
Тражећи те ту се зари и бсами, 
Јер је џин дјевојком, што је твога лика. 
Домамио тамо славнога ратника. 

1078(50). Ту Атлаз узима на се слике бне, 
Што борцима, које мађија је сплела, 
Миле су, и сузе за којима рбне, 
Те за њима јуре ознојена чела; 
Ту од свуд Руђеру гласи твоји звбне, 
Јер лажна га твоја прилика завела. 
С тога, ма да досад много веће страда, 
За тај лавиринат везује га нада. 

1079(51). Под Руђеровом ће јавити се сликбм,. 
Чим ти стигла будеш до чаробна стана, 
Атлаз, и у помоћ клицаће те викбм ; 
Опсјену ће теби старац тога дана 
Спремити, какове досад није никбм ; 
Чиниће се теби да Руђера бана 
На мегдану видиш савладана: само 
Помогнеш ли њему, и ти оде т11мо. 

1080(52). Добро пази да те Атлазова хила 
Не обмане тада, као много људи ; 
Ма колико слика изгледала мила, 
Знај да твој Руђеро неће бити туди, 
Па лажног Руђера, колико ти сила 
Дбсежб, ударај мачем посред груди ; 
Знај да удар неће срце голубије 
Руђерово, но ће вјешца да убије. 

1081 (53). Питање је сада да л' ће рука хтјбти 
Убити онога, што је сличан драгбм, 
Ал' у томе часу ти се само сјети, 
Да стојиш пред својим најгоријем врагом. 
Још сада се реши, кажи да л' ћеш смјети, 
Иначе мојијем немој ићи трагом, 
Јер ако са сумње Атлаза поштедиш, 
Не надај се драгог опета да гледиш. — 



12 ВИЈЕСНИ РОЛАПДО 

1082(54). Пошто Брадгтманта жеии вјеру дпле 
У одсудну часу да клонути неће, 
Добру коњу своме на рамена наде, 
Па са Мелисом се к лавиринту креће. 
Хитале су оне и биле су раде 
Сломити мађију што Руђеру смсће. 
Чаробница, цури да олакша јГ»де, 
Причала јој путем и брала јој цвеће. 

1083(55). Пошто Брадаманту развесели ш«плбм, 
потомцима јој повијест попавља, 
Што богати биће и славом п малом. 
Бог ће вама дати живота и здравља, 
Те ћете (вељаше), вођени моралом, 
Испунити оно, што пророк ти јавља, 
Оно што си, дјево, кито од врлина, 
Дознала од мене на гробу Мерлина. — 

1084(56). На то ће Мелиси Брадаманта рсЧп! : 
Прорекла си мени славпе моје сипе, 
Вјерујем да нећу прије у гроб лећи, 
Него што ме жеља материнск^ мине; 
Ал' не рече да ли и шћери ћу стећи, 
Чијено ће свијет прослављати чине. 
Хоће ли их бити на велпкој цени? 
Ако ће их бити, ти ми их спомени. — 

1085(57). Шена одговори: у будућој сри 
Одјекнуће слава преко света бела, 
Коју ће пожњети поносне ти шћсри 
Величином својих племенитих дјела, 
Услугама што ће учинити вјери, 
И чистотом срца, и љепотом тела. 
Снлним царевима биће оне мајке, 
њима ће славне причати се бајке. 

1086(58). Када бих о свакој казала ти кб је. 
Много дана моје трајале би приче, 
Јер имаћеш ћери ти читаве рбје, 
Којијема ће се потомци да диче. 
Испричаћу сада најглавније штб је, 
Хитати нам ваља, Руђеро нас виче. 
Могла би видјети и лица им блага, 
^ Да смо у пећини украј саркоФага. — 



ПЈЕСМА ТРИНАЕОТА 13 

1087(59). И тад јој ]е ово Мелиса навела: 
Највећма ће твоје прославити плбме 
Херкулова шћерка, дичпа И^абела: 
Мантовскога дбма поносито шљеме 
Обасјаће зраци са њезина чела ; 
Мужу свом Гонцагу олакшаће бреме 
Државно, савјете мудре ће му дб-ти ; 
Чедношћу, памећу, љепотом ће сјати. 

1088(60). Из њена ће дома напредак да свићб, 
Његоваће она вјештине и Музе ; 
Међу њом и мужем надметања биће 
У добру; душмани пред њом ће да пузе. 
Рекне ли Гонцаго : ја грабљиве тиће 
Галске прогнао сам, тукући Французе, 
Она ће: да чедно живећ' Пенелбпа 
Улису се равна, свједочи Јеврбпа. 

1089(61). У пећини што сам, живећ' у самоћи, 
Дивбта о њојзи чула од Мерлина, 
Сада теби нећу испричати моћи; 
У кратко ти велим: Историје бина 
Од њених подвига, светих по каквбћи, 
Од њене доброте и њених врлпна, 
Од њене љепоте као сунце сјаће, 
Те цело човјештво име њено знаће. 

1090(62). Прва, што се сада треба да спбмене, 
То је Беатрица чувена од Есте, 
Изабели сестра; подвиге ће њене 
Историје листи у себе да смјесте ; 
Али чим јој душа на небо се крене, 
Мужу јој, што срећан дотле био јесте, 
Мужу, ком је била пбдупбрањ главни, 
Звијезда ће среће намах да потавни. 

1091 (63). Јер мужу јој Сфорци, дуци од Милана, 
Голему јунаку, застава ће чија 
За жића јој бити Италији брана, 
А по смрти њеној престати да сија, 
Мужу, велим, њеном ода свију страна 
Пропаст и бездан ће почети да зија, 
Јер њених савјета неће бити да га 
Спасу, и њега ће обасути љага. 



14 ВИЈЕС.НИРОЛАНДО 

1092(64). С именом ће њеним још више их бити, 
Прије ње рођених на стотине љет&. 
Круна Паноније једну ће да кити; 
Једна у манастир, јер ће да јој смета 
€вијет молитвама, себека ће скрити, 
А кад замијени јад овога света 
Рајскијем насељем, њојзи ће се свити 
€ветитељски венац вјечитога цвета. 

1093(65). Рекох да не могу дивне твоје леје 
Спомињати сада све лијепе цвате, 
Ни све побројити матере и сеје, 
Што ће историју италску да злате ; 
Штоно ће вијенце своје и троФеје , 

Блиставијем својим дјелима да плате; 
Што ће оснажити владарске дбмове, 
Рађајући вазда јунаке грбмове. 

1094(66). Неће оне бити мраком завијене, 
Намењеца слава свакој ти је шћери; 
У племену твоме славне су и жене, 
А нијесу славни само каваљери. 
Сјем тога још пешто дознаћеш од мене. 
Потомци ће твоји крај светијех двери 
€а женама славним спојити се браком, 
Што ће племе твоје обасјати зраком. 

1095(67). Снахе твоје. шћери првих великаша 
И вчадара, народ мајкама ће звати. 
Ричарда ће бити она твоја снаша, 
Што Херкулу Првом биће некад мати. 
Прогнана од силних, злијех богаташа, 
€ дјецом ће по свету много да се пати, 
Али у невољи умријети неће, 
Јер пријестол очин Херкул заузеће. 

1096(68). Херкулову жену што у Арагбну 
Рођена ће бити, Леонору благу, 
Имаће Ферара на својему трбну. 
Никад није жена још моралну снагу 
У Атини, Риму, ни у Вавилону 
Показала, каква твоју снаху драгу 
Красиће, и народ много ће је вблит'. 
Дјеца њена биће Алфонсо, Хипблит. 



ПЈЕСМА ТРИНАЕСТА 15 

1097(69). Изабелу, ону узвишену мбму, 
Срцем својим сличну анђелу невину, 
Коју већ споменух, још родиће к тбму. 
Лукреција Борџја АлФОнсу јој сину 
Биће жена, украс твоме биће дбму, 
Вољеће је народ ка' дијете стрину. 
Озариће земљу ка' јарко прољеће, 
И прослављаће се кроз много стбљеће. 

1098(70). Од прилике како према сребру стоји 
Кбситер, а бакар према злату: или 
Стакло, које вјештак умјетнички ббји, 
Према дијаманту и његовој сили; 
Ил' блиједа врба према лавру, кбји 
Вјечно зеленило благодари жили ; 
Ил' м^к према ружи, према њој ће жена 
Свака стајат' ; биће славом обливена. 

1099(71). Слава, за живота што ће да је кити, 
И што јој на гробу цвашће, још ће тијем, 
Упамти што велим, умножена бити, 
Што ће синовима својијема свијем 
Тежњу к Вишем улит', терно ће се збити 
Оно, што још сада прорицати смијем : 
У рату и миру спнове ће њене 
Историја као славне да спбмене. 

1100(72). И снаху ће њену народи да штују, 
А снаха јој биће лијепа Рената. 
То ће бити ћерка Дванаестом Лују, 
За Херкула Другог удаће је тата. 
Негда ће врлине њене да се чују 
Од дворова царских до селских вајата ; 
У звијезде ће је пјесници да кују, 
Отвориће јој се историје врата. 

1101(73). Алда и Марија и лијепа Липа 
Биће снахе твоје и другијех сила; 
Свака од њих сјај ће на дом ти да сипа. — 
Ту је ућутала чаробница мила. 
У тај мах зачу се пекакова шкрипа 
И праска у даљи, ал' шума је крила 
Узрок окршају. Веће близу бјеху 
Лавиринту ; цура угледа му стреху. 



1 Г) Б И Ј Е С Н П Р О Л А II Л О 



1102(74). Пошто Брадаманти потомства јој дјсла 
Исприча, Мелиса застала је туна; 
Ближе замку оном ићи није хтјела, 
Да је не опази стара она блуца. 
Понови јој мудра да буде и смјб.т1а, 
Те да историји не кочи текуна. 
Ту се разтадоше; Мелиса се врну, 
А дјевојка оде к лавиринту црну. 

1103(75). Није дуго ишла и брзо је знала 
Откуда је била мало прије лупа: 
Два дива, којима штита су се сј^ла, 
Којима је главе покривала чупа, 
Који јачи бјеху него што је хала, 
Њенога Руђера нападаху скупа. 
Мишљаше, видећи како бјеше скбљен, 
Тек што није глава панула му дбљен. 

1104(76). Све бјешља биваху оба ова пушта, 
Све ближе стизаху њихова оштрица 
До борца, што ј' слика Руђерова сушта. 
Њој пријеђе облак тмасти преко лица, 
Свакојаких сумња спопаде је тушта ; 
ГТобоја се биће Руђеров убица, 
Ако ли послуша Мелису и мњаше, 
Да ова Руђера усмртити шћаше. 

1105(77). Такво увјерење о Мелиси стече, 
Свладана мађијом чаробника стара. 
Оно Руђер јесте (тад у себи рече), 
Јер није могуће да ме око вара. 
Зар тврђење жене да ми буде прбче, 
Која просто хоће благо да ми хара? 
Да је Руђер оно срце мени каже, 
А то осјећање с очима се слаже. — 

1106(78). Баш када је мисли премишљала ове, 
Руђера одбранит' пуна јаке вбље, 
Зачу глас којим је он у помоћ збве. 
И видје га како низа равно пбље 
Бјежи к лавиринту. Џинови га лове. 
За њим коња шину што је могла ббље. 
Кроз капију замка опог он умаче. 
ЈЈ она. Мађија одмах и њу таче. 



ПЈЕСМЛ ТРИНАЕСТА 17 



1107(79). У истини ту је и Руђеро бЗо, 
Ма га опчиниле Атлазове гнбме, 
А сада је старац и њу тупа скрио. 
Руђеро се чешће сретао са њбме 
Тако^^е је тражећ', ал' Атлаз је хтио 
Да помрачен буде разум њима двбме. 
Не знаху се ма да сретаху се често ; 
На свијест им паде тмина као тесто. 

1108(80). Господине, мојој не замјери Музи 
Што их сад оставља код маторе луде, 
Да чамују туна подуже у тузи, 
Јер спашће их када затребало буде, 
И допусти мени, попизпом ти слузи, 
Да монотбније, које спјеву уде, 
Избјегавам тијем што мијењам чбшће 
Приче, не бих ли те забављао жешће. 

1109(81). Од намјере моје ништа невиније : 
Разне пређе треба за спјева ми ткиво, 
Да би моје платно испало Финије. 
Даље мним ни теби неће бити криво 
Једућ' јела разна са моје синије, 
Јер огади исто печење и пиво. 
Да добијеш разна пића и чиније, 
К'о што дакле видиш, настојавам живо. 

1110(82). Вратимо се сада краљу Аграману, 
Који пред Паризом смотре држи сјајне, 
И, пројахујући на коњицу врану, 
Прегледа ордију, раздаје кблајне. 
Много му је војске пало на мегдану, 
Тер он, усљед слутње некакове тајне, 
Хита уклонити и најмању ману 
Из војске, поправке заводећи трајне. 

1111(83). Стигли су му нови борци као лави, 
Да ратују против хришћанскога света, 
Па треба распоред о њима да прави ; 
Без вођа својијех оста много чета, 
Сад нове им треба на чело да стави, 
Да не би још већих претрпио штета. 
том читај пјесиу што сада слиједи, — 
Ако мниш да и њу читати вризеди. 

ВИЈЕСНИ РОЛАНДО П ^1 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СШЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



►>-*«— 



ШЖОМА ЧЕТРНАЕСТА 



Ј' крвавијема оним ббјевима 
Хришћанства с Африком толико је глава 
Пало, да лежаху мрци слбјевима, 
Те се од лешева не виђаше трава, 
А вук и гаврани све у рбјевима 
Крвожедна своја уживаху права. 
Но ма да су били потучени Фрбнци, 
Већма бјеху смрћу покошени странци. 

1113(2). Побједа ме њихна на бој код Равене 
Подсјећа, Алфонсо, гдје ви први бјбсте ; 
Гдје храброшћу, која задивљује мене, 
Продријесте кроза дубраве и честе, 
Опалисте хитро топове скривене, 
Те побједа нама останула јесте, 
Побједа, која је стала много жртви, 
Јер су небројени били наши мртвб. 

1114(3). Видећ' да нам пораз грози страховити, 
Видећи у бјегству поносне Норманце, 

^ Које крвник поче по пољу ловити, 
А с њима Пикаре још и Аквитанце, 
Витешко вам срце и дух плахбвити 
Већ побједоносне пббиједи Шпанце^ 
Јер на њих јурнувши с омладинолг^илбм, 

Вјг их поразисте храброшћу и силбм. 



ПЈЕСМА ЧЕТРНАЕСТА 19 



1115(4). Против нас папа се са Шпанцима здрУжи, 
Ви нас одбранисте од овијех псина; 
Показасте како отаџбини служи 
Храброст и умјешност оданога сина. 
Ваши чили мбмци и челични мужи 
Одбранише стијег бијелога крина, 
Стијег савезника, Француског владара, 
Од папских и шпанских љутих измећара. 

1116(5). Тада заробисте вођу папске чбте 
Колбну, што бјеше допануо рана. 
Чак ће се некада потомци да сјбте 
Племенитости вам, коју тога дана 
Заробљен очајник и рањеник срете 
Добив у Ферари лијека и стана, 
А када бздрави и слободу јбште, 
Јера га вратисте Риму с пуно пбште. 

' 1117(6). Радост од побједе страховите в^ше 
Замути се крвљу силном која плину; 
Небројене сузе у очима сјаше 
Посвећене врлом Францускоме снну, 
Војводи врховном, који земље наше 
Бранит' преко Алпа овамо се вину. 
С њиме је Француза пало тако мнбго, 
Да би им од крви поток тећи мбгб. 

г 1118(7). Та ваша побједа напретка нам даде, 
Мпну борба измеђ' завађених раса, џ 

Ал' због силне крви која онда паде, 
Крви савезничке, ради нашег спаса, 
Нијесмо, штујући сусједове јаде, 
Срећи својој дали израза и гласа. 
Тгутасмо, јера се чак овамо зачу 
Како удовице у Францији плачу. 

1119(8). Француска је војска скоро без главара 
Била, толико је пало их у боју. 
То је принудило Француског владара 
Узет' нове вође за армију свбју, 
Новом стегбм сузбит' изгреде бећара, 
Који пустошише отаџбину мбју, 

Јера му је војска разуздана била, ј| 

И стаде нас много штете и резила. " ^ 



20 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1120(9). Њено понашање прљаво и блб.тно 
И грозно и срамно достојно је жига; 
Њега је Равена осјетила знатно, 
Његов опис више изнио би књига. 
Тривулца, да право узакони ратнб, 
Да нас ослободи самртнијех брига, 
Да стбгу заведе у војсци ти свбјски, 
Пошљи нам што прије, о краљу хердјски ! 

1121(10). Као ваш савезник, поглавар Француза, 
Што изгуби тада цвијет од вбјвбда, 
Тако и Аграман. Много пролив суза, 
Он с Марсилом краљем по ордији хбда, 
Вбљан, к*о што моја опјеваће Муза, 
Опростити војску многијех незгбда, 
Које пред Паризом претрпје од лане, 
И поставит' нове војводе ваљане. 

1122(11). Напријед ступаху Марсилове чете, 
Док аФричка војска стајаше на страни. 
Први с којима се краљ Аграман срете 
Бјеху с ДориФебом храбри Каталани. 
Други су Наварци, што големе штбте 
Од љута Риналда претрпјеше лани, 
Јер краља им уби. Марсил Изолира 
За вођа им даде, дичног ОФицира. 

1123(12). Балуган предводи војску од Лебна; џ 
Пред борцима љутим Кастилије Мале 
Видим Марсилова брата Фалсирона, 
Чије мрке очи као ватра пале; 
Алгарби за вођу имају Грандбна, 
Чију храброст радо мејданџије хваде ; 
Мадарас је главар војске витезова, 
Коју је Севиља дала и Кордбва. 

1 124 (1 3). Пред лизбонском војском Тесир коња јаше, 
Јер смрћу Ларбина припаде му влада; 
Серпентин, ког муњом противници зваше, 
Галисије славне господар и нада, 
За њим иде с војском. И заставе ваше, 
Храбри борци, које породи Гранада, 
И које предводи Стордилано, знамо ; 
Уз вас Барикбна с Мајорком имамо. 



ПЈЕСМЛ ЧЕТРНАЕСТА 21 

1125(14). Тако се ређаху војске без престанка, 
Јер сада јурнуше исто као лава 
Силовити борци тадашњега данка, 
Којима Блансардин бјеше вођ и глава, 
Које, сјем Заморе, даде Сал«Чманка. 
С Маталистом војска ј' коју Калатрава 
Са Толедом посла из онијех страна, 
Гдје протиче бистра река Гвадијана. 

1126(15). За војскама тијем низ пространо пбље, 
По зеленој трави, пуној чисте рбсе, 
Поносно ступаху, силазећи дбље 
С брежуљка једнога и његове косе, 
Људи пуни снаге и витешке вбље, 
Гласовити борци града Сарагбсе. 
Фераго, којега краљ Марсило рбди, 
Убојнике ове у бојеве вбди. 

1127(16). Личаху на лаве и на лебпарде, 
Јер он прима само биране јунаке 
У редове бојне Марсилове гарде; 
Само њихне мишке, големе и ј^ке, 
Могаху носити тешке халебарде, 
Њихне ноге стизат' коњице брзаке ; 
Ту су Морган, Сагун, Лангиран и Бавар, 
АргалиФ, Малсарис и Фолико главар. 

1128(17). Пошто шпанска војска сваколика мину 
И пројезди испред краља Аграмана, 
Са четама својим сав у срми спну, 
Ступивши напријед, владар од Орана. 
За њиме се пољем широкијем вину 
Невесела војска љутих Гарамапа, 
Јер краља својега Мартазина згуби, 
Кога на мегдану Брадаманта уби. 

1129(18). Од Мармонде војска по реду је трбћа ; 
И она остаде без свога главара, 
Као и четврта, јер зла хтједе срећа 
Да изгуби дичног Аргоста сердара, 
Ал' храброшћу поста рад освете већа. 
На празна су мјеста до три барјактара: 
Бурал, Ормид, Арган, пуни бојна ћеФа, Ј 

Постављени били од врховног шеФа. " 



I 



22 В И Ј Е С П II Р О Л А Н Д О 

1130(19). Избор бјеше добар; сваки који гбђе 
Чу да Арган доби храбре Либикане 
Вељаше : војници достојии су вбђе. 
И Брунела ето ; води Типџитане ; 
Грижа њему савјест непрестапо глбђе, 
ГПто му оте прстен Брадаманта лане. 
Био је покуњен тај пакосник зао, 
Јер с тог у немилост код краља је пао. 

1131(20). Људи к'о Аграман љути су ка' рисИу 
И чувши да Брунел прстен онај згуби, 
Одмах осуди га да објешен виси, 
Ма поклони живот овој људској губи, 
Јер Изолир, братац Ферагов по сиси, 
Свједочаше како врло добро туби, 
Да Брунела нађе изнемогла јако, 
С рукама везаним њему наопако. 

1132(21). И тако Врунело паде са висина 
Краљевске милости, и сад је у беди. 
За њим иде војска што је Маурина 
Даде Фарурану, који много вреди. 
Војска, коју у бој посла Константрша 
Са краљем Либаном оној сада следи ; 
Мјесто Пинадбра Аграмап Либана 
Закраљи да буде покрајини брана. 

1132(22). Дорилон имаде војнике од Сбте, 
Соридан Хесперце ; ето Назамана ; 
Предводи Агрикал амониске чете ; 
МалабуФер води буљуке Фецана ; 
Финадур, што Карлу многе чини штете, 
На челу својијех оштрих Канарјана 
Ступа пољем главу држећи висбко ; 
Под њим је и војска што посла Мароко. 

1134(23). Сада Корин иде са много војника, 
Аграман га Мулзи постави главарем ; 
Каик алмансилских вођа је бојника, 
Ал' он чешће слави претпоставља харем ; 
Војска од Арсиле, мавританска дика, 
Ступа са својијем силним господарем ; 
Аграман Гетулце даде Римедбну; 
Љута Кбска следи љутом БалинФрбну. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 23 

1135(24). Клариндо Бблгине убојнике вбди ; 
Ено Бачиверса: таквога ниткбва 
Тешко да икоја икад мајка рбди, 
Јер много слетака он до сада скбва; 
Сва та војска што се пред Паризом згбди, 
Не има од њега већега лажбва. 
Мудрога Собрина краља сила ббјна 
Сад иде; чила је, смјела и безбрбјна. 

1136(25). Силази с бријега испод густих липа 
Убојита војска у сјају панцира ; 
Њу предводи човјек страховита типа, 
Поносно јашући ватреног ајгира, 
Што под њим помамно пјенуши и ђипа: 
То Родбмбн бјеше, владар од Алгира. 
Амо стиже прџје неколико дана, 
Да новим четама снажи Аграмана. 

1137(26). Њега ]е Аграман нарочито слао 
Да вбјсци доведе пова појачања; 
По нарави варвар страховито зао, 
Вазда је желио борења и клања; 
Јачега човјека нико није знао, 
Мишице му бјеху гвозденога ткања, 
чему је досад и доказе д11о, 
Париз доводећи чак до очајања. 

1138(27). Дардинел зумарске води чете нбве; 
За Прузијем језде Алвараси љ^ти. 
Да ли су им ноћас зло слутиле сбве, 
Чија писка свагда пбгибију слути 
Газди, на чије су попадале крбве, 
Не знам, ал' ми душа тако нешто мути. 
Јер кад оба сјутра на париске рбве 
Јурну, удес ће их ударити крути. 

1139(28). Сва је војска тада на окупу бпла, 
Осим Нориције још и Тремизене. 
Краљ Аграман рече : да грдна резила ! 
Манилар и Алцир, борци прве цене, 
Које досад у бој носила су крила, 
Данас постадоше кукавице лене. 
(Вођ врховни тада јоште знао није, 
Да су жртва били Дуриндане змије.) 



24 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1140(29). Жиг са чела њихна ни смрт не би стрла; 
Што досад ваљаху, мало ме се тиче. — 
Тада преда њ ступи момче срца врла, 
Сеиз Маниларов ; од његове приче 
Дах застаде краљу сред гојнога грла. 
Погинуше оба, тако сеиз виче ; 
Војска, која бјеше од лава смј^лија, 
Изгибе, згуби је незнани делија. — 

1141(30). На те црне гласе заплака се сватко, 
На душу се краљу камен јада сваља. 
Сви ћуте. Вријеме минуло је кратко, 
Како је у табор маварскога краља 
Краљ Мандрикар, коме Агрикан је т11Тко, 
Дошао из својих татарских земаља, 
Готов Аграману да помогне снажно, I 
И ако устреба да гине бдважно. 

1142(31). Необична снага убојице тбга, 
Спојена с храброшћу и суровом ћ^ди, 
И са лажном вјером у лажнога ббга, 
Чињаше те њега бојаху се људи, 
А прославише га не толико мнбга 
Дјела, колик' оклоп што му кити груди, 
Јер Хекторов оклоп из времена вегда 
Мандрцкар упљачка у Сирији негда. 

1 1 43 (32). Шта је сеиз онај краљу тога трбма 
Испричао својим ухом он је чуо, 
И у души му ое одлука и спрбма 
Створи да се свети ; . гњбв је њега д^о 
Да је сав дрхтао од бијеса; прбма 
Томе он запита какво носи р^о 
Незнани делија, ма намјеру скрива, 
Ваљда мазду желећ' он сам да ужива. 

1144(33). Рече сеиз: јунак што славу нам четну 
Помрачи; делија који као стрела 
Борце сијекући кроз редове летну, 
Сав је црнио се од црног одела. — 
Знате да Роландо црно рухо метну, 
Јер црна бијаше и душа му цела, 
С несретне љубави из Париза кадно 
Ј>7>ну за дјевојком што га вара г11ДН0. 



П Ј Е С М А Ч Е Т Р Н А Е С Т А 25 



1145(34). На коњица кога од Марсила дбби 
(То је био један плаховити вранац) 
Ускочи Мандрикар, кроз војску се прбби, 
И закле се многи пројездити кланац 
Борца црног тражећ', и када га скбби 
Или око врата да му баци ланац, 
Или да му кости топузином здрбби, — 
5акле се заклетвом тврђом него станац. 

т 

1146(35). Планове је разне смишљао и плео 
Путујући (о том имадем податке), 
И много је путем бјегунаца срео, 
Храбрене је војске видио остатке, 
Чуо како многи витеза је клео 
Који разби Мавре као кобац патке. 
Престрављени борци, из големе пбште 
Према Дуриндани, ијежали су јбште. 

1147(36). Брзб је стигао на пбље ширбко, 
Гдје су мало прије окршаји били, 
Гдје лежаше мртав скоро цијел бкб, 
Гдје лаки рањеник по земљици мили, 
Гдје рањеник тешки, пређе сиви сбкб, 
Изнемогло јечи и жалосно цвили 
Гледајући ранам' у дно им дуббко, 
Жив осјећајући да трули и гњили. 

1148(37). Још одлучнији му постадоше смјсри 
Да одмазди Франку, што Мауре лема, 
Кад борце, рођене у његовој вјери, 
Угледа у јаду, коме равна нема. 
Овојом руком ране лешевима мјери, 
Исту мјеру црном хришћанину спрема, 
Горке сузе лије, и неће се ласно 
Утјешити што је тамо стиг'о касно. 

1149(38). Да Франка пронађе преко поља хита, 
Пошто је подоста измјерио рана, 
А да ће га наћи надама се пита. 
На ливаду неку стиже другог дана 
Коју опкољава као змија вита 
Река, те је само за стотину длана 
•Слободан пролазак. Исто Тибар чини 
СЈ мјестом, Отриколи што је у близини. 



26 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1 1 50 (39). На отвору куда к ливади се слази, 
Дакле на уласку, подоста момака 
Баш као на стражи тај Татарин спази, 
Видје како сваки јахаше омака, 
Па он правце к њима преко' поља гази, 
Главе загријане випом са стомака, 
И учини му се на њега се плази 
Стражз, што у јарост доведе дивљака. 

1151(40). Вођ ове четице уљудно му рече, 
Јер он их запита шта ли туна раде, 
И у каквом смјеру та се руља стече: 
Чувари смо краља алгирскога младе 
Будуће, која ће до пред само вбче, 
Кад вјетрићи почну природу да хладе, 
На ливади оној под јеликом витбм 
Проспавати, својом окружена свитбм. 

1152(41). Нико своју ћерку не воли онакб, 
Као њезин бабо, владар од Гранаде. — 
Сурови Мандрикар одговори 'вакб : 
Очи цуре ове, лијепе и младе, 
Данас цио свијет похваљује такб, 
Да ја овуд нећу проћи бадаваде, 
Но ћу их видјети, јес, тако ми браде; 
Зато је доведи одмах, без параде ! — 

1153(42). На то њему четник: ти си нека лЈда 
Још никад не видјех таковбга брава! 
Ма даље не мбже, јер да видиш ч^да, 
Разјарен Татарин као хала права 
(Мандрикар је био горостасна људа) 
Посла њега тамо гдје се вјечно спава. 
Миздрак бачен хватат' опета се спрема, 
Јер Татарин другог оружија нема. 

1154(43). Цела она чета с њим се тада пббП. 
Отурено копље он опета зграби, 
Јер кад оно пусат он Хекторов дбби 
Заклетвом ужасном срце своје наби, 
Рекав, Роланда ће гледати да скбби 
Хекторову от'о Дуриндану да би, 
Коју Роланд има, и да сабље бритке 
Дотле ]упш неће носити у битке. 



ПЈЕСМАЧЕТРИАЕСТА 2Т 

1155(44). Љут (умало није од љутине прско), 
Ма да нема другог оружија бсим 
Копља, он подвикну онијема дрско: 
Ма да сабље немам да вам главе кбсим 
На шиљку ћу овом срце ваше мрско. 
Пржибабе једне сад одмах да нбсим. — 
Тако је и било ; жиКа многе лиши 
Када, као кобац, међу њих јуриши. 

1156(45). Одмах је навала смањила се брбјно: 
Многи изгибоше, а многи ће хрбми 
На свагда остати; када копље ббјнб 
Од грухања му се најпослије слбми, 
Што снагу и бијес појача му двбјно, 
Он копља патрљак на гомилу скбми : 
Бије (гдје удари не требује хеКим) 
Као вилицама Самсон магарећим. 

,1157(46). Просто цјепаницом пребија им гњате,. 
Изјављујући им псовкама презрење! 
Тако људи гује и гуштере млате, 
За храбре војнике какво понижење ! 
Чуде се и желе зајам да му врате, 
И непрестано им расте огорчење. 
Зато чета она неће да се стиша, 
Већ на Татарина једнако јуриша. 

1158(47). Усљед ове звјерске и стравичне туче- 
Трава се црвеним млазевима скрви, 
Многијема глава у комађе пуче, 
Јер дивљи се Татар све кивније стрви. 
Најзад пренеражен натраг многи стуче, 
Који у почетку удараше први ; 
Слбм настаде такав да свак само себе 
Избавити гледа, зато пољем гребе. 

1159(48). Жалосни остаци дјевојчине страже 
Пудљиво бјежећи од самртна ваја 
Само већма бјегством Татарина драже, 
Јер он, који снагу огњенијех змаја 
(Тако Турпмн у свом љетопису каже) 
Са брзином брзе ластавице спаја, 
Пропусти читавих Гранађана мало, 
А све је остало од патрља пало. 



28 ВИЈЕСНиРОЛАНДО, 

1160(49). ПоШто посла чету к царству смрти тавне 
Звијер, коме таки окршаји годе, 
Поврати се преко просторије равне, 
И немајук' више никога да ббде, 
Дојезди опета до ливаде травне, 
Опасане пасом валовите воде, 
Гдје је ћерка краља од Гранаде славне : 
За улазак сада бијаше слоббде. 

1161(50). На ливаду хита што је мог'о јаче, 
Крв бришући с руку, што од боја бриде. 
Видје из далека цуру како плаче 
На грм наслоњена, и ближе јој приде. 
Заљуби се одмах просто као маче 
Чим угледа очи красне Доралиде. 
1Вердан јој је злато, свила сукње борне, 
Низ леђа јој висе оплетене тдрне. 

1162(51). Опкољена свитом, коју злато злати, 
Цвили и образе сузицама пбји. 
С ливаде је могла тучу ону глати, 
Па се сада за се и за пратњу ббји, 
Мислећи и њих ће делија да смлати, 
Који нијем пред н^ом и задивљен стбји. 
У свити су старци, госпе дворске прве, 
Мисли, сад и њих ће згазит' као црве. 

1163(52). Не видје Мандрикар цуре таке прије, 
Јер збиља јој нема у Шпанији пара. 
Ја каква л' је (мисли) кад се љупко смије, 
Кад може и плачем овако да чара! — 
Види Татар шта је, нит' од себе крије: 
Постао је жртва љубапнога жара, 
Пакосни му Амор доскочио злббом, 
Заробљеници га направио робом. 

1164(53). Најешћу се (мисли) слађанога плбда 
Од малопређаш1Бег умора и труда. 
Олободу јој дати ! То би било шкбда, 
Та свако би мене сматрао за луда. 
Да је к себи узмем сад је дивна згбда; 
Не бојим се краља ни његова суда. — 
На једног је белца баци као перце, 
И оде у друштву те краљеве шћерце. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 29 



1165(54). Полазећи рече преплашеној свити: 
Што плачете? Вашу не поимам тугу. 
Цура ће код мене задовољна бити, 
Имаће у мени покорнога слугу, 
Што је за њу готов крвцу своју лити, — 
ГТа с краљевом ћерком неста га у лугу. 
Кад су се дворани наплакали сити, 
Одоше да јаве краљу ову ругу. 

1166(55). Међ' собом збораху путујући к;^ћи: 
Од јада ће оцу, краљу Стордилану, 
Помрчати разум, срце ће му пући; 
Ко смије казати алгирскоме бану 
Родомону, који од риса је љући, 
Да му заручницу отеше ваљану! 
Да је овдје он би оног осјетљиво 
Казнио, јер срце има осветљпво. 

1167(56). Црни витез, који Африканце т^че, 
Ни на ум не пада краљу Мандрикару, 
Јер му плам пожуде из очију суче, 
А срце се пече на љубавну жару. 
Цура кука, њему чини се да гУче, 
И да би ужив'о у своме шићару, 
Тражи мјесто какво, скровито и згбдно, 
Куда би дјевојку на рукама бднб. 

1168(57). Зачудићете се кад вам кажем нешто: 
Тај Татарин знаде да се умиљава! 
У природи има изнимака гдјешто. 
Да га чежња за н.ом, истинита, права, 
Већ одавно мори лагаше је вјешто, 
И још је овако о том увјерава : 
Ја сам оставио силно царство свбје, 
Да бих видјет' мог'о красно лице твбје. 

1 1 69 (58). Слушајући много о љепоти, кбја. 
Сваког очарава, летнух амо летом, 
И сам се увјерих да красота твбја 
Заслужује хвалу, што се ори светом. 
Хоћеш ли храбрости? Велика је мбја. 
Хоћеш соја царског? Агрикану Петбм 
Син сам. У богаству нема мени пара. 
Хоћеш срце вјерно? Моје за те згара. 



30 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1170(59). Часном те ријечп увјерити смијем, 
Да од тебе јунак немам ништа др^же. — 
Лукави Татарин ријечима тијем 
Безазлену дјеву препредено лаже, 
Те мало помало, нећу да вам кријем, 
Усахнуше сузе, што јој лице вл^же. 
Ах да ли ће вољу њезину слбмити? 
Можда ће је јоште и припитбмити ! 

1171(60). Лед јој око срца отпоче да мекне, 
Не само да мекне, већ и да се крави ; 
По кашто, уздишућ', и реч коју рекне, 
Кашто и осмијех на лицу се јавр!, 
Који чак у срце Татарина текне, 
А кад га погледа подиђу га мрави. 
•Зналац овај жена тврду вјеру стече, 
Да ће је грлити јоште исто вече. 

1172(61). Помисао на то много га весели, 
Ал' намјеру своју засад јоште таји. 
У колибу какву са њом стићи жели, 
Јер сунце већ зађе и запад се сјаји. 
Чини ми се чујем пјесму (њојзи вели) ; 
Хајдмо тамо гдје се попева и граји. 
Ти си ми се данас намучила збрно, 
Одморити ваља тијело умбрно. — 

1173(62). Пастирске колибе ту бијаху близу 
У красноме једном шумскоме буџаку. 
Одјахаше тамо гдје читаву низу 
Веселих ватара спазише у мраку. 
Засташе пастире гдје печење гризу. 
Домаћин се смјерно поклони јунаку, 
И пошто је своје почастио гбсте, 
Даде им постеље добре али прбсте. 

1 1 74 (63). Између онога татарскога ђиде, 
Што суровост уме с лукавством да спбји, 
И краљеве шћери, дивне Доралиде, 
Шта се деси, не знам; нек читатељ скрбји 
Причу какву хоће, они се не стиде, 
Јер — у њихној изби бјеху бдри двбји. 
Знам само толико да спаваше дуго, — 
СЈлаваше, дабогме, шта су могли дрЈгб ! 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 31 



1175(64). Сјутрадан уставшн Доралида мила 
Весела је била и пјесму је пјела, 
И осјећала се необнчно чила, 
11 са великим је апетитом јела, 
И рујно је винце у гроце Л11ла. 
Та су два путнпка одјездивши србла, 
Након више дана, у горскоме хладу 
Два борца и с њима једну цуру младу. 

1176(65). Ал' о том касније, јер немирна машта 
Не да ми да идем све по једном путу, 
Са чега о мепи збориће се свашта. 
Краљ Аграман гњевни, вас у злату жуту, 
Ког у бој не тјера само слава ташта, 
Већ и мазду хоће страховиту, љуту. 
Кроз војску јашући пријети Паризу, 
Велећи да пропаст његова је близу. 

1 177 (66). Да ће с лица земље град Париз да збрише 
И Родомон силпи свакоме се хвали. 
Аграман и други поглавари мнпше, 
Дознав е Инглезе пренесоше вали, 
Да велики јуриш пе одлажу впше, 
И да Париз треба прије да се спали 
По што стигне помоћ, јер послије тешко 
Биће им освојит' гпијездо витешкб. 

1178(67). Што то досад не би већ многи се једе. 
За јуриш потребне готове су гра^^е: 
Ту су небројене љествице и греде, 
Мостови, и мале и велике лађе. 
Журе се претходне послове да среде, 
Свак хита на своме мјесту да се нађе. 
Све је већ готово. Крену своје вбјске 
Аграман противу вароши херојске. 

1179(68). Док Аграман тако креће своје рисе 
Да пошаљу Франке у вјечиту таму, 
Ово у Паризу опкољеном зби се : 
Карло заповједи да у сваком храму 
На дан прије тога одслуже се мисе ; 
Причешће се пружи прво њему саму, 
Да му даде више разума и свести, 
За тијем цијелу посаду причести. 



32 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1180(69). Словом Духа Светог дух се његов бпи 
(Постио је дотле но икада стрбже), 
Те са створитељем душа му се стбпи. 
И рече: преблаги, смилуј нам се, Ббже 
(Пошто смјерно руке на прсима склбпи), 
Јер моћ твоја само Франке сп11сти мбжЗ. 
Заштита им буди к'о што био јеси, 
Макар да су моји големи гријеси. 

1181(70). Ако л' је одлука вишње твоје вбљб^ 
Да с гријеха мога царство моје страда, 
То ја грјешник мислим да ће бити ббље 
Одложити казну несретнога града, 
Јер било би зазор да хришћане кбље 
Безбожник, што неће теби да се нада. 
Он би онда рек'о : силе су ти мале 
Да заштите царства, која Тебе хвале. 

1182(71). То би изгледало ка' истина нага, 
И многима што су сад у светом лону 
Твоје цркве тада клонула би снага, 
Задрхт'о би папа на својему трбну, 
И лажна би вјера хришћанскијех врага 
Почела се ширит' ка' у Вавилону. 
С тог отклбни напаст од народа мбга, 
Који негда гину ради гроба твбга. 

1183(72). Учини, Господе, да душмански меци 
Не сруше најбољи град који имамо. 
Да смо много и ми а и наши прбци 
По слабости људској гријешили, знамо, 
Ал' буди милостив према својој дјеци, 
Јер за те смо живот I отови да дамо, 
И обећавамо да праведне путе 
Слиједит' хоћемо с тврдом вјером у те. — 

1184(73). Да би земљу спас'о из очајна стања 
Тако је молио император Вбга, 
Р1 том је приликом света завјештања 
Чинио, црквама права дао мнбга, 
И поклонио им пола од имања. 
Анђео хранитељ светлог цара тбга 
Одлетје да творцу достави до знања 
Молбу душе ове близу очајања. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 33 

1185(74). Анђели истога понијеше часа, 
Уз јасно брујање хришћанскијех звона, 
Молитве, што посла добрих људи маса 
(Молитава бјеше више милиона). 
Кад рој од анЈ)ела пред Господа стћса, 
Тамо гдје вјечите свјетлости је зона, 
Пред Божијим лицем подигоше гласа, 
Да подари вјерним хришћанима спаса. 

1186(75). Вишњи, који вазда, кад праведник мбли, 
Чује, Архангела Михаила збве: 
Спашћу (рече) народ који мене вбли, 
И добријем својим дјелима ми гбве. 
Хришћанима, које. непријатељ скбли, 
У помоћ потеци са виснне 6в§; 
Инглезе спроведи до Париза кришом, 
Да не спазе Маври, што грозе јуришом. 

1187(76) Чуј што сад ћурећи, јер то много важи: 
Полетјев одавде опамо обрни 
Гдје Тишина живи ; од мене јој кажи 
Да са тобом пође; па одатле сврни 
Ка Неслози клетој, тер и њу потражи ; 
К људма, чији смјери грозни су и црни, 
К Маврима нек иде, и нека их смете, 
Како не би своје постигнули мете. 

1188(77). Нек потпали раздор огњем своје зЈбље, 
Нека сплетке разне међу њима мнбжи, 
Нек им у срцима, што гођ може дубље, 
Ватру свађе, злости и пакости лбжи, 
Те племена, што је од звијерја грубље, 
Да се вођа с вођом завади и глбжб. — 
Ућута. Анђео прну к земљи дбље 
Да тачно изврши налог Божје вбље. 

1189(78). Куд му силна крила кроз облаке лете, 
Сипље свјетлост пуна тајанствене дражи. 
Оде Африканце безбожне да сплете, 
Побожне хришћане да храбри и снажи 
У одбрани вјере истинске и свете, 
И да им несрећу и невољу блажи.. 
По памети му се стан Тишинин мете, 
Ипак се не сјећа гдје ће да га тражи. 

ВИЈЕСНД РОЛАНДО II "^ 



34 БИЈЕСНИРОЛАНДО 



1190(79). Док летећи тако етером се нише, 
С:^ми потражит' је код светих пастира, 
По црквама гдјено све тихошћу дише, 
По м^настирима, становима мира, 
Гдјено на вратима ћелискијем пише: 
М и р ! јер калуђери читају псалтира. 
Још мишљаше ту ће, и то ћу вам рећи, 
Побожност и Милост и Љубав затећи. 

1191(80). И пошто о томе расуди зрелије, 
Убрза крилима и на земљу сиђе, 
И у манастирске ;^љезе ћелије. 
Калуђере младе, старе, мрке, риђе, 
Затече гдје живе много веселије 
Но људи у граду, и један му приђе 
Шанув: пише свуда: Мир! то знамо сами, 
Ал' у ствари овдје мјесто је Галами. — 

1192(81). Збиља, ту Тишине не бијаше ниђе, 
Нити осталијех хришћанских врлина; 
Њих је отјерала, јер бјеше их приђе, 
Прождрљивост, љуба печења и вина. 
Гњев, Злобу, Суровост, Љеност јоште виђе, 
Са пратњом разниЈех Јада и Горчина. 
Загледавши боље међу њима спази 
И Неслогу, што се безобразно плази. 

1193(82). Мишљаше, мораће чак ићи до пакла 
Да Неслогу нађе, јер вазда ]е мнио, 
Да је од срамоте чак тамо умакла, 
И анђео здраво зачуђен је био ; 
Њезина присутност у срце га такла, 
Присутност у мјесту, што је неба дио, 
У мјесту гдје мњаше да се Слога шири, 
У мјесту гдје човјек са Богом се мири. 

1194(83). Познаде Арахангел одмах по оделу, 
По коси, по краку, којијем корача, 
По језику што јој гунђаше у ждрелу, 
Неслогу, што свуда плеће се и пача, 
И када је добро загледао целу 
На жалост опази да тијелом јача. 
Рухо јој бнјаше крпљено, хабаво, 
И стајаше на њој одвратно лабаво. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА Зл 

1195(84). Руке су јој пуне судскога пртљага: 
Молбе, жалбе, акта, од тамнице кључе, 
Парнице и тужбе завађених враг^, 
Рјешења, пресуде, све то она вучб; 
Мацке и окови вире јој из шпага 
И наредбе да се стријеља и туче. 
У пбводу води судије и ћате, 
Али у њедрима носи адвокате. 

1196(85). Њој, што ретко иде по гори и шуми, 
А често у дворце, Архангео рбче 
Какову одлуку Бог на небу суми ; 
Каза да не смије ништ' имати прече 
Но да, слична грозној морији и чуми, 
Међу Мавре стигне јоште исто вбче; 
Да с' увуче вјешто испод њихне чапре, 
И у намјерама злијема ихсапре. 

1197(86). Још пита да л' она, која свуда кружи, 
Зна гдје је Тишина. Не знам, вели, м11 се 
С њоме Пријевара врло много др^жи, 
А она је овдје међу нама, па се 
Надам да ће моћи тијем да те служи. 
Ево је гдје иде. — И баш у те ч^се 
Пријевара, коју сваки од нас р^жи 
Али воли, ступи напријед из масе. 

1198(87). Пријевара, која тиха бјеше згбља, 
Које се поштени и образни страве, 
Част и достојанство коју кити спбља, 
Која носи облик честитости праве, 
Од свију врлина изгледаше ббља, 
Налик на Гаврила кад говори аве. 
Дуго рухо крије гадпу је у ствари, 
Испод којег вире отров и ханџари. 

1199(88). Анђео запита Пријевару куда 
Ваља њему ићи да дође к Тишини. 
Она рече: људма, кад по земљи свуда 
Добри људи јоште бјеху у вишици, 
Ишла је у куће, тумарала туда, 
И они вељаху да им добра чини. 
БЈеше је по црквам' гдје се Богу мбли ; 
У ПитагоринОј бијаше је шкбли. 



36 ВИЈБСНИ РОЛАНДО 

,_ . - 

1200(89). Од тад је већ више хиљада мјесеци. 
Престала је ходит' по пр^вбме путу, 
Откада мудраци несташе и свеци. 
Ноћу поче блуд је носити у скуту, 
Ал' то бјеху само невини почеци. 
Сада с Крађом често иде к злату жуту; 
Такође почешће с Издајом се виђа, 
И с Убиством када Куд јој дође риђа, 

1201 (90). Посјећује радо јатаке-тргбвце, 
И к онијема је жеља вуче иста, 
Што по подрумима праве лажне нбвце, 
Од проста метала мјесто злата чиста; 
Походи и оне, што коње и Овце 
Краду; знанаца јој дугачка ]е листа. 
К дому Сћа дрјемљива само се потруди 
Око пола ноћи; она спава туди. — 

1202(91). Ма да Пријевара по свом обичају 
Много лаже, ипак казивању њену 
Околности неке вјероватност дају, 
Те свјерова Анђел и на пут се крен^ 
На крилима која трептаху у сјају, 
Да потражи Санак, сањалицу лену. 
У по ноћи тачно долетје му тајно, 
Јер гдје му је станак знао је сл^чајно. 

1203(92). У дну Аравије, преко света бела, 
Сан се скрио бјеше у дблицу нек^, 
Далеко од људских градова^ села, 
Гдје никад не чујеш никакову јбку 
Људскога говора и људскијех дјела, 
Нит' рикање крава, нит' оваца блеку. 
Око дбле брда; на њој мрачна гбра; 
Никад не допиру тамо дан и збра. 

1204(93). У тој дбли има хрида једна чија 
Дубока пећина личи на ждријело : 
Туна Санак лежи. Украј њега зија 
Немар, на коме је блатно одијело; 
С друге стране Љеност, којој брлог прија, 
Којој у сланини тело је цијело, 
Која не зна шта је времену цијена, 
Нит' ходити може, тако је лијена. 



ПЈЕСМА ЧЕТРНАЕСТА 37 

1205(94). Пред оном пећином и Заборав чечи. 
Који никог не зна, нит' се ичег сјбћа, 
А најмање важних порука и речи. 
Ту је и Тигаина, од Тгутања вбћа, 
Јер све забрањује што пр|1ска и звечи, 
А не само говор ; у том јој је србћа. 
Огртало мрко има преко тела; 
У чарапама је, не носи ципела. 

1206(95). Ходећи нечујно туд је она бдила 
Да се не би чула никакова лупа. 
Њој анђео шану: Божја хоће сила 
Да водиш Риналда с Инглезима скупа 
Пред Париз, гдје војска маварска се свила; 
Ал' не смије бити опажена трупа 
Од Мавара, тако да кад сколе града, 
С леђа на њих јурне сасвим изненада. 

1207(96). Безбожницима ћеш овијема злима 
Пропаст, а хришћаном донијети спаса. — 
И Тишина главом послушно му клима, • 

Што значи покорност, ал' не пусти гласа. 
У трену су били код Инглеза; с њима 
Стигоше пред Париз за некол'ко часа, 
Доносећ' Маврима пораз и умбрство: 
Анђео изврши ово чудотворство. \^ 

1208(97). Тихо се Тишина око војске нија, 
Она, што мукломе Тгутању је љуба, 
И чак се бојаше да слободно дија. 
Да се не би чула лупа каква груба, 
Непробојну маглу око војске свија, 
Која не пропушта јек убојних труба. 
Пут затијем себи кроз Мауре буши, 
Па их, не знам чиме, слијепи и глуши. 

1209(98). Међутијем војска гњевног Аграмана 
Бјеше у подграђа стигнула Паризу, 
И опасала га ода свију страна, 
Тако да је била бедемима близу. 
Дочекаше Маври након много дана 
Јуриша киселу јабуку да гризу, 
Одсудног јуриша на париску стражу, 
И да свог јунаштва врхунац пбкажу. 



38 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

121 & (99). Притисла је поље силна војска мнбга, 
Притиснула поље, равно као табла. 
Ко би данас Мавре пребројити мбга, 
Тај на Апенину преброј'о би стабла; 
Ја бих очекив'о од бројача тбга, 
Да преброји капље дажда ка' из кабла. 
Тај би знао небо са колико бчи 
Гледа ноћу драгог сласт драгој кад тбчи. 

1211(100). Кад угледа ову стравичну параду 
Од африканскијех љутих легибна, 
Препаде се народ у скољену граду, 
И зачу се јека великијех звбна, 
Која вјерне зову да грехе признаду, 
И утјехе чују са светог амвбна. 
Не бијаху цркве од старих времена 
Пуне као сада стараца и жена. 

1212(101). Многи старац, који сина има мила 
У војсци, сада се што га рбдп вајка, 
Ал' страх не познаје омладина чила, 
Нит' мари што плачу и отац и мајка; 
На бедеме јури, куд афричка сила 
Спрема се да грухне, и диже се хајка. 
Под заставе борац лети као птиче, 
И један другога поздравља и кличе. 

1213(102). Краљеви, гроФови, барони, мар1ши1 
Ту су, а за њима војска од јунака : 
Све то као лава к бедемима клизи. 
Спуштај, царе, мосте, ми смо сила јака, 
Не држи нас овдје, нити нас понизи 
(Веле), и отвбри борцима сокака. — 
Што су тако храбри цару је пб вољи, 
Ма не може засад да их задбвољи. 

1214(103). Цар налоге даје да се чини спрема 
За отпор, и пун је убојнога жара. 
Размјештање војске удешава према 
Потреби, како би мање било квара. 
Хита, не губећи ни једнога трсма, 
Да поредак мудрим наредбама ствара. 
Намјешта гдје треба и махине ратне, 
Од којих користи очекује знатне. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 39 



1215(104). Имам од Турпина поуздане вбсти 
Да бјеше у равни Париз тих врехмена, 
И да Парижани бјеху пуни свести. 
По средини тече ријека му Сена, 
И на три повеће дијели га чести, 
Јер прави острво, стамено ка' стена 
Којему приступа због ријеке нема; 
Друге краје штити појас од бедема. 

1216(105). Тачака, наравно, ту је било више, 
Што згодан положај за напад имадУ, 
Али сви се Маври на западу збише, 
Одакле ће јуриш тврђави да даду, 
Јер Аграман кивни и главари мнише, 
Да док они стоје лицем према граду, 
За леђима треба земље да су, које 
Под влашћу њиховом непосредно стоје. 

1217(106). Дубоке је Карло казамате дига 
Свуд около према великоме зиду; 
Утврдит' обалу била му је брига, 
Тако, да је сада личила на хриду 
(Вар тако нам прича Турпинова књига) ; 
Са Сене опасност им'о је у виду: 
Спут'о је ланцима оба краја њена; 
Набавио хране, и зоби, и сена. 

1218(107). Карло, к'о да има Аргусове бчи, 
Прозире смјерове маварскога плана: 
Куд Аграман само ногом својом крбчи, 
Известе уходе хришћанскога бапа. 
Марсил и његови поглавари прбчи 
Стајаху готови тог истога дана, 
Аграмановој се наредби и влади 
Покоравајући, Маврима позади. 

1219(108). Крај Сене је Собрин с краљем од Орана, 
Што је голем као прави голијати ; 
Ту јаше Дардинел добра коња врапа, 
/Кудан при јуришу храброшћу сијатп ; 
Ту Родомон диже тешког буздована, 
Гдје њим лупи трава неће проклијати. 
Као што се њиме тај Алгирац титра 
Ни пером не може рука моја хитра. 



40 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 



1220(109). Све су то храбрости прави чудотворци, 
Сви су вјерне слике правијех јунака. 
Ка' мухе на млеко, на гроздове чворци 
Што лете и врве усред љета млака, 
Тако јуришају сад афрички ббрци 
На бедеме града велика и јака, 
Да га заспу блатом пораза и срама. 
Од њихова крика небо се прблама. 

1221 (110). Храбри су, вриједии, уз љестве се пењ^, 
Ма на бедемима скобили нијесу 
Посаду нимало од себека љбњу, 
Јер врли хришћани у грозну бијесу, * 

Не хотећ' у ропству њихову да стењу, 
Ка' лавови прави борили се јесу. 
Потежући копља, маче и стријеле 
Самртне ударце Маврима дијеле. 

1222(111). Ал' не само гвожђе, још и вода врбла 
Пљушти озго с тучом тешкога камења, 
Те многи нападач као крушка зрбла 
У ровове пада с високога стења. 
Франак и Арапин, два лава се србла, 
Те се ратна срећа сваког часа мења. 
Кам куд падне прави све маснице мбдре; 
Врела вода слепи кад кроз клббук прбдре. 

1223(112). Час нагрну Маври, час је стена гола, 
Кад загребу путем оним, што је пречи. 
Смрт убиће многог афричког сокола 
У стравичној овој јурњави и сјечи; 
Спржиће га сумпор и зејтин и смбла 
И креч мокар што му мрко лице кречи ; 
Огањ у очи ће њему да се сручи, 
Јер с бедема лете пламени ббручи. 

1224(113). Све то косп горе од морије куге, 
И јуриш почиње помало да слаби. 
Тад Родомон чете довео је друге 
Халакање бојно појачао да би. 
За њиме редове видим врло дуге, 
И одморна војска унапријед граби. 
Ту видим Бурала, Ормида, Аргана, 
Храброг Дорилона, силног Соридана. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 41 



1225(114). Црвену заставу Родомон имаде 
С лавом, што је пасме африканских лава: 
Лав узду примивши од госпође младе, 
Укроћен пред њеним ножицама спава. ^ 
Витез тијем хтједе израза да даде 
Томе, како њега срцем обуздава 
Доралида дивна, о којојзи знаде 
Читалац да бјеше љепотица права. 

1226(115). Њу он више љуби него своје жиће, 
Но рајско насеље више цуру љ^^би, 
И мишљаше са њом светковати ниће. 
Да зна шта учини Татарин му гр5'би, 
Смјеста би махнуо то крвопролиће, 
Да му русу главу са рамена срЈ^би, 
Да звијера казни, који се не стиди 
Невиност узети дивној Доралиди. 

1227(116). Хиљаде љестава уз бедем се дижу, 
И ма да пријети озго смрт и рака, 
По њима јунаци у висину гмижу; 
Двојицу пречага носила је свака; 
Доњи гоне горње, те на бедем стижу, 
Гдјено их работа не чекаше лака. 
Ко' застане мало томе смрси кбнце 
Родомон, ломећи главе као лбнце. 

1228(117). Зато богме сваки труди се и стћра, 
Да се у вис пење, ма да отуд љева 
Гвожђе, камен, огањ, сумпор, смола, пара; 
Ипак, сваки бира гдје је мања врева, 
Док Родомон, ког је обузела јара 
И право бјеснило витешкога ћева, 
Тамо лети гдје је најстрашнија бура, 
Сијекући мачем и вичући : ура ! 

1229(118). Од крељушти змајске оклоп му и штито 
Начињени бјеху; за њих, да их справи, 
У паклу Сотона примио је мито. 
Нимрод, што у Божјој не живљаше страви, 
Што је лов ловећи по шумама скитб, 
Што зидаше кулу да Божијој слави 
И небу досади, Родомонов предак, 
Њих ношаше негда, бијесан и јбдак. 



42 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1230(119). Родомон, који је личио на прбтка 
И тијелом својим и својствима душе; 
Коме је Горгбна стрина или тбтка, 
Који је кидао слоновима ћуше, 
Није се бојао душманскога мбтка, 
Сматрао је Франке као мале пуше. 
Кроз јендеке пуне водурине блатне 
Јурну, да ћеФове задовоље ратне. 

1231 (120). Пливаше по води пуно пустих капа, 
А пливаху богме и маварске главе. 
По кашто се над њим водурина склапа, 
Ал' му ништа није, док други се давб. 
Кар дивљи вепар када преко лапа 
Гази, чупа трску и водене траве, 
Тако се Родомон по тој бари џапа, 
Страшан, да и Маври од њега се страве. 

1232(121). Воду прешав скочи на простране скеле, 
Што бјеху изнутра дуж цијела зида ; 
Туд јураху Франци ка' у роју пчеле; 
Мед њих трупив грди без икаква стида 
Поганим језиком витезове смјеле, 
Велећ', чисти свијет од гаднијех гњида. 
Ту дође до туче необично вреле. 
Како кога зграби с бедема га скида. 

1233 (122). Трчаше кроз руљу што је мог'о брже, 
И невоља дође хришћанима крајна. 
Објема рукама тешка мача трже, 
Не тражећи заклон ода штита сјајна. 
Посјекав АрнолФа у шанац га врже ; 
Он дбђе отуда гдје утиче Рајна, 
Коју реку више видјет' неће канда. 
Још Анселма згуби, Спинелока, Пранда. 

1234(123). Војводу, што води поносне Норманце, 
Пресијече гвожђем право по сриједи ; 
Амбалду на глави избио је данце, 
Јер знаде колико тај витез вриједи ; 
Напао је у кут збијене Фламанце, 
И свак од њих јадан дршће и блиједи ; 
Многи просе милост, ал' слаба им нада. 
Оргета из Мајнца уби,. » Олдрада. 



ПЈЕСМАЧЕТРНАЕСТА 43 



1235(124). Тулуског Арнолда смртна деси рана. 
Антропона, пуна хришћанских врлина, 
Ком света књижевност није била страна, 
Уби, ал' онога љубитеља вина, 
Вјечито мамурна и вјечито пјана, 
Далеко чувену бекрију Москина, 
Он у јендек баци, не хтје да га ббде, 
Те да би једанпут напио се вбде. 

1236(125). Хуга, перјаницом окићена ресно, 
Удари помамно по лијепој ћ^би ; 
Сатала и Ода искасапи бесно, 
Обера, Гвалтера од једанпут уби : 
Крчи пут јер му је на скелама тесно ; 
П још многе поби, ко ће да их т^би. 
Док под ударцима тијем Франци стењу, 
Охрабрени Маври уз љестве се пбњ^. 

1237(126). Јавити вам морам сад у овој станци, 
Да су, макар да их анђео сокбли, 
Први бедем најзад напустили Франци, 
Што императора баш тако не ббли, 
Који зна, и ако силни бјеху странци, 
Да ће Париз бесу њихну да одбли, 
Јер за бедемима првим други стбје, 
Што се међ' најтврђе у свијету брбје. 

1238(127). Између првијех и других ббдема 
Бијаху дубоки јендеци и р5^пе. 
Војска, којој равне у свијету нема, 
Под бедемом другим мрке чека тр^пе, 
Док се на бедему нови отпор спрема, 
И на њему журно свјежи борци купе. 
У опкопе друге као лава тек^ 
Маври с првог зида, да Франке сијек^. 

1239(128). Ту храброст не даје безбожничка вјбра 
Борцима, на које Бог и свеци мрзб, 
Него их Родомон наприједа тјера, 
И зато их данас видим тако брзе: 
Насјекав се глава тамо амо звјера 
По Маврима, међу којима се врзе, 
И спази ли само да стану ил' бјеже, 
Срце њима гвожђем оштријем прожеже. ^ 



44 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1240(129). Зато се у други јендек војска суља, 
Или боље рећи стрмоглавце скаче. 
Озго туча пада, крв потоком к^ља 
Тако, да се њоме дно јендеку' плаче. 
Ко стигне, отуда уз љестве бауља, 
С којијех ударци у рупу га свлаче. 
Стрела, камен, огањ, сипају од свуда. 
Родомон не хтједе пролазити туда. 

1241 (130). Док се они доље стијешњени стисли 
Један уз другога; док од врелог ^^ља 
И кључале воде у јами су кисли, 
Он, ког оклоп мало ил' нимало ж^^ља, 
Јендек под оружјем прескочити смисли, 
И — прескочи! Земља поче да се љ^ља 
Гдје паде; јендек је широк триест стбпа; 
Скока таквог дотле не видје Еврбпа. 

1242(131). Ту сноба настави да боде и сече. 
Ал' да видиш јада: у јендеку бни 
На један мах грозно стадоше да дрече, 
Док с бедема другог отпоче да звбни. 
Зашто л' пиште борци, зашто л' звона јече? 
Да се бедем на њих не руши и рбни? 
На знак звонки, што се са висине бри, 
Сав јендек пун људи започе да гбри. 

1243(132). Пун је јарак био смолавих Фашина, 
Сумпора, салитре пуни бјеху суди 
Скрити у дну рупа и плиткијех мина, 
Које нарочити запалише љ^ди, 
Те посукља страшан пламен из дубина, 
И дим врео који загушује груди, 
Дим кроз који ватра млазевима бризга, 
И зачу се лелек, ломљава и звизга. :* 

1244(133). И сијева, грми, крши се и пуши. 
И створи се море од огњена ббса, 
И сакри се сунце у стравичној тм;^ши, 
И земља у јарку љуља се и стреса, 
Грозећ' да у бездан с борцима се сруши. 
И смрад се осјети од људскога меса, 
Јер бијесни пожар, од олује бржи, 
Ору жије топи, а јунаке пржи. 



1345(134). Пуцају стијене, које плаиен лбска, 
Од прштања њихна уреебес је правб, , 

А с тутњавои иеша с' од јувака писка. 
Да избјегне ватру један другог гњави, 
Гази један другог и у огањ тбска, 
А иеви се душа од тог јада стр&ви. 
Зато доста засад, господине. Оснм 
Тога ја проиукох, и одмора прдсим. 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕШЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



» «» ^•» ч * 



ПЈЕСНА ПЕТНАЕСТА 



с 



'вакоја побједа треба да се хвали, 
Било да је случај добије, ил' знање ; 
Ал' ако читаве легионе свали 
У гроб, упропасти народу имање, 
Села и градове поруши и спалЛ, 
Онда богме такво рушење и клање 
Слаби вођи славу ; ако ли су малб 
Губици, слави се док траје саздање. 

1247(2). Кадно продријеше чак до Франколипа 
Мљечићи ријеком, и ти такву славу 
Стече у очима благодарних сина, 
Хиполите ; тада мљетачкоме лаву 
Мрче свест од твојих војничких врлина, 
И ја од рике му не осјетих страву, 
Јер ти га победи, ма да наших мало 
Тада од шапа је његовијех пало. 

1248(3). Родомона краља, звијера бијесна, 
Таква није слава, јер у јендек саби, 
Ма да рупа бјеше веома тијесна, 
Силну војску. Огањ витезове зграбп. 
Пепео начини од меса пријесна, 
Пепелом претвори храбру војску дк би 
Више мјеста дао руљи ових дива: 
И ту сад пепео комотно пбчива. 



ПЈЕСМА ПЕТНАЕСТА 47 



124У(4). Једанест хиљада двадесет и седам 
Изгорје Мавара у јендеку равно 
(Тај број у Турпину забиљежен глбдам, 
И знам тачно шта је било тако давно, 
Нити од исправке икакове прбдам), 
И постаде њима пред очима тавно : 
Код толиког сјаја јадници се гасе! 
Творац те несреће једини се спасе. 

1250(5). Причах да је преко дубокијех јама 
Смјелим и чудесним прескочио скбком. 
У срцу оојети љутине и срама, 
Кад несрећу видје рођенијем бком; 
Ма ни таква гроза не може да слама 
Алгирскога лава, већ пбтече тбком 
Међ' Франке да им се страховито свети, 
Лок му поган језик небесима прети. 

1251 (6). Међутим Аграман, војник од заната, 
Видећи да Фрапци збунили се тудц, 
Удаљена нека напао је врата, 
И рачуна ту ће мало бити људи, 
Који тешко да ће добити индата, 
Те ће постигнути што му срце жуди. 
Баливерса, чије неваљалство зпа се, 
Јер о томе причах, имаде уза се. 

1252(7). Осим њега има још и Бамбирага, 
И Пр^зија, краља од бстрва, које 
Усрећава клима непрестано блага; 
И МалабуФера, под којимно стоје 
4>ицани, чувени с дебелих бурага, 
Што не смета да их душмапи се ббје. 
Још других јунака и разнијех птица 
Бијаше уз њега, па и кукавица. 

1253 (8). Али се превари, и можда ће пјегбм 
Упрљат' се слава тога великана, 
Јер баш под високом управом и стбгбм 
Карла Великога бјеше ова страна. 
Цар ту с Ганелоном и Авином бегом, 
Са Уђером, вођом храбренијех Дана. 
Са баварским дуком и са Берленђером, 
Бјеше, и још с многим славним каваљером. 



48 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1254(9). Око цара пуно Германа и Гала, 
Којено прбжима ратоборна струја 
Противу маварског плаховитог вала, 
Те много весео Роландов је уја. 
Господо ! АстблФу неправда је мала 
Учињена, терно пишти као гуја, 
Врти се ка' ђаво црн у путијеру, 
Молећ' да га више не држим у перу. 

1255(10). Да се с њега вео заборава сними, 
Морам оставити Мавра и Француза, 
Што се, мислим, неће за зло да ми прими. 
К острву ће сада полетјети Муза, 
Гдје цвијећа има и љети и зими, 
Па чак и увијек зрелих кукуруза. 
Повратит' АстблФа кући ријеч даде 
Лођисти^па пређе. том пјевам саде. 

1256(11). Противу Алчине, тог женскога скбта^ 
Лођистила му је заштита и брана, 
И зато нареди да га прати Флбта, 
Те да морем прође без зла и зијана. 
Лађе, на којима бораца је рбта, 
Андроника води, та друга Дијана. 
Тих лађа велика пратиће га свбта 
До залива морског даљних Персијана. 

1257(12). Под вјештом управом храбре ове цуре 
Он ће дуж ббала, гдје никад не хода, 
Стићи без икакве незгоде и б^ре 
У повољном здрављу до персиских вбда. 
Лођистила рече да у лађе туре 
(Њу води у свему памет и метбда) 
Што им уз пут може бити од тријебе, 
А АстолФу каза да пази да себе. 

1258(13). Нарочито рече да се добро чува 
Да не падне опет у мађиске мреже, 
Јер мађија (вели) испод разних рува 
Може ти се опет појавити, беже ! 
Узми књигу ову; она ће да здува 
Све мађије с тебе, и старе, и свјбже; 
И препоручујем пријатељски теби, 
АстолФе, да свакад имаш је при себи. 



ПЈЕОМА.ПЕТНАЕСТА 49 

1259(14). Желим да те моја опомена трбне. 
У истој се књизи све лијепо каже, 
Како' се кидају чаролиске спбне, 
А срества за то се по регистру траже. 
Звуци овог Рбга сваког ће да склбне 
Да бјежи, јер оци на бјеж№е драже. 
И Рог ти поклањам, ал' добро га ч^вај, 
И кад гођустреба тд у њега дУвај. 

1260(15). Поред њега немаш бојати се чега, 
Он ће те избавит' од највећих зала, 
Рат можеш ходити без оружја свега. — 
Пошто му је оба та поклона дала, 
До саме је лађе испратила њега, 
И он се Опрости рекавши јој : хвала ! 
И збиља страшн^ су тога Рога зв^ци; 
Од њих бјеже људи, лавови и вуци. 

1261(16). Оставише лађе тиху ову луку. 
Вјетрови над њима једрила им шире, 
По мору дебелу послушно их вуку, 
И чисто хитају да их даље спире. 
Таласи под њима у шали се туку, 
Па затијем опет љубе се и мире. 
Минуше, пловећи преко света бела, 
Крај многих острва, градбва и села. 

Г2С2(17). Андроника вазда бјеше на опрезу. 
Веће са Инђиског слазе Океана, 
Крај града Кохина низ пучину везу. 
Остаде за њима земље она страна, 
Гдје се људи диве златном Херсонезу; 
Остаде и Кори, оста Тапробана, 
Остаде и свето Гангесово ушће 
С пјенама, које су од другијех гушће. 

1263(18). Видећи Астолфо да не има грожње 
Од буре, на мисли чудповате пада, 
И рад је путујућ' искуство да пбжње. 
'Андронику пита, мисли л' да л' ће када 
Отле у Францију морем бити вожње. 
ЗадовоЛ|Ити га бјеше она рада, 
И рече : не видим никакове сметње 
Да некада буде те дугачке шетње. 

БИЈЕСНД РОЛАНДО II ^ 



50 ВИЈЕОНИРОЛАНДО 

1264(19). Од кбпна је веће површије тбчно, 
Свуд около земљу океан обруча, 
Море је од краја, гдје се леди вјбчно, 
До краја, гдјено му површина кључа, 
Макар да земљиште африканско кречно 
Чини се да хоће пролаз да закључа. 
На југу Африке има океана, 
Ма то се не дбзна до овијех дана. 

1265(20). Полазећ' одовуд, од сунчевих двери, 
Не могу се надат^ морепловци нкши 
На зугу афричком никаковој дери, 
А такође мисле и бродари ваши 
Да Африка стиже к другој хемисФери. 
Осим тог и ватра сунчана их пл^ши, 
Боје се огњено спржиће их љбто. 
Што се туд не плови сада знадеш бто. 

1266(21). До сад више пута случај згоду пружа 
Да се онуд прође. Ка' у некој сјенци 
Видим на западу више умних мужа, 
Којима ће плести некада се венци 
Од благодарности, од најљепших ружа, 
Ма да ће лајати завидљиви штенци: 
Видим њих и они задивљују мене, 
Јер откриће нове путове водене. 

1267(22). Једни ће, пловећи непрестано к југу 
Дуж Африке најзад наћи јој свршетка, 
И по путовању опасну и дугу 
У Инђију срећа довешће их ретка. 
Ини путању ће изабрати другу, 
К западу ће пловит', и све од почетка 
Па до краја сињу пребродивши вбду, 
Нов свијет откриће човјечанскбм рбду. 

1268(23). Да тај нови свијет освоје домаји, 
Летнуће бораца ројеви и лети. 
Видим, јер Будућност ништа ми не таји, 
Гдје на Новој Земљи водица се свети, 
А крст ода злата блиста се и сјаји 
У добу, кад влада славни Карло Пети ; 
Видим како вјера Исусова света 
По Свијету Новом шири се и цвјета. 



ПЈЕСМА ПЕТНАЕСТА 51 



1269(24). Прије но што дођу та времена ббља 
Од љбта стотина минуће и шеста 
Са седмом, јвр ово Божија је вбља: 
Докле на највише од високих мјеста 
Муж не сједне онај, чију душу спбља 
Красиће тијело од онога теста 
Од ког Август бјеше, дотле чак ни снбви 
Људоки неће слутит' овај Свијет Нбви. 

1270(25). Крв ће с' арагонска с аустриском слитж 
У Карлу на левим обалама РајнЗ. 
Тај цар нада царством очински ће бдити, 
Оставиће себи споменике трајне 
У дичним дјелима, којим ће да кити 
Сретно доба своје владавине сјајне, 
Он ћв дозват' опет на земљу Астреју, 
А с њом и Врлину, рођену јој сеју. 

1271 (26). За та дјела, којих тма биће на брбју, 
Која ће се славит' кроз вјечито време, 
Која таким чаром пуне душу мбју, 
Да ми хоће уста чисто да занеме, 
Вишњи ће на њега милост излит' свбју, 
Те ће му се испод царске дијадеме 
Вољно сакупити растурено ст11до, 
И за свјетског цара признати га р^до. 

1272(27). Да би Карло Пети успио да стрси 
Намијењене му Провиђењем чине, 
Помагаће негда великој му сврси 
Мужи, чија слава земљом ће да сине.] 
Кортес храбри своје излажући прси 
На даљни ће Исток амо да се вине; 
Земље и градове освојиће њему, 
Прошириће простор царству му голему. 

1273(28). Крсту ће подлећи многа стара каста, 
Све мање разлога имаће Сотбна 
Да се недјелима својијема хваста, 
И светом хришћанска забрујаће звбна. 
Ка' војводу видим и младога Васта; 
Ту су и Пескара и Проспер Колбна. 
Њих ће наткрилити врли младић бни ; 
Слава ће његова јасније да звбни. 



52 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1274(29). Сјајна биће дјела овога младића, 
Ком истом ће бити дваест и шест љета 
Кад се рату ода свом силином бића, 
Али младост ова неће да му смета, 
Да много земаља, градова, градића, 
Освоји на челу витешкијех чета. 
Пред њим, који цару крилник биће десии, 
Укроћени крвник престаће да бјесни. 

1275(30). Сухоземске ове цареве јунаке 
Хоће забиљежит' некад истбрија 
Да гаји витештву питомце и ђаке. 
Али и на мору нова ће глбрија 
Обасјати цара: аФричке дивљаке 
С мора ће одагнат' Андрија ДОрија. 
Од Мале Азије до херкулских врата 
Очистиће сиње море од пирата. 

1276(31). СиленО је било римљанско ћес11рство,. 
За Помпеја бјеше играчка и шала 
Гусарима морско преотети царство, 
Али Дорија ће од пиратских зала 
Ослободит' море, сломити гусарство, 
С мало војске, с мало лађа и весала, 
Јер мудрост и знање овога главара 
Биће главно срество противу корсара. 

1277(32). Карлове душмане ка' метлом ће мести 
Кад се гођ усуде на цара да груну; 
У Италију ће Карола довести, 
Гдје ће император задобити круну; 
Ђеновесци њему вијенце ће плести 
Јер награду своју уступиће пуну 
Отаџбини, молећ' великога цара 
Да се о слободи Ђенове му стара. 

1278(33). Да извуче народ из ропства и тмГше, 
Да прошири њему слободе и права, 
Да1Бу ће и ноћу мудро да се брине 
Његова високо просвећена глава; 
С тог историја ће лаврове да скГше 
Негда с Антонија, Јула и Октава 
Да их п^ему даде, јер ови смлатише 
Земаљске злотворе, па се наплатише. ' 



ПЈЕСМА ПЕТНЧЕСТА 53 



1279(34). Римљани ће ови, и сви они љ^ди, 
Који права своје отаџбине тлаче, 
Пред њим црвењети. Потомство нвк с^дб 
Свјема, који сунце слободино мраче, 
Свјема, чије грозне, курјачије ћ^ди 
За народе њихне тиранију значс. 
Андрију Дорију, тако ми се слути, 
Цар ће поклонима негда обас^^ти. 

1280(35). Ал' не само њега, и све своје сл^^ге, 
Сјајно јато својих храбријех главара, 
Цар, одужујући небројене д^ге, 
Обасуће даждом драгоцјених дара: 
Дијелиће замке, градове и л^ге 
Да награди жртве онијех сердара, 
Који ће показат' у вјерности сталнбст, 
Јер Карла ће красит' правда и захвалнбст. — 

1281 (36). Тако Андроника причаше лијепа, 
Удешавајући ваздухове струје, 
Моћ окивајући случаја слбјепа, 
Вјетрове блажећи кад почну да хује: 
Зна да их мијеша, збира и цијепа, 
Како када треба; зна тишат' олује. 
Свему том наука њена се дбвила, 
И Флота је мирно низ море пловила. 

1282(37). Ведрина пебеске красила је свбде, 
Пјесма је пратила путе каравана. 
Најзад упловише у персиске вбде, 
У залив затијем на некол'ко дана. 
Ту АстолФа више не могу да згбде 
Ударци Алчине, и>егова душмана, 
Нит' има се бојат' нове какве патње, 
Тер одјезди сухим без ичије пратње. 

1283(38). Вукла га је кући жудњица и боља, 
И цура, за којом срдашце му згара. 
Прешао је преко небројених пбља 
И преко планина, ријека и бара. 
Тигар, лав и змија и отровна зоља 
Не нанијеше му никакова квара. 
Бјежаху звјерови и горски хајдуцп 
Од Рога, што свагда бјеше му при руци. 



54 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1284(39). Прешавши дубраве и пустаре бве, 
Стиже гдје је доста тамњана, измирне, 
К Аравији стиже што се Сретна збве, 
Гдје све замирише чим лахорић пирне, 
Гдје људи ријеком задовољства плбве. 
Затијем до воде стиже оне мирне, 
Што Јевреје спасе из ђавољег лона, 
Прогутавши војску силног Фарабна. 

1285(40). Затијем дуж оног јахаше канала. 
Којим Трајан веза море с водом Нила, 
Јахаше на коњу, чијано је хвала 
По свему свијету раширена била. 
Сухом ногом ићи преко морских вала, 
По готову летјет' макар и без крила, 
Бјеше за коњица АстолФова шала, 
За коњица бржег него што је вила. 

1286(41). Њега Аргал јаха вазда без резила, 
Њега је Азија Рабиканом звала, 
Њему ватра с вјетром, а не земља гњила, 
Постање и биће и живот је дала; 
Њему грива бјеше Финија но свила, 
Њему кости бјеху тврђе од оцала, 
Ма да само ваздух храна му је цила, — 
За коју харчити не требаше мала. 

1287(42). АстолФО на њему журећи се каса. 
И к мјесту, гдје канал са Нилом се стиче, 
У близину чио најпослије стаса. 
Ту спази гдје водом чун се једап миче 
С пустиником неким, и истога часа 
Тај старац из чуна овако му кличе : 
Хајде да те амо превезем, дијете, 
Јер ту опасности многе ти пријете. 

1288(43). Узјездиш ли туда јоште двије миље, 
Силног џина једног дојездићеш кући, 
Чије путницима већ дбјади сиље, 
Јер ког буџом лупи усмрћен се прући, 
Нити му помаже љековито биље. 
Тај голијат, који од риса је љ^ћи, 
Од ока чијег се најхрабрији следе, 
Ухваћене људе живе одмах једе. 



ПЈЕСМАПЕТНАЕСТА 55 

1289(44). Са суровошКу се у овога злице, 
Сине мој, лукавство нечувено спари: 
К'о што човјек хвата звјерове и птице, 
Тако хвата људе харамија стбри, - 
Хвата их у мрежу од гвоздене жице, 
Да желуцем слатко послије их вари. 
Пошто у пијеску мрежу своју скрије, 
Урликом путнике плахе у њу збије. 

1290(45). Сватко би се досад од вике првпао. 
И натрапао би па његове мреже; 
Ои би га тад одмах за гушу шчепао. 
С њега жива месо глодао би свјбже, — 
Једном од ждерања мал' није крепао. 
Не би њему било ни са тобом тбже, 
С тог да би његове избегао бмче 
На другу обалу превези се, мдмче! — 

1291(46). Частан израз лица и косе сиједе 
Свједочаху да је намјера поштена, 
И АстолФО рече: много ми вриједб 
Опомене твоје, ма нијесам жена 
Да с' одмах уплашим од зла и биједе, 
И волим да крв ми буде прољевена, 
Но да се од страха с пута коме склбним. 
Одох да сад одмах људождера гбним. 

1292(47). Бјежећи, наравно, живот могу спасти, 
Али смрт је боља од таквога спаса 
За сваког јупака који има части, 
И коме је стало до доброга гласа. 
Ко зна, може бити и не морам пасти 
Од те људе што је џиновскога стаса, 
А смакне ли главу њему моја рука, 
Свијет опростићу грознога хајдука. 

1293(48). Малена је цеиа моје главе једне 
Према опКем спасу, добри свети бче ! — 
Благосиљам људе који тако жедне 
(Рече старац онај) да избаве прбче. 
Шелим да ударац руке ти вриједне 
Убије звијера, што крвцу нам лбче. — 
Благословен јунак путем даље пође, 
Сјем сабље у Рог се уздајућ' такође. 



56 БИЈБСНИ РОЛАНДО 

1294(49). Између ријеке и некакве барс 
Узак а дугачак друм један имаде, 
У дну ког је кућа од јапије старе, 
Гдје станује лопов, који људе краде. 
Страшне црне слике зидове јој г11ре; 
Из ње смрад отрован и загушљив кладе. 
Крупнијем словима на њој пише: кбљем. 
Свуд око ње кости, разбацане пбљем. 

1295(50). Људском крвљу туд је попрскана трава, 
А на кући пуно венаца и грбња 
Од људских костију и људскијех глава. 
Баш сада пред кућом Калигбран џбња, 
Чисто сумња да ли јесте ово јава, 
И чудно заигра вилица му дбња, 
Кад АстолФа спази, јер одавно вбће 
Ухватити кога не имаде србће. 

1296(51). Без мало ће бити два пуна мјбсеца 
Како туд не прбђе од господе нико, 
Тер он не улови госпоскога зеца, 
А простачко месо јести није свикб. 
Мисли ка' јабуку најприје да меца 
Витеза, који је доласком га чикО, 
Па послије у сласт месо да му гриска, 
Не знајућ' да му је пбгибија блиска. 

1297(52). Џин се облапорно поглади по бради, 
И гоњен жаоком гнусног апетита, 
Који заситити бијаше у нади, 
Устрми се преко поменутог рита 
Да би искрснуо АстолФу позади, 
И да би, јурнувши тако испод жита, 
Преплашена момка натјерао правце 
Там', гдје би у мрежу пао стрмоглавце. 

1298(53). То страшило, меса човјекова гладно, 
Чим АстолФ са коња, ког задржа, спази, 
Њему богме поста бко срца хладно, 
И мишљаше сад ће у мрежу да згази, 
Ал' тад и џиново срце до у задно. 
Дубока му тура започе да слази 
Од голема страха, јер засвира рбгом 
АстолФ, и људбждер загребе без с Ббгом. 



ПЈЕСМА ПЕТНАЕСТА 57 

1299(54). Под Астолфом коњиц непбмичан стбји, 
А он у рог онај непрестано свира; 
Људождер, бјежеКи, те свирке ое ббјб 
Толико, да стазе нема кад да бира, 
Нити зна куд јури, и грозно се знбји, 
Громки звук срце му прбжима и двра, 
И збуњен дојури к мрежи, страшној справи, 
И згази је те се над њим она сави. 

1800(55). Мрежа, која бјеше у прашини скрита, 
Штоно је од земље и пијеска смјбса, 
Около тијела бијаше му свита, 
Тер он, сав упетљан, паде као љбса. 
ВидеК' АстолФ како џин од страха лита, 
Пробости му трбух, што је.као кбса 
Висио, пун крви и људскога меса, 
Не хтје, већ обузда витешкога ббса. 

1301(56). Гледајући како мрежа стеже лбва, 
Везаног убити биће подло, мњаше. 
Та је мрежа била Вулканова кбва: 
'Залуд је голијат искидати шКаше. 
Биће вам познато (прича није нбва) 
Да Вулкан, ком срце љубомором враше, 
Кога Венерини занеше зулови, 
Мрежом том Венеру и Марса улови. 

1302(57). Н^несе им бруку у толико тбжу, 
Што их у постељи затече, у стиду. 
Меркур од Вулкана украо је мрежу, 
Да њоме ухвати богињу Хлориду, 
Нимфу, која прати Аурору свјежу 
Сипљући цвијеће по дблу и хриду. 
Он упетља мрежом њу баш изнад Нила, 
Куда је, бјежећи, долетјела била. 

1303(58). Знајте и причајте сваки својој дјеци, 
Да тад у Африку дође из Еврбпе 
Мрежа, којој наши дивљаху се преци, 
Изра})ена вјешто од Вулкана ћбпе. 
Вијековима су чували је жреци 
У Анупском храму вароши Канбпе, 
Гдје је џин упљачка, кад огњу и мачу 
Град предаде, људе оставив у плачу. 



58 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1304(59). Калигбран стаде слинит' као стрина, 
Обузе га.дрхат и страва и језа, 
Бјеше сав умељан од суза и слина. 
АстолФО му руке наопако веза, 
Мајсторски упетља пакленога сина, 
И снажне мишице све дотле му стеза, 
Док не видје да је немоКан да шкбди. 
Ноге му бтпетља. За собом га вбди. 

1305(60). Рад веће јасности речено вам бЈди. 
Да је био један откачио ланац 
Од мреже, и руке њим везао љЈди, 
А објесио му мрежу као ранац. 
Водиће га светом нек се свако чуди, 
Нек за њим остане од бруке траканац, 
И нека замкови, градови и села • 

Виде халу што је месо људско јбла. 

1306(61). Поведе га дакле пољем и чаиром, 
И право к древноме МемФису отиде. 
Јежђаше једнако нилскијем баирОхМ 
По равном,е путу без брда и хриде, 
И нлгад искрсну пред гралом Каиром 
Прс авши кроз МемФис, видјев пирамиде. 
Да дива зароби свуда сваком јавља, 
С тог свак му пожеље живота и здравља. 

1307(62). Див му на леђима штит и друге ствари 
Ношаше понизно као исти слуга. 
Радује се народ, јер му крвник стари, 
Од којега пређе свак низ поље струга, 
Сад више не може спокојство да квари, 
И свак му се смија и пакосно руга. 
Витеза што џина зароби свак живи 
Слави и јунаштву његову се дивн. 

1308(63). Каиро је тада било много м^ње 
Него што је данас, јер сада се знадс, 
Да макар да пма небројене страње 
И куће високе, макар да имадб 
Тисуће улица, многи склапа кање, 
Немајући дома, сред цареве џаде, 
Јер ту сви домови препуни су људи. 
И замак султанов налази се туди. 



ПЈЕОМА ПЕТНАЕСТА 59 



1309(64]. Тај замак имаде на хиљаде сала, 
У којима живи о султанској плати 
Петнаест хиљада царевих васала, 
Који су хришћанске вјере ренегати. 
Даље АстолФ оде, јер чисто га звала 
Варош Дамијета, на чијихнр врати 
Тад бјешњаше зулум опака Орила, 
Наказе гадније од сама гбрила. 

1310(65). Орил има кулу од челика тврЈ)^ 
Ва обали гдје се Нил ^ море слива, 
А у срцу пакост од ђавоље грђЈ", 
Јер убија, хара јурвћ' преко њива. 
Још нико не мбже смаћи ову рђу, 
Нит' од мача њему зло икакво бива: 
Сто хиљада досад добио је рана, 
Па ипак здравији свакога је дана. 

1311(66). Ал' то чудо ћете ви да разумете, 
Чудо, којем свако чудио се здраво, 
Кад кажем да Орил вјештичко је дете, 
Јер он, којега је зачедио ђ^^во, 
Од вјештице једне, пакоснице тетб, 
Би рођен. Пред кулу стиже витез право 
С одлуком да јунак свакојако глбда 
Курталисат' људе пакленога чеда. 

1312(67). На пбљу пред кулом Астолфо Орила 
Видје и затече таман у тренућу 
Када су са њиме два брата ббрила 
(ГриФон и Аквилан) борбу врло врућу, 
И залуд витешке мишице мбрила, 
Напрежући снагу своју сву могућу. 
Оливијерови то су били сини, 
Чувени јунаци, каваљери фини. 

1313(68). Гријеши ко хоће њима да се руга, 
Мислећ' е су борбу двојица вбдила 
Противу једнога, јер Орило др^га 
У борби имаде, грозна крокбдила, 
Што сад веће лежи мртав насред л^^га, 
Пошто су га браћа самртно згбдила, 
И свет опростила стравичне бештије, 
Борећи се данас но игда вјештије. 



60 БИЈЕСНИРОЛАНДО 



1314(69). Залуду се, рекох, море ови кнези. 
Орилова глава, ка' голема плбска, 
На њих се јеДнако безобразно кези, 
Нит' Орило мари што му пуца кбска, 
Куд пану од мача ударци и рези: 
Он је залијепи к'о да је од вбека. 
Осјечену руку он одмах залеми ; 
Ногу одрезану смјеста накалеми. 

1315(70). Силно ударају браћа сокблови, 
Могли би убити највећега дива, 
Од тих удараца пали би вблови, 
Али је Орило био као жива, 
Јер и када мач му главу распблови, 
Тер у својој крви тако рећи плива, 
И када га здроби у ситно кбмађе, 
Све се опет сџоји, једно друго нађе. 

1316(71). Тог чуда не видје нико у вијеку, 
Јер баш и када га од главурде гаднб 
Раставе, пошто је мачем осијеку, 
Он за главом одмах са коњица падн§, 
На^^е је и споји; та чак у ријеку 
Кад је они баце, за њоме се дадне, 
Гњурне се у воду ка' крокодил прави, 
Па с њом на рамену адв се опет јави. 

1317(72). Пред кулом, крај Нила, усред панорамб 
Дивне, док падаху ударци и меци, 
Посматраху мегдан овај двије даме, 
Што бјеху дадиље тој витешкој дјеци, 
И што борбу ову подстакоше саме. 
Негда су у канџе страховитој тјеци 
Браћа запанула; њих су још малене 
Од те птице ове избавиле жене. 

1318(73). И тако су оне успјеле да спасу 
Браћу док бијаху још мали дечаци. 
Као чаробнице биле су на гласу, 
Јер су (неки веле) Мерлинови ђаци, 
Научише дјецу мач носит' о пасу, 
И она посташе велики јунаци, 
Посташе мајстори на мачу и луку. 
По жељи се њихној са Орилом туку. 



ПЈЕСМА ПЕТНАЕСТА 61 



1319(74). Далеко од њихне лијепе домајб 
Одгајише момке, што се боре туна. 
Престаше с^нчеви зраци да се сјаје, 
Веће се помоли и блиједа л^на, 
И све живо миру ноћноме се даје. 
Орил још се тући немаде рачуна, 
И оде у кулу. То и браћи гбди. 
Одложише борбу док се сунце рбдб. 

1320(75). Чим поглед Астолфо на витезе баци 
Познаде их одмах чак и под клобуком, 
Јер му знани бјеху војводски им знаци, 
И поздрави браћу и гласом и р^кОм. 
К њима се његови управише краци, 
И приђе им ближе с везаним хајдуком. 
Обрадоваше се видјевши га вбђе, 
Јер и они њега познаше такбђе. 

1321(76). Сви сАупа одоше до градића б§ла, 
Који су имале госпе туна близу, 
Да борци одморе заморена тела, * 

Вина се напију и сити нагризу 
Најслађега воћа, најфинијих јела. 
Слугу и дјевица читаву су низу 
Срели, који су им прихватили бма 
Коње и оружје и стигоше дбма. 

1322(77). Свак сједе без мача, стријеле и тл^ла 
У бајној градини крај пунога стбла. 
На вино врућина мјесеца их јула, 
А на печење их замора подббла: 
Једу уза свирку тананијех ФрЈ^ла. 
Калигорана су везали ка' вбла 
За стабло од грма дебела и јака, 
И метнули стражу код тога дивљака. 

1323(78). Говор поче прије, но што бјеху сј^ти, 
Около Орила живо да се креће, 
Кога сјећи можеш и крвцу му лити 
Баш колико хоћеш, то га убит' неће, 
И сви се питају каква може бити 
Сила, која оштрим ударцима смеће. 
Сви виде да од њих науком виши је. 
Кад зна осјечену руку да пришије. 



62 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1324(79). Говорећ' о вјешцу и његовој штбти 
Умало их говор нб остави гладне. 
АстолФо се књиге просвјетнице сјети, 
Што му Ло})ИСтила даде ономадне. 
Књига вели: треба и моћи и смјбти 
Орилу из главе, ка' стијена хладнб, 
Ишчупати само неку тајну дл11ку, 
Па ни он не може избјегнути р11ку. 

1325(80). Но та је поука пуна била мрака: 
Ишчупати длаку ! Коју ? То не вели. 
Како ћеш је наЈхи сред толиких длака! 
Ал' тај упут ипак АстблФа весели, 
Јер м&и и тој тами наћи ће се зрака, 
Па рече с Орилом да се бити жели, 
И од оба брата допуштење прбси, 
Да он сам се сјутра с оџом халом нбси. 

1326(81). Брат старији рече: ми ти драге вбљб 
Уступамо борбу ову, али ти ми 
Допусти да сумњам да ћеш проћи ббље. — 
И тако АстолФО мегдана се прими. 
Када сјутра Орил на пространо пбље 
Сиђе, преда њ ступи да му главу сними. 
И поче се борба пред тананом кулбм; 
Витез бије мачем, а Орило ћулОм. 

1327(82). Народа се пуно искупило тука 
Да посматра ко је јачи од њих двога. 
Орилу одлети час десница рука, 
Час нос или ухо или која џбга, 
А час видјет' можеш овога хајдука 
Гдје за трен остане без руку и нбга. 
Често на комаде исјецкан је био, 
Ал' они се споје; оп је опет цио! 

1328(83). Витез га мрцвари и туца и меси, 
Не би ли му дао заслужену плату, 
А он се једнако безобразно кеси, 
И смије његову зорту и инату. 
АстолФа од муке спопадоше беси, 
И згодно га најзад удари по врату. 
Глава паде ; скочи с коња витез дбље ; 
Зграби је; одјаха низа равно пбље.* 



ПЈЕСМА ПБТНАЕСТЛ бЗ 

1 329 (84), Он леКаше брже од муње и грбма, 
Док Орил, тражећи главу бадаваде, 
По топоту најзад познаде сирбма, 
Да с' онај присјети да му је украдб. 
Он, који имаде уста ка' у сбма, 
Сад не може гласа од себе да даде, 
Јер хтједе викати: разбојниче, стани! 
Ал' уста му с главом јунак узе стр?1ни. 

1330(85). Да спријечи сљества јоште веКе збрке 
Он узјаха коња и јурну за њиме. 
Тајну длаку Астолф усред ове трке 
Тражи на тјемену те љуте џерим§; 
Не нашав је, јер су све сличне и мрке, 
Све их хтједе бријат', ал немаде чиме. 
Бријач му требаше ка' једино срество, 
Да чаробне длаке сузбије чудбство. 

1331 (86). Нб изневјерв га ни ту добра србћа. 
Оштроуман бјеше, досјетака вазда 
Ума његовога препуна је врећа, 
Те зликовца оног достигнуће мазда, 
Јер АстолФО мача својега се сјећа 
(Такав бријач нема ни берберски газда), 
И, док му осмијех лебђаше на брку, 

Стаде бријат' главу јурећи у трку. 

♦ 

1332(87). За њим Орил хита и коњица бије, 
Не би л' убрзао кораке му лаке. 
За нос држи главу Астолфо и брије, 
И чим смаче косу до пошљедње дл11ке, 
Намах живот главу престаде да грије, 
И угасише се у очима зраке. 
Тад Орило с коња паде ка' мјешина, 
Престаде да живи, постаде лешина. 

1333(88). Пошто тако живот разбојнику страћи, 
И по заслузи му за недјела плати, 
АстолФо госпама и оној се брћћи 
Са главом у руци задовољан врати. 
Њима, леш видјевши за главурду краћи, 
Бјеше л' право што га баш Астолфо скрати? 
Не знам. Читаоче, то ти сам ријеши. 
Свак се од њих ипак љубазно смијеши. 



64 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1334(89), Али мислим да се преварити нећу 
Велећ' да то бјеше госпођама криво: 
БраКа у Карловом буду л' предузећу, 
Судбина им грози сатрт' их у мливо; 
А да она њима пе угаси свећу, 
Добре чаробнице стараху се живо: 
Задржат' их туна среством борбе бне 
Хтјеше, док опасни часи не одзвбне. 

1335(90). Чим су дамијетском јавили везиру 
Да је глава страшног разбојника пала, 
Те да ће путници путоват' на миру, 
том су се писма разносити стала 
Преко голуббва по свему Мисиру, 
И сва земља вијест ускоро је знала, 
И свуда је било пјесме и весеља, 
Што АстолФу стече много пријатеља. 

1336(91). Спт да по туђини лопове дев6т|1» . 
Он описа браћи опасност и страве, 
Којима је црква угрожена св^та, 
И зла, која Маври по Францији праве. 
Венац лавров (рече) за вас тамо цвјета, 
Тамо ћете доћи до велике славе. — 
Храбра браћа бјеху пуна исте жељб, 
Сити по свијету да јоште пендеље. 

1337(92). Госпама рекоше да је крајње дбба 
Да се милој својој домовини врате, 
И једва пустише оне брата бба. 
Би решено мјесту светоме да сврате 
Гдје Бог бјеше рођен из људскога дрбба, 
Прије но што оду да Мауре млате. 
С Астолфом одоше пут Јерусалима, 
Одакле ће к цару силенога Рима. 

1338(93). Жудња стићи брзо витезове гања, 
Те десно пођоше сва три паладина 
Кроз пусту гдје нема никакових страња, 
Нл врућа печења, ни хлађана вина, 
ком често путник уморепи сања, 
Јер за два трп дапа света Палестина 
Указаће им се тијем путем прије, 
Но обалом коју сиње море бпје. 



ПЈЕСМА ПЕТНАЕСТА 65 

1339(94). Зато још док бјеху код госпа на стану 
Спремише у торбе све што успут трбба ; 
Понесоше силно и пиКе и храну, 
И доста колача и белога хљбба; 
Дадоше да носи то Калигорану, 
Који би таране дохватио с нбба. 
Дојездише у град у ком Христа Спаса 
Убише да људска откупи се раса. 

1340(95). Баш улазеК' у град случајно су србли 
Сансбнета, храбра и врла младиКа: 
С њим соли и хљеба некада су јбли. 
Роландо је тога покрстио кића, 
За добро и правду дух његов је врбли 
Напојио чашом Христовога пића. 
Често с њим се бише Египћани смјбли ; 
Он их сузбијаше из свога градића. 

1341 (96). У беле му дворе с њиме они спјбшб. 
Бранич наше вјере, заштитник сирбта, 
Ма да Мека њему постојбина бјеше, 
Сада је побожан као неки прота. 
Надгледаше како стијена се теше 
Да се њом огради Христова Голгота. 
Осим тога нову зидаше тврђаву 
Џџ сузбије сваку намјеру рђаву. 

1342(97). Он хришћане брани од љутих душмана, 
Хришћане, што живе у светоме граду ; 
Вољом цара Карла та цијела страна 
Признаје његове законе и владу. 
Поклони му мрежу и Калигорана 
АстолФ, да му снагом користи при раду 
И зидању града, од којег се нада 
Да ће непријатељ ускоро да страда. 

1343(98). Сансонет не бјеше захвалности трбме, 
Већ одмах му појас подари свилени 
Светога Ђорђија и оструге к тбме, 
Штоно их ношаше светитељ силени, 
Кад краљеву ћерку змају оном злбме 
Оте, и живот јој избави милени. 
Те свете утвари Сансонето дбби 
У Ј11ФИ, кадно се с војском у њу прбби. 

ВИЈЕСНН РОЛАНДО II ^ 



66 БИЈБСНИ РОЛАПДО 

1344(99). Гријеха се својих опростише гбсти 
Молитвама топлим ту у манастиру, 
Гдје владаху свети обичаји прбсти, 
Јер оци следише у свему пастиру 
Чије негда туна бјеху свете кбсти, 
Добра дјела. чинећ' и живећ' у миру. 
Затијем су они кроз град их водили, 
Те су разна света мјеста похбдили. 

1345(100). Док су они тако Божје Свето Слбво 
Слушали по црквам^ и побожни били, 
ГриФону је ђаво замке своје кбвб, 
Јер Грк један стигав тамо ка' на крили 
Јави њему нешто н^пријатно нбво, 
Те рањено срце поче му да цвили, 
А на дух му паде помрчина права, 
И махну се јадан светих мблитава. 

1346(101). Срце је у тога несретнога кнбза 
Вршком пуно било љубавна огњица, 
И спетљано мрежом Аморових веза : 
Ориђила, цура, са чијег се лица 
Блисташе љепота класичнога р€за, 
Цура, што је цвала као љубичица, 
Зароби га, али бјеше неваљала, 
Јер многу је љубав дотле отаљала. 

1347(102). Таква гада нема на два милиона 
Жена; недбстбјна бјеше паладина; 
Останула бјеше, од грознице ббна, 
У вароши што се зове Константина, 
Да причека туна војводу ГриФбна, 
Ком ето пресједе Света Палестина! 
Оздравивши нађе једно момче младо, — 
Љубазник је нови старога надвладО. 

1348(103). Не марећи што ће да јој пуца бр^ка, 
И радосна што је нову љубав стекла, 
Којом срце своје жуђаше да кљЈка, 
У Антијбхију с њиме је утекла. 
ГриФона љубавна спопала је м;ука, 
Вијест ова црна душу му је пекла. 
Бјежећи од друштва све плаче и кЈка, 
Јер вјечиту љубав бјеше му обрекла. 



ПЈЕСМАПЕТНАЕСТА 67 

' 1349(104). Тужећ' јури ноКу по гори и хриди, 
Жали жену, које паметни се г11де. 
Па и није било лако нашем ђиди, 
Јер од брата крити морао је јаде. 
Признат' Аквилану шта је, он се стиди, 
Који с тог му досад многи укор дкде, 
Да му образ јоште од срамоте бриди, 
Јер и сам уви^^а како них;ко паде. 

1350(105). Сан и мир од њега несретника бјеже. 
Лудила је било већ више симптбмЗ.: 
Мни види их како загрљени леже. 
Од брата се кријуК' оде к њима двбма, 
Отмичару оном срце да прожеже, 
Њу отме, јер важи за њ к'о аксибма, 
Да га она љуби покрај тога св^га. 
Причаћу касније шта је снашло њега. 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИООТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



ШЕСМА ШЕСНАЕСТА 



О 



д љубавна јада нема већег ббла; 
То запамти, јер ти зборим из искуства. 
Код Амора учих свих тринаест шкдла, 
Код објешка тога (и његова друства), 
Што се по срцима људскијема лбла: 
Зато за љубавне муке имам чуства. 
Кад ја дакле кажем : ово боли мнбго, 
Ово мало, мени повјерујте стрбго. 

1352(2). Кажем, казах прије и свагда ћу рећи: 
Ко поклони срце узвишеној жени, 
Ма не мог'о у њој љубазницу стећи, 
Образи му нису од стида црвени: 
Он од јада може и у раку лећи, 
Али смрт његова, то вјерујте мени, 
Вјерујте ми људи, п стари и млади, 
Не убија душу, но чисто јој слади. 

1353(3). Али несретника, што постане рббом 
Умилних очију и слађаних уста, 
И невјерна срца, испуњена злбббм, 
Гдје станује душа порочна и пуста, 
Све докле га судба не избави грббом, 
Гришће јад и чемер, криће тмина густа, 
Срам ће њему лице ноктима да гребе, 
Робујућ' блудници стидјеће се себе. 



ПЈЕСМАШЕСНАЕСТА 69 

1354(4). То су јади прави, то је мука в§ља! 
И ГриФбну исте испрела је мреже 
Судба, страховита и бездушна преља. 
Потамње му лице мла^^ано и свј^же; 
Плаче, а очима чудновато стреља, 
И свакога дана биваше му теже. 
Сам о себи мисли да није при свести, 
Кад не зна гадне се љубави отрести. 

1355(5). Причах вама веће да остави бр11та 
(Тога се сјећате јамачно и сами) 
Кришом, јер не хтједе с њим имати рата, 
И оде из града по нбћи и тами. 
Понајкраћим путем у лијево хв^та, 
И пошто дојезди варошици Рами, 
Близу Дамаска је одморио хата, 
Гдје у шуми зачу људе у галами. 

1356(6). Он погледа тамо опрезно и будно, 
Оног отмичара спази међу њима, 
Који с Ори()Илом сада живи бл^дно, 
Познав га по цури и знацима злима. 
Тад У срцу нешто он осјети ст^дно, 
А душу јарости поплави му плима. 
Тако је витеза бољело невјерство, 
Да му срце наду освете безмјерство. 

1357(7). Блудник онај бјеше кицош по изгледу, — 
.ври()ила волиЧакве кавалире. 
Ласка збором као мачке када преду, 
А пакост и хила из ока му вире; 
Бјелоћом је лица надмашао креду, 
Дмао је Фине и вјеште манире. 
Осим Ориђиле њега јоште прате 
Два сеиза. Јашу сви четворо хате. 

1358(8). Од Дамаска краља, силна Норандина, 
ШКаше походити, који у том граду 
-На витешке игре и на чашу вина 
Позвао бијаше момчадију младу. 
Страх проже од пете па чак до перчина, 
Кад ГриФона спази, Ориђилу ј4ду; 
Мишљаше да су јој избројени дани, 
Јер зна да милосник слаб је да је брани. 



I 



70 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1359(9). Стрепи од онога ком Ј срцу рану 
Отвори, ал' одмах досјети се кб,ко 
Спасти се, и нешто љубазнику ш11ну, 
Па приђе Грифону радосно и л11ко, 
Те рукама њему око врата п11ну 
Да би, невина је, помислио св^ко. 
Пољупцима врелим стаде момка пећи, 
И вучица облик узеде јагњећи. 

1360(10). Радост у свакој се огледа јој Црти, 
Што наравно чудно бијаше ГриФбну. 
Док се јадна борих да одолим смрти 
(Кроз плач проговори у жалосну тону, 
И рупцем бијелим стаде сузе трти), 
Ти мене остави немоћну и ббну, 
И у свијет оде; ја те чеках д^го 
Па те тражит' пођох, шта сам могла дрЈгб! 

1361(11). Да из Никозије у краткоме рбку 
Вратиш ми се, душо, подуже се надах, 
Али суза пролих за читаву оку, 
И од вељег јада безгранично страдах, 
Кад вијест увећа рану ми дуббку 
(Прохтјев убити се једва тада свладах), 
Вијест у Сирију да оде, и такб - 
Да остави мене да венем онакб. 

1362(12). Док је тако туга срдашце ми јела, 
А душу мучила црних мисли јата, 
Срећа није мене оставити хтјбла 
Но је рад одбране послала ми бр^та 
Рођенога мога, борца овог смјбла, 
Што за оштро гвожђе на мегдану хв&та, 
Побједе односи јунацима врлим ; 
Посла ми и тебе, јер ево те грлим. — 

1363(13). Тим лажима дотле уши му набија, 
Да је омађијан ГриФон био њбме. 
Препреденија је но лукава лија, 
Та стекла би вјере у невјерног Тбме, 
А отровнија је од најљућих змија. 
Не само свјерова витез њима двбме, 
Но слушајућ' збор јој све слађи и живљи, 
Сам себи & учини од ђавола кривљр!. 



ПЈЕСМА ШЕСНАЕСТ> 71 

1364(14). Да спријечен бјеше кроз толике дане 
Вратити се њојзи муцајући тврди. 
Наравно освете мора да се мане, 
И мјесто блудницу да псује и грди, 
Коју лажи њене тако вјешто бране, 
Жаљаше на њега што се она срди. 
Доказе љубави пољупцем јој дава, 
А милоснику се њеном умиљава. 

1365(15). Затијем Дамаску одјахаше чило, 
Откле се чујаше да музика свира. 
Од њих разабрати бијаше му мило 
Да краљ туна киту витезова збира 
На игре витешке; да се у град збило 
Силество јунака различитих вира, ^ 

Јер вољом самога краља господара 
Свак има приступа за време игара. 

1366(16). Нећу задовољство борцима да кварим, 
Нека се играју, ал' од оне жене, 
Чије лажи слабо ]а, пјевати марим, 
Сад идем (и молим да пратите мене) 
К Паризу, знанцима својијема старим, 
Гдје од крви људске бедеми црвенб, 
А до неба стижу пламен и варнице. 
Пегазу, повуци, седох у тарнице! 

1367(17). Причао сам да је, пун ратног ината, 
Аграман са војском великом и јакбм 
На једна париска ударио врата, 
Гдјено је отпору надао се млакбм, 
И ту да се скоби с борцем од заната, 
Са самијем царем, великим јунаком, 
Који, командујућ' по бедему хбда, 
Праћен од својијех првијех вбјвбда. 

1368(18). Пред очима самим цара обадвбга 
Обје војске своје показују бесе. 
Јуришају Маври лаганијех нога, 
Сузбијају Франци, који бедем рбсе; 
Од силна топота тих коњскијех џога 
И трке јуначке земљица се тресе ; 
Читаве су чете попадале ничке, 
Усмрћене гвожђем из руке вбјничке. 



72 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1369(19). Као град лећаху с бедема стријеле, 
До неба се диже оружија звбка, 
Топузи грухају зидове бијеле, 
А ваздух пролама рањеничка дрбка. 
Нек сад они туна мегдане дијеле 
Без мене и без вас, јер Родомон чбка 
Да пјевамо како јураше по граду, 
Желећи да Франци добро га познаду. 

1370(20). Читаоцима је храбрости му цена 
Позната, надам се, јер свако се с]Њћ 
Суровог и страшног оног Сарацена, 
Чијано је снага од ђавоље већа, 
Који гнаше Франке као руљу жена, 
Пошто га је била послужила србћа 
Прескочити јендек у једноме трену, 
Гдјено сагорјеше Маври у пламену. 

1371 (21). Познаде га народ по једноме знаку, 
По кожи што носи од аждахе праве. 
Јурнувши у варош на сваком кораку 
Ударцима хитрим одсијеца главе. 
Све живо се склања грозноме дивљаку, 
Бјежећ' у гунгули слабији се даве. 
Дјеца, жене пиште, у храмове летб, 
Ту се затварају, поју псалме свете. 

1372(22). Мало кога срећа пбслужи лијепа, 
Да се до склоништа каковбга прбби. 
Родомона јарост обузе слијепа, 
Десно и лијево бије кога скбби. 
Палошином људе ка' дрво цијепа, 
Без глава остају многи вратни зглбби ; 
Крвца поји земљу окорелу, суху, 
Полијећу руке, ноге по ваздуху. 

1373(23). Што се па обалам' Ганга или Нигра 
Дешава јаднијем стадима оваца 
У канџама оштрим крволока тигра, 
Или мишевима, кад лукава маца 
Кољући их зубма са њима се игра, 
То се, по причању нашијех отаца, 
Деси тад у граду, којим тече Сена, 
Францима од оног љутог Сарацена. 



ПЈЕСМАШЕСНАЕСТА 73 

1374(24). Чим на очи крвца насједе џелату, 
Бесу му немаде никакијех међа ; 
Вјешт ужасно бјеше касапском занату, 
Лешину за лешем по улици ређа; 
Свјетина се мачу, опаком алату, 
Склањаше, ал' мач је удараше с леђа; 
Родомон је њиме витлао у кругу, 
Сјек'о старо, младо, и газду, и слугу. 

1375(25). Такав лом не праве данас ни тбпови, 
Ка' мач му што коси као чума иста. 
Старци, жене, дјеца, богаљи, пбпови, 
Невина одојчад, анђеоски чиста, 
Падаху ; лешева лежаху снбпови ; 
Крв плављаше путе. и та јавна миста. 
Не витез, но звијер алгирски је краљу, 
Сијекући главе жени и ббгаљу. 

1376(26). (Надам се, ниткбва, што се крвљу гали, 
У своје вријеме казнити ће свеци). 
Ти потоци крви сувише су малп 
Да би му опакој одољели жеци, 
Зато свете цркве и домове пали, 
Који су на Сени, на лијепој реци, 
Како нам причају све књиге старије, 
Тада махом били од дрвенарије. 

1377(27). Том се варварину није само клало, 
Гледат' му се хтјело град како се пј^ши. 
Ал' и то, господо, било му је мало,- 
Јер док му у писци уживаху уши, 
А очи гледећи шта је људи пало, 
Сјети се рукама домове да руши, 
Што, надам се, чудно читаоцу није, 
Јер зна колика је снага у те змије. 

1378(28). Док тако варварин. од Сотбне рбђен, 
Унутра сијече и пали и жари, 
Коначном пропашћу град би био згбђен, 
Да се тај нападај са спољашњим спари, 
Ал' тада Риналдо, од Анђела вбђен 
И Тишине, стиже и поче да квари 
Краљу Аграману умишљаје дрске, 
С војском свјежом грунув на душмане мрске. 



74 БИЈБСНИРОЛАНДО 

1379(29). Да баш тада стигне хтједе Божја вбља, 
Тад кад битка бјеше у највећем јску, 
Кад град нападаху изнутра и спбља 
Душмани ка' дотле никада у веку. 
Да би за нападај згода била ббља 
Изнад је Париза пребродио реку, 
С лијева заиш'о предводећи Скбте, 
Инглезе и друге убојите рбте. 

1380(30). На Франачку земљу још чим стави нбге, 
Стријелаца посла шест хиљад' момака, 
И са њима посла коњанике мнбге, 
И захире разне на тисуће џака, 
И заповијести издаде им стрбге, 
Да журно к Паризу, гнијезду јунака, 
Опкољеном тесно ода свијех страна, 
Хитају под вођством кнеза Аримана. 

1381 (31). И све што имаде уза се пртљага 
Посла, да би мог'о без икакве сметње 
Грунути на чете хрншћанскијех врага. 
Путем заходнијем након дуже шетње 
Пред Париз је стигла остала му снага, 
Пуна ратоборног прохтјева и претње. 
Преко ријеке је савезничке гбсте 
Превез'о, јер чамце имаде и мбсте. 

1382(32). На вис један догна добра коња врана 
Прије него што се с душманима срази, 
И пратњи првијех ратних капетана 
Рече: крви ваше пролиће се млази 
У борби противу љутог Аграмана, 
Али од вас бпће побеђени врази. 
С тога захвалите за ту славу мнбгу 
Прије свега другог милостивом Ббгу. 

1383(33). Африканца, који крв хришћапску лије, 
Ваља вама данас потући до пете, 
Да би спасли главе круписане двије, 
А Бог ће помоћи да у том успете. 
За вашега краља, који јоште прије 
У град се затвори, ваља вам да мрете, 
И за цара Карла, чијено се банство 
Простире готово на цело хришћанство. 



ПЈЕСМАШЕСНАЕСТА 75 

1384(34). Спашћете још многе кра.Ђв и бароне, 
Владике, вјесптаке, пјеснике и писце, 
И цркве што вреде силне милионе, 
А не само просте грађане Парисце, 
Ако потучете мрке легибне, 
Мавре, тигре љуте и лукаве лисце ; 
И не само Париз, но хришКанство цело 
За вјеру палима држаће опело. 

1385(35). Јер знајте у Париз, у домове наше, 
Из цијела света грађанин се стани; 
Ииаде их много и из земље в11ше, 
Нас бранећи и њих сабља ваша бранц ; 
Све хришКанске земље помоћи нам сл^ше, 
У граду су многи инострани бани; 
Зато вам и велим да хришКанство св^ Ке 
Славит* вас, у ббју имаднете л' србКб. 

1386(36). Причају нам ово старинска предања: 
Ко човјеку живот спасе томе кр^ну 
Даваху Римљани као знак призна^Ба. 
Цијелу нацију, великана пуну, 
ГинуКи спасете л' ви из очајања 
Вама венци, који не могу да струнЈ', 
КрасиКе гробове, а ваша имсна 
ПомињаКе славно вјечита времена. 

1387(37). Ако, не дај Боже, славни Париз п^дне, 
И сурва се влада хришКанског владара, 
И ви Кете дане доживјети јадне, 
Јер када могоше чак са Хибралтара, 
И пређе Маури, те хијене гадне, 
Напљачкати много вашијех добара, 
Шта ли Ке чинити ти грабљиви странци 
Од вас, ако буду побеђени Франци? 

1388(38). Баш и равнодушни да сте према слави, 
Ви одушевљени будите и вруКи 
За рат, који црква у дужност вам стаг^и, 
Јер пред Богом Кете одговорност вуКи, 
Ако за Христову вјеру као лави 
С безбожницима се не хтједпете туКи, 
Који у осталом (ово веЛим ди би 
Знали унапријед) јунаци су слаби. 



76 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1389(39). Јунаци ! Сада је наступила бра 
(Заврши Риналдо громовитим гласом), 
Да баците Мавра преко сињег мбра, 
А обрадујте хришћапина спасом. — 
Послије овога витешкога зббра 
На челу је војске појурио касом, 
Која се за њиме на Мауре крену, 
Пошто се прекрсти и Бога спбмену. 

1390(40). Сам се Архангео са Тишином ст^ра 
Да небпажени могу ићи пбљем, — 
Тако прича Турпин, који ретко вара. 
Рече Цербин : желим први да их кбљем. — 
Риналдо: дајући сину силна цара 
Ту почаст, не могу дат' ]е борцу ббљбм. — 
Скот иде дуж реке; пред њим гајдаш свирац; 
Инглез држи среду; десно крило Ирац. 

1391 (41). Прелазећи преко равнијех пољана, 
Пријеђоше више маленијех села, 
И сретоше најзад краља од Орана. 
Тад Риналдо, жељан витешкијех дјела, 
Напријед ободе коњица ваљана 
Да се насијече маварскијех тела. 
. Ту на пола сата од шпанскијех јата 
Стражарише Маври са добријех хата. 

1392(42). Ту гаврани гачу, жељни свјежа меса, 
Сј^ју се оклопи као злато жути, 
А коњици вриште од силнога беса. 
И хришћанска војска не може да ћути, 
Веће Мир са себе и Тишину стреса, 
И кличе војнички неколико пути. 
Убојнијех труба зајечаше звуци 
Ненадно; афрички задрхташе вуци. 

1393(43). Риналдо се пбгну напријед и згурп, 
Ошину Бајарда, присојкињу гују, 
А под мишку копље убојито тЈри. 
Ако сте гледали кадгођ пред олују, 
Када муња грози земљу да нам спЈри, 
Вихор, ту опасну вјетровиту струју, 
Знаћете Риналдо какав бјеше тада, 
Када ћеФ му дбђе да се раскомада. 



ПЈЕСМАШЕСНАЕСТА 77 

1394(44). Мавре, зачуђене појавом Инглеза, 
Када угледаше јуначину л^^ду, 
Све, осим Пуљана, обузеде јвза, 
Осјетише дрхат у свакоме уду. 
Пуљан, који никад копља не потеза 
Без побједе, сад се превари у суду, 
Јер полетје главу Риналду да смрска, 
Џарнув коња да му крв из ребра прска. 

1395(45). Ка* гуја у кругу на коњу се скЈпи, 
Убојито копље грчевито стеже, 
И докле се спрема да Риналда лУпи, 
Псовком и чикањем уста њему реже. 
С коњем преда њ Франак страховити тр^пи, 
И га1)ајући га жељезо потеже. 
Витешки је изглед Риналда дичио; 
На самога Марса тада је личио. 

1396(46). Управо у главу гађала су бба, 
И јвдан и други једно исто смјбра, 
И копљем грухнули у исто су дбба, 
Ма среће им није била иста мјера: 
Један оде даље, пошто усред дрбба 
Убојито копље противнику стјбра; 
Други мртав оста, јер без среће тешко 
Добија мегдане и срце витешкб. 

1397(47). Тад Риналдо јурну (помози му Ббже!) 
На краља оранског, љубитеља вина, 
Који цела вола пождерати мбже ; 
На џина, којино око шест аршина 
Костију и меса, дробине и кбже, 
Оздо у висину мјери до перчина ; 
На коме је главно сланина и сало, 
Те духа и срца имађаше м11Л0. 

1398(48). Ма да му је тело гломазно и гојно, 
Знатна му је ипак окретност и снага; 
Снажији је био од Риналда двбјно, 
Стрп'о би га у дно од својега шпага; 
Али овај зграбив опет копље ббјнд 
Кроза штит га боцну баш посред бурага, 
Мали дух му оде из веље месине, 
И коњ се опрости тешке тјелесине. 



78 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1399(49). Ал' ни то не може бијес да му стишка, 
Но с коњем у гужву најгушћу се баци. 
Из очију гњевних сијева му жишка 
Као што муњини сијевају зраци, 
А сабљом Фузбертом сијече му мишка 
Да све лете главе и руке и кради, 
Јер копље се преби, док ништа пбвити 
Ни пребит' не може мач му страхбвити. 

1400(50). Ретко се Фузберта- с мачевима срета, 
Јер све од ње бјежи, у гужви се г^ши, 
И већ прва бјеше растјерана чбта. 
Но не само она мушка прса буши, 
Но и од Бајарда стиже Мавре штбта, 
Јер коњ многе од њих копитима скрЈ^ши. 
Коси сабља главе као коса влатке; 
Промаши л', Бајардо погази остатке. 

1401(51)* Баш када Фузберта ону главу диже, 
Која је на брбју била равно стбта, 
И Цербино тада силовити стиже, 
Са љутом предстражом поноснијех Скбта, 
И напријед јурну Маурима ближе, 
Праћен узастопце од својијех рбта. 
Изгледаху Маври ка' овнови бедни, 
А хришКани храбри као "вуци жедни. 

1402(52). У истом тренутку свак ободе кбња, 
Направи се пољем од праха вртбшка, 
И покри га нека неббична тбња; 
Посукташе сабље и та копља тешка, 
Свјеже крви намах осјети се вбња, 
Крви, коју прса бљунуше витешка. 
Љуто се сијеку војске оне ббље, 
Али много више Смрт Мауре зббљб. 

1403(53). Безбожне јунаке, Сотбнина чбда, 
Тако су хришћани млатили и били, 
Да Маври личише на комађе леда, 
Што подлеже њихном пламену и сили. 
Собрин, који бруку из даљине глбда, 
Заплака се, нити живјет' му се мили, 
Па са војском, бољом него што је прва, 
Полетје тражити мегдана и рва. 



ПЈЕСМАШЕСПАЕСТА 79 

1404(54]. За њиме јураше главара му кита, 
И сви желијаху да се крсту свете. 
Дардинел такође са својима хита, 
Да и он удари на хришћане клете, 
Ма војска му лоша, те заман се пита 
Надом на побједу, залуд очи прете: 
Слабо ко се плаши намрштених црта. 
С Изолиром иде и војска четврта. 

1405(55). Желећи што прпје душмана да мл^тне, 
Жури се, а за њим и храбра Навара. 
Тразон, који дјела и заслуге зп11тне 
Има, и који је војвода од Мара, 
Мрзећ' Изолира са славе му ратне, 
Хита да нападне овога сердара. 
Нов албански дука, Ариодан, хбрду 
Своју тад поведе, исукавши ђбрду. 

1406(56). Тај пбкољ бораца из разних земаља, 
Та јека б^бњева, и рогова звучних, 
Та треска тбп^за, витешкијех маља, 
Та лупа камења из махина тучпих, 
Тај судар бклбпа, мачева, копаља, 
Вриска кбња, писка рањеника мучних, 
Којих тма и тушта по земљици гмиза, — 
Сав тај лом одјеком до неба се диза. 

1407(57). Од стријела што их борци, пуни јаре, 
Хитро одапињу, од магле и праха, 
Од барјака силних, и од ко^^ске п|1ре, 
И од јуначкога огњенога даха, 
Небески се своди помрчином гаре, 
Над покољем небо лебди пуно стр|1ха. 
Преко поља поток од крви се ваља ; 
На све стране пршти парчад од скбаља, 

1408(58). Час гомиле прспу, час опет се згрћЈ*^, 
Те многи згажени буду као црви; 
Час напријед зУР^ј час натраг се врћ^. 
Неко бјежи, пеко хоће да је први, 
Свак хита крвника да дарује смрћу, 
И да, кољућп га, над њиме се стрви. 
Многи, баш у трену кад душмана Јби, 
Свој рођени живот изненада згЈби. 



80 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 




1409(59). Ма да је опкољен ода свијех страпа 
Цербин, и ма да је у раној младбсти, 
Пбтеже љевицом тешка буздована, 
А десницом хитром не престаје ббсти. 
Од албанског дуке, од Ариодана, 
ПроплакаКе многа мајка у жалбсти ; 
Он својим зунаштвом зачуди главаре 
Наварске, сијекућ' војску од Наваре. 

1410(60). Келиндо и Моско, Калбрунови синци, 
Са Каламидбром тако пољем јуре, 
Да им коњма лете из копита клинци ; 
Смождити Цербина сви се троје журе, 
Јер његове славе лаворови винци, 
Већ одавно завист у срцу им буре; 
Да те венце отму к њему сад бдоше. 
Коњица му ено веће проббдоше. 

1411(61). Ако је вјероват' Турпинову спису 
Коњ Цербинов мртав на земљицу паде ; 
А и како не би, јер срце му три су 
Копља просвирала; ал' на ноге стаде 
Цербино, и пошто мач управи к вису 
Моску смртан убод у слабину даде, 
И гвожђе му телом пројуривши скрбза 
Принуди га да се мртав с коња србза. 

1412(62). Келинду, кад видје усмрћена брата, 
Зажедњеше уста крви од крвника, 
И на овога је натјерао хата. 
Ал' Цербин, хришћанства цијелога дика, 
Бијесног ајгира за дизгине хв^та, 
Па о земљу тресну коња и војника. 
Обадвома топуз, та витешка рбзга, 
Питије направи од главе п мбзга. 

1413(63). Каламидор, видјев шта се туна збило, 
Да бјежи ободе добра коња врана, 
Јер њему гинути не бијаше мило, 
Ма да бјегство гледа много славних бана. 
Цербин, коме гњбвом срдашце је врило, 
Пусти за бјегунцем тешка буздована: 
У ребра је њега погодио правце, 
Из седла бацио на тле стрмоглавцб. 



ПЈЕСМА ШЕСНАЕСТА 81 

1414(64). Ипак жив остаде; пјешке даље грабц, 
Ма прегажен бјеше од Ариодана. 
Можда би Цербино почео да слаби, 
Опкољен будући ода свију страна, 
Ал' његови друзи прискочише да би 
Ослободили га. Ено и Луркана 
Са храбрим Тразоном. Нова коња сви су 
Старали се младом набавити рису. 

1415(65). Није богме лако већи јунак бити, 
Ни вјештије сјећи од Ариодана, 
Који сабљу месом јуначкијем сити, 
Ранив Арталиха грозног и Маргана, 
Убив Кажимира, ког љепота кити. 
Упоредо с њиме ено п Луркана, 
Који око себе сече, боде, лбми, 
Ка' кукуруз главе са рамена кбми. 

1416(66). Клета Смрт не само крај вбде брзице 
Хита да за борце вјенча се и уда, 
Но се покољ шири преко све равнице, 
Сјеча је, окршај и ограшје свуда. 
Ленкестар, да не би с његове кривице 
Поражепи били, Шпанце гони туда. 
Обје војске храброст не престаје красит', 
И обје их коси Смрт, љути ненасит. 

1417 (67). Ту с Ленкестром видим Глосестра, Олдрада, 
Кларенса, Рикарда, Јорка, Фарамбна, 
На које Маталист, Алмерије нада, 
Јуриша уз помоК храброг Фоликона, 
Ком се покорава поносна Гранада. 
Ено с њима јоште дична Барикбна, 
Под киме је била војска прекбмбрка, 
Коју је послало острво Мајбрка. 

1418(68). Јер се обје војске подједнако бише, 
Борба је с почетка нерешена била: 
Час грозно узаври, час је мало тише; 
Час јуре, час бјеже у пратњи резила. 
Најпослије Мавар, не могући више 
Сузбијати центар и обадва крила, 
Нит' одолевати сили бритских лава, 
Поче да узмиче л да малаксава. 

ЋИЈЋОВЖ РОЛАЕАО II ^ 



82 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

■ - ■ ■ ' ■ ■-— ■ « " ■ ■■-■■■■II . .-.1 II-— -I.. ■! .1 .— -. ■- -■ -.-■ 1» . , ,, 

1419(69). Фарамон, пришавши кришом, испод жита, 
Силном Фоликону, зароби га лћсно ; 
Глостер Маталиста; Јер гвоздена штита, 
И оклопи тешки, и борење ч11сно, 
Не помогоше им спасти се од Брита, 
А за бјежање је веће било касно. 
Од витешке руке Кларенса барона 
Угаси се живот краља Барикопа. 

1420(70). Са те три несреће једнијем се м|1Х0м 
Произвела била у борби мијена, 
Јер Маври и Шпанци, испуњени стр^хом, 
Ма да дотле бјеху стамена стнјена, 
Почеше се бјегству одавати плахбм, 
И Бриту б' остала побједе цијена, 
Да им тад Фераго не помбже свбјски, 
Доведав у помоћ легион хербјски. 

1421 (71). Он стајаше покрај Марсила владара, 
Оца рођенога, ком свуда слиједи, 
Ал' смотривши јаде онијех сердара, 
И цијелу војску у грозној биједи, 
Он одмах остави оца господара, 
Да покаже Бриту шта Шпанац вриједи, 
Па дојури насред крвавога луга, 
Баш кад му убише Олимпија др^га. 

1422(72). Олимпије, кога смрт улови хитра, 
Бјеше красан младић, и зн11де да пјева 
Милим гласом ком се одзиваше цитра ; 
Знаде пјесмом љубав у срца да љбва, 
Да се ка' јабуком стиховима титра, 
И да блажи звуком прса пуна гњева. 
Штета што задатак свој није схв11тио, 
Но се копља бојног и мача латио. 

1423(73). Кад Фераго видје самртничке ропце, 
С којима дијете бораше се хрло, 
На Британце јурну ка' соко на копце, 
И жудан освете и разјарен врло, 
Убицу другара погна узастбпце, 
Па када га стиже ишчупа му грло ; 
Жедну мачу даде крвникове крви, 
Л тијело коњским копитима смрви. 



ПЈЕСМАШЕСНАЕСТА 83 

14*24(74). Побјешњелу тигру и то бјеше мало, 
Већ и на другијем излијева ијед, 
И много је Брита од мача му пало. 
Звизне неког остраг, а некога спријед, 
Неком оштро гвожђе сатјера у жвало, 
И нанесе голем душманима вријед. 
У бој своје кличе. Његове ријечи 
Охрабрише Мавре. Бјегство се спријечи. 

1425(75). КЗД извијестише краља Аграмана 
Да би на том крају без храброг Ферага 
Проваљена била африканска брана, 
Њему од јарости сва уздрхта снага, 
Па узев Прузија п још Ферурана, 
Мрског Баливерса, дичног Бамбирага, 
И још неке друге, па и Соридана, 
Јурну у бој против хрпшћанскијех врага. 

1426(76). Од париског зида многу војску мбра 
Одвојит' и послат' под бегом од Феца 
На Ирце, што близу маварских чадора 
Допријеше, бржи од брзога зеца. 
Заповједи њему да потјера дбра, 
И да ирску војску прегњави и смеца, 
И рече му да ће, не спасе ли бкд, 
На вјешала њега издићи високо. 

1427(77). Оде бег од Феца што је мог'о брже, 
Јури као да га олујина шбра. 
И осталу војску од бедема трже 
Краљ, пошто к ријеци похитати мбра, 
И у хитром трку на Скоте је врже, 
Палош исукавши из златнијех кбра. 
Њега (тако прича стари један пјесник) 
Зва у помоћ тамо од Собрина вјесник. 

1428(78). Маври, призпаћу вам, храбри тада бисте, 
Грунусте на Скоте ка' прави јунаци, 
Док су они били кукавице исте, 
Плаху зецу слични или старој баци. 
Од хришћана Маври поље бојно чисте, 
Испред њих коњици бјеже и пјешаци. 
Луркан, Ариодан боре се, ал' дашће 
Од умора Цербин, можда скоро пашће. 



84 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 




1429(79). Он већ много крви африканске прбли, 
Ал' пјешке се бори и тешко је њему, 
Јер од свијех страна душманин га скбли. 
Разабрав Риналдо храбри о том свему, 
Јурну другу, кога као себе вбли, 
Да му спас донесе у јаду голему. 
Он је био другдје и кад видје Скбте 
Како бјеже, 'вако храбри њихне рбте : 

1430(80). Куда бјежиш тако, охрабри се, стани, 
Војско састављена од самијех џина? 
Боље сваколика на мегдану пани, 
Но да изневјериш краљевога сина. 
Зар те поплашили ти Маури пјани, 
Што живе ка' марва без вјере и дина? 
Зар, јадници, није јасно вам и видно 
Да је боље мријет' но живјети стидно? — 

1431 (81). И да би се ова срамота и љага 
Колико толико са Скоције спрала, 
Копље јвдно зграби од сеиза, па га 
Забоде у груди јадног Агрикала. 
То видећи грозна африканска трага, 
Грознија од вука, тнгра и шакала, 
Јурну да га сможди, али њена врева 
Не спасе Прузија од његова гњева. 

1432(82). Гледајући лава усред боја врбла, 
Маври се почеше од страха да мрзну. 
Бамбирага уби, а витеза Стела 
Из седла избаци; Соридана крзну, 
Јер се копље преби ; Каранока смјела 
Мачем лупи јер се напасти га дрзну, 
И доприје тако до Цербина, кбји 
Узјахавши стаде палоша да пбји. 

1433(83). Срећа је што коња дограби да ј|1ше^ 
Јер томе је било већ вријеме крајнб, 
Пошто тад удари на хришћане н|1ше, 
Који се онако показаше вајно, 
Аграман са војском, и Маури сташе 
Пољем продирати тукући се сјајно. 
На њих Цербин сипље удараца слбту, 
Ширећ' око себе покољ и страхбту. 



11ЈЕСМАШЕСНАЕСТА 85 

1434(84). Риналдо, од Марса у витештву већи, 
Борн се јуначки са пајездом страндм, 
Фузбертом големом не престаје сјећи, 
А кашто, од беса, удари и дланом. 
Скобив Аграмана његове је плеКи 
Окрзнуо сабљом, окитио ранбм ; 
Кон> о коња лупи, и Аграхман десно 
Од Риналда на тле угрухан је треснб. 

1435(85). Док тако његови ударци и хици 
Старају се бјегства срамоту да сперу ; 
Док тако пред градом у стравичној бици 
Јунаци се боре за цара и вјеру, 
И у халакању, ломљави и вици, 
Вијенце лаврове и бесмртност берУ, 
Париз бива жртва Родомбну злици, 
Домове његове пламенови ждеру. 

1436(86). Не зна за тај пожар дрвене јапије, 
Ни за поко.Ђ Карло, јер од тијех страна 
Подаље бијаше код оне капије, 
Гдје с британском војском прими Аримана. 
Ту га деси вјесник и 'вако вапије : 
О свијетли царе! Овакијех дана 
(Злу овом јамачно сам Сотона крив је) 
Досада никада Париз не доживје. 

1437(87). Париз, твоје земље најславнија груда, 
Пропада, плаве га огњевити вали : 
Незнани делија, страховита људа, 
Уљезе у варош па сече и пали ; 
Од овога слома, покора и чуда 
Престрављени бјеже велики и мали, 
Јер нико не смије с алом се бочити, — 
Пламен онај тамо доказ је очити. 

1438(88). Као газда, који још спава и снива 
Док му кућа гори, а пренув се виче 
У помоћ, и цару исто тако бива 
Послије овако страховите приче. 
Крв му лицем сукну као ватра жива, 
А загрмје гласом ка' лав када риче, 
И подиже одмах понајбољу вбјску, 
Да спасе тврђаву и варош херојску. 



86 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1439(89). Писку којом пиште господа и рпта, 
И женско и мушко, ве^! му чују уши. 
Тамо, гдје Родомон као хала чита 
Сијече, пробада, пали, коље, руши, 
Цар Карло са војском одабраном хита. 
Примиче се мјесту што се грозно пуши. — - 
Доста. Сјутра дођи коме чути прија 
Шта је даље,било. Ту ћу бити и ја. — 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИТх 



— ^-з-Н— 



ШЕСМА СЕДАМНАЕСТА 



М, 



а да Божја милост, увјеравам Вашу, 
И преко међе се Правичности стере, 
Бог Правде, кад пакост он опази нашу 
Веће прешлу преко Опроштаја мјере, 
Осуди нас често да Страдања чашу 
Испијемо ради Поправке и Вјбре. 
Да, како господу, тако и парије, 
Казни, шаље тада Каје и Марије. 

1441(2). Шаље Максимина, овога простака. 
Ког из блата диже па пријесто б\^па, 
И Нерона, чија крвожедност јака 
Стаде жића људских преко милијуна; 
Италији посла ројеве дивљака, 
Посла јој најезду од Гота и Хуна; 
Агили Меценца, а Тиви Креопа, 
Да кољу и бјесне са златпијех трона. 

1442(3). Јоште много других бјесомучних царГ^ 
Посла у крајеве и у земље разпе, 
Који људству много учинише квара 
Као вршиоци божанствене казнс. 
Па и сад, не само у времена стара. 
Шаље те нас кољу, и кесе нам празне. 
Нас, грозне грјешнике гњевни Господ баци. 
Од себе, тер ови ждеру нас курјацп. 



88 БИЈЕСНИ*РОЛАНДО 

1443(4). Не само домаћи звјерови нас ијЈ', 
Но видећи да је меса нашег дбста, 
И прекоалписке к нама звати смију 
На гозбу, и многог почастише гбста ; 
Код Кане, Требш^ крвцу нашу лГтју 
Као да је вода, не била им прбста ! 
Ал' још много више крви наше пћде 
На обали Ронка Тара, Мсле, Аде. 

1444(5). Тврдећи што иде мпим истину зббрим: 
ПовоЛно је засад лраведноме Ббгу 
Да нас пародима казнп од пас гбрнм, 
Ал' кад издржимо казну ову стрбгу, 
И поправимо се, што ће бити скбрЛм, 
Наплатићемо им крвцу ову мнбгу : 
Бог ће за гријехе њих п њихпе краље 
Казнит', а ми ћемо бити му бичаље. 

1445(6). Још и онда грехе страховите њГше 
Бог је запазио. зато сад им дајс 
Турке и Арапе, крвожедне псине, 
Да пустоше њихне земље п домаје, 
Да их ногом газе ка' говеда трине, 
И зову пмепом покорене раје. 
За старе им грехе још онда је био 
Казна им Родомон. Бог је тако хтио. 

1446(7). Рекох да је Карло, к мјесту оном стигав, 
Углед'о срамоте и јада врхупце. 
Пут под ногом бјеше сав од крви љигав, 
Јер див коље људе као касап јунце. 
Цар, тијем поражеи, руке к небу дигав, 
Овако 0С.10ВИ плашљпве бјегупце: 
Зар вама толиким једпо псето стрвпо 
Да забада у груд рило своје крвнб? 

1447(8). Изгубите л' варош п тврђаву бву, 
Нећете утећи од ропског синџира ; 
Данас подлегнете л' овоме крвнову, 
Нигдје пе нађосте заштите пи мира. 
На отпор вас кости прадједовске зову, 
Не бојте се Смрти, пи њена косира, 
Јер много је боље предатп се смрти, 
Него бреме ропства вјечно да се прти. — 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 89 

1448(9). Тада бјеи^е сјеча па ово се свела: 
У палату царску свјетина се збила. 
Иза капије се и зида дебела 
Од бјесомучнога Родомбна скрпла. 
Док он пред палатом, намрштена чела, 
На којем се дула пуна крви жила, 
Јури тамо амо кораком стаменим, 
Витлајућ' угарком и мачем пл^^менпм. 

1449(10). Људи, којипо се у палату скрише, 
Под заклоном будућ', Мавра много једе. 
Тма их се попело на катове више, 
Па озго на њега врело уље цеде. 
На њ усред овако необичне кише 
Дажде отуд јоште стијене и греде. 
Како би се радо уз зидове пузб, 
Ма не може, с тог је врата дрмат' узо. 

• 1450(11). Да страховит ли је, погледајте само ! 
Пред капијом стоји, у висину зпја, 
Удове и главу, прса му и рамо, 
Све му крије гвожђе, којепо се сија: 
ЛХлслиш љута гуја довукла се тамо, 
Којој ту лешкање п сунчање прија, 
Чија нова кожа сјај од себе баца, 
А троструки језик стравично палаца. 

1451 (12). Колико каквоме побједпику цвеће, 
Које на њ бацају, толико и њему 
Киша од камења са палате смеће, 
Што пада по тешком оклопу п итљему. 
Да врата разлупа топуз ено крсће, 
И рупу начпни на њпма голему ; 
Кроз њу се вп})аше од л>удп гохмпла, 
Које грозпа страва бпјаше слбмпла. 

1452(13). Сад, пакоп толпкпх злбчппа п штета, 
Нова згода џипу за сјечу се дала. 
Из дворане ове, дупке пупе света, 
Из ходника, с крова, п пз свијех сала, 
Чу се писка Лхсна, када Мавра клета 
Опет угледаше. творца њихних зала. 
Баш у томе трену на коњу алату 
Стиже Карло с војском пред своју палату. 



90 Б П Ј Е С Н II Р О Л А Н Д О 

1453(14). Ви, који сњтпога надбисте Тројана 
Тако цар ослови кпту од војнпка), 
Који царству бисте заштита п брапа. 
Менп, цару својехМ уздање п днка, 
Зар ћете бјежатп пспред буздована 
Онога онамо побјешњела бика; 
Ви. којп храброшћу у својим срцима 
Стојите високо над старнм Грцима^ 

1454(15). Зар ћете се страшит' овог једпог псбта, 
Сто хиљада чпјих разбисте земљака ? 
Зар то не би била срамота и штета 
За царство и киту такијех јунака? 
И зар није често једна ваша чета 
Гонила тисуће овијех дивљака? 
Нек се на тле мртав звијер онај баци ! 
У име Божије напријед, јунаци! 

1455 (16). Нека сада за мпом на Маура хпта 
Ком су јоште мпли мегдани п рви. — 
То рекав остругом коњу ребра впта 
Џарну цар и јурну наприједа првп. 
За њиме полетје витезбва кита, 
Жељна огњевите мачеве да скрвП, 
И лупи оружје по тешку панциру 
Голијата, којп влада у Алгиру. 

1456(17). Перо моје зову сад пословп пречи, 
И зато, господо, ако Бога знате, 
Нек је доста за сад о смрти п сјочи, 
Та о том већ много стихова имате. 
гуји, ГриФОна што онако печи, 
Пјећу опет ако пбзора ми дате. 
Орпђилу с момком и ГриФона бјесмо 
Послали у Дамаск: о тОхМ пјевај пјесмо ! 

1457(18). Мпога чуда кажу о богаству тбга 
Јако насељена п лијепа града. 
Ту снијега нема ни сјеверца злбга, 
Вјечито прољеће у том крају влада, 
А мед људма љубав царује и слбга, 
Који часно живе од својега рада; 
Дамаско је усред једне плодне низе; 
Кроз њега ријеке двије бистре клизе. 



ПЈЕСМАСЕДАМНАЕСТА 91 

1458(19). Туна тако много ра^^ају неранџе, 
Да би им од сока млип мог'о да ради ; 
Ту је сваког ппћа, свакојаке мапџе, 
Вјечито цвије^Је околину кадЛ ; 
Ту Амору падаш у мекапо капџе, 
У ропство, које ти живот овај слади. 
Ако ми покажеш игдје таке бапЈче, 
Хоћу ти на пиће дати алдумашче. 

1459(20). Да ће ту пгара јуначкијех бити 
Ја сам веће вама ставно до знаља. 
Цвијеће и трава све улице китп, 
Тгилимови красе домове и здања. 
А највише госпе, чији стаси вити 
Чарају у руху од Фпнога ткања, 
Чија дуга коса и љепота чија 
Од украса свијех више оку прија. 

1460(21). Витезови свуда пројахују хбло 
Под украсом својпх сјајпијех панцира ; 
На све стране виднш како игра кбло, 
Чујеш како с пјесмом одјекује лира, 
И чујеш бубњева ударање тмбло, 
И звизгу свирале и звеку дахира. 
Краља ено прате господа дворани, 
Са којих се сјаје китни копорани. 

1461 (22). ГриФоп и његови очарани бјеху, 
И миљаше им се свијет овај глати, 
Што се одаваше шалама и смеху. 
Тада витез један учтиво их свратп 
У палату своју и под своју стреху, 
У дом, гдје богаство све кутове злати; 
И пошто из бап.е пзиђоше млаке, 
Позва на вечеру госпу п јупаке. 

1462(23). Ту им је домаћин испричао како 
У близини двора и његова трема 
Мегданџиска игра, којој смије свако 
Учесником битп, за сјутра се спрема. 
Да се прославите (рече) биће лако 
Вама, јер јунака таких много нема; 
ПоранЧе ако вам срце славе желн, 
Сјутра чим истоком зора забијели. — 



92 БИЈЕСНИРОЛАНДО 



1463(24). ГриФон, ком је мила војничка вјештина, 
С раскиде, наравно, није тада био, 
Да његова храбрдст, хитрост и јачина 
Пожњу при тој игри заслужени дио, 
Јер кад год је згоде да му се врлина 
Покаже, радо је показати хтио. 
Пита, је ли турнир тај нека новина, 
Ил' обичај неки, од старине мио. 

1464(25). Домаћин је овај одговор хму дао: 
Радо извјештавам тебе кавалира 
Да је негда краљ нам у невољу пао, 
Четири мјесеца не имао мира, 
Који случај жића мал' га пије стао, 
Те заведе празник овога турнира, 
Што светкује спас му живота и здравља, 
И сваке четврте луне се понавља. 

1465(26). Ово је почетак; прва игра сад је. 
Како краљ Норадин западе у беду 
То је страшна прича, и тај његов јад је 
Вриједан да вам га испричам по реду. 
Шћер краља од Кипра Норандино кад је 
Узео за жену, вилу на погледу, 
И враћ'о се морем са њом и са пратњбм, 
Зла га је судбина обасула патњбм. 

1466(27). Ту сам и ја био, зато знадем шта се 
Деси. Путовасмо најприје на миру, 
Ма затијем страшне доживјесмо часе, 
Јер кад мору бјесмо на најдубљем впру, 
Б^ра се подиже, и лађа нам сва се 
Распасти грожаше на морскоме ширу. 
Протпв олујине немајући мбћи, 
Смрт очекивасмо три дана и нбћи. 

1467(28). Мнисмо да жпћа нам Смрт се веће маш^, 
И силном умору већ подлећи хтјссмо, 
Када се смилова худа судба наша, 
И ми на обалу избачепи бјесмо, 
Гдје беше за коње врло добра паша, 
Али ми јадници не знадосмо гдје смо. 
Тупа, у близини мрачне једне горе 
Разапесмо одмах свилепе чадоре. 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 93 

1468(29). Краљ, поведав собом два вјерна му рбба^ 
Оде у ту шуму да зечеве лбви. 
Ми кухасмо ручак (нешто мало ббба) 
Када псоглав један посао нам бви 
Поквари, јурнувшн к*о авет из грбба 
Да месом нашијем трбушину тбви. 
То бјеше голијат необично страшан, 
Сав крвав и блатав и прљав и прашан. 

1469(30). Страховит је нзглед био тога ругла: 
Дугачак је био неколико хвата, 
Прса му ка' брдо, широка, округла, 
Уста можда већа но гдјекоја врата, 
А мјесто очију по једна му кугла 
Кбштана ; прсти му дугијех ноката ; 
Зуби ка' у вепра, уши као звбна, 
Балава носина дужа но у слбна. 

1470(31). То брдо од меса јурну к нама правОу 
Земља поче под њим чисто да се љушка. 
Није чудо што се препадосмо здраво, 
Јер ту залуд бјеше храброст наша мушка. 
Опазисмо да је слијеп овај ђаво, 
Ал' да тако вјешто сЈ^рлбм својом њушка, 
Да она очију вршаше му службу. 
Њушкајући тако јурну ми на дружбу. 

1471 (32). То је за нас бпо гром из неба ведра^ 
Немасмо се када сакрит' у шипрагу. 
У торбу, коју су носила му бедра, 
Баци нас, попуни празнину у шпагу, 
Напуни људима и голема њедра, 
Те набави меса својему бурагу; 
И мене у торбу баци као прасе. 
Од нас триест једва седморо се спасе. 

1472(33). Д^^ж обале оде хитају^ЈИ с нама,. 
Зној ме хладан проби тад из свију пбра. 
С мора у стијени грдна бјеше јама: 
Та му је пеКина била мјесто двбра. 
Ту од намјештаја бјеше само слама, 
И ту с једном женом живоваше ћбра. 
Жена бјеше црта жалосних и меких; 
Поред ње бијаше пуно цура неких. 



94. ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1473(34). Влизу. те нећине још једна је зј11ла, 
У којој голема допашКемо ј^да; 
Она му је била као нека штала, 
Оклониште његова небројена стада. 
Та л>уда крај љеног уласка је стала, 
Који затвараху стијена и клада 
Стадо је држао управ ради беса, 
Јер није љубитељ овчијега меса. 

• 

1474(35). Да радије месо човјечије ије 
Још путем дознасмо на несрећу нашу, 
Јер тројицу од нас он претвори, прије 
Но што стиже тамо, жва^Јући у кашу; 
Изгриска им ситно удове и шије. 
Камен с врата дигав на зелену пашу 
Погна стадо, а нас, које је мбрио 
Ужас, у пећину ту је затворио. 

1475(36). И тако постасмо робови нитЈсову. 
К чадорима нашим међутпјем стиже 
Норандино, који бијаше у лбву. 
Нашавши их празне к мору оде ближе, 
И спази бродаре галији на крбву; 
Зачуди се видећ' да се сидро диже. 
Наравно, то ^њему не бијаше мило ; 
Слућаше да нам се зло каково збило. 

1476(37). Чим су га смотрнли вјерни му бродари, 
Похиташе да га избаве у чуну, 
Ал' он, чим дознаде шта бјеше у ствари, 
Осјети у срцу бјеснило и буну, 
Р1 рече : ђаволу, рђо, благодари, 
Што не бијах овдје, јер бих те по кљуну, 
Нити би Лучина, мила моја љуба, 
Страховала сада од твојијех зуба. — 

1477(38). Завитла топузом јуначка му мишка, 
Пак онуд одјури гдје џинове стбпе 
У пијеску трага оставише Фришка, 
Да халу дарује даром своје сбпе. 
Стиже там' гдје наде пошљедња ми жишка 
Гасну, те пожељех да се степе склбпе 
Нада мном, да не бих дочекао да ме 
Џин исјецка зубма на сићане драме. 



ПЈЕСМА СЕДАМПАЕСТА 95 

1478(39). Ја страховах тада како никад приђе, 
Ти су ми ужаси још у души свјежп. 
Псоглављева жена, чим краља нам впђе, 
Рече: зар не видиш да си веК у мрежи? 
Знај да нема мјеста опаснијег ниђе; 
Сад ће псоглав доћи, зато јадан бјежи ! — 
На то краљ : за своју жену хоћу мријет' ; 
Без ње ми је празан и несносан свијет. — 

1479(40). И све јој исприча и запита да ли 
Зна шта је са нама и његовом мнлбм, 
И да веће нисмо као жртве пали. 
Она рече : спасти не можеш је сПлом, 
Јер је затворена с осталим у штали, 
А не можеш исту избавит' ни хилбм. 
Но за њу не страхуј, јер тако ми вјбре, 
Женско месо псоглав не марп да ждбре. 

1480(41). Он женама крвце никада не точи, 
Можда с' и он боји срамоте и руге. 
Нек околност и та за то ти свједбчи, 
Што смо јоште живе ја и моје друге. 
Не свјетујем никог да се с њнме ббчи 
(Продужи, уздишућ' од велике тугс), 
Јер од њега бјеже бикови и лави, 
Он једним ударцем елеФанта смлави. 

1481(42). Кад на реку иде да нам воду црпа, 
Крокодиле хвата ка' жабе шипарци. 
Гледећ' данас како твојих људи рпа 
Из торбе му паде, мене јадну жмарци 
Подиђоше, бијах бледа као крпа. 
У штали су засад жене и мушкарци, 
Али ти за своју љубу се не скрби, 
Јер за месом женским непце га не сврби. 

1482(43). Макар да је слијеп, он носином њушка. 
И распозна свашта цпгло по мнрпсу ; 
Чим оњуши знаде ко је глава мушка, 
Те још никад жене пострадале нису; 
Свагда их одваја и на страну ћушка. 
Скоро ће искрснут' на ономе вису, 
С тог бдавде бјежи безобзирце, брајко, 
Да не буде посље : јао моја мајко ! 



96 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

- - - ■■■■■! 1 .. ■ 

1483(44). Што се твоје љубе вјеренице каса, 
Мораће на своју судбину се свићи 
Ка' и ми, што нисмо ни једнога ч11са 
Слободне, јер ми смо заробљени тићи. 
Чим голијат амо са овцама стаса, 
Он ће камен онај са пећине дићи, 
И пустит' је к нама. — Њој Норандин вели, 
Да без драге своје живјети не жели. 

1484(45). Замисли се жена, шта не мисли, Ббже! 
Сјетивши се да је пуна њена сбба 
Јареће, овчије и остале кбже, 
И од јарца сала, цријева и дрбба, 
Рече краљу: теби помоћи се мбжб, 
Али похитајмо, јер крајње ]е дбба, — 
Па јарчевим салом ноче да га м^же 
Од главе до пете, да псоглава слаже. 

1485(46). Та женско лукавство најјачега џипа 
Савлада, отупи најоштрије маче ! 
Затијем са једног у дувару клина 
Највећу јарећу кожетипу смаче 
(Коју ту објеси она љута псина^, 
Па је Норандипу на леђа натаче, 
И тако начини од краља нам јарца, 
Да га од џинова заштити ударца. 

1486(47). Р1з голема свога у стени вајата 
Ка пећини нашој краља је довела ; 
Он четвороношке стао је пред врата. 
Већ и вече доЈ^е, и ведрога чела 
Враћао се псоглав, лопов од заната, 
Са стадом и пљачком из оближњег села ; 
Јоште из даљине његова се Фрула 
У нашој ужасној рупетини чула. 

1487(48). Како краљу бјеше лако вам је зн11ти 
Кад угледа лице тога пангалбза, 
Ал' ријешен живот за женицу дати 
Није се плашио никаквијех гроза. 
На уласку знаде тако згодно ст11ти, 
Да мбгаде измеђ' оваца и кбза 
Шмукнути се хитро у пећину, када 
Би дигнута она стијена и клада. 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 97 



1488(49). За стадом и псоглав унутра униђе, 
Пошто камен онај на улазак стави. 
Још се сјећам браде гадпе му и риђе, 
И мислећи на њу и сад сам у страви. 
Двојицу изабра (цошто к нама приђе) 
За вечеру, па их у махраму з1|ви, 
И тај див, од кога мањи су циклопи, 
Оде, пошто отвор стијепом приклопи. 

1489(50). Краљ женици својој у наручја паде^ 
Збацив кожетину ону са себека, 
Но тад у очају сузе лити ст|[де 
Корећи га 'вако јадна ова сека: 
Драги, зашто моје увелича јаде, 
Јер ја се радовах што судба тебека 
Поштедје од смрти страховите, али 
Овако обоје у беду смо пали. 

1490(51). Ах што јурну, болан, у пропаст, ах штб је 
Требало ти ово ? Јао ! Јад ме свлада ! 
Сад ће с мојим твоји јади да се спбјб, 
Јер да ћеш ме спасти не постоји пада. 
Ја у срцу имам сада јаде двбје, 
Јер не само ја ћу умријети млада, 
Него и ти, драги ! Ох што дође амо ! 
Тешко мени јадној ! Јао моја мамо ! — 

1491(52). Краљ јој рече: дуиш, ти ми се не срди» 
Ја дођох избавит' и тебе и друге, 
Ма да су пећини дуваровн тврди, 
И знај да још дане живјећемо дуге. 
Осјећаш да с мене прчевина смрдП 
Можда горе пего смрад од саме вуге, 
Али се не чуди, јер у томе смраду 
Спас је наш ; у њега ја полажем наду. — 

1492(53). Ми се, радозпали. око њега свисмо^ 
И он нам је одмах испричао чему 
Научи га жена џинова, и бисмо 
На томе веома благодарни њему. 
Ми, који до тада само сузе лисмо, 
Сада рад и журбу развисмо голему, 
И да би се спасли мрачне оне лбжб 
Да кољемо ј^РДв повадисмо ноже. 

БИЈЕСНЛ РОЛАНДО П ^^ 



98 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1493(54). Онолико одмах одрасмо комада 
Колико нас бјеше ; извадисмо сало 
И намазасмо^ се ; та чудна помада 
Спасе нас ; што смрди не бјеше нам стало. 
Натукосмо коже ; никоме ни брада . 
Није се видјела; живахнусмо мало. 
Сјутрадан, чим зраком свод се осу плави 
Дође псоглав стадо на пашу да јави. 

1494(55). Среће је и наде им'о душу пуну. 
Сваки од нас, јер нас покриваше чупа. 
Кад подиже камен цело стадо грун^ 
К изласку и поче празнити се рупа. 
Он сваког бпипа ; чим бсјети вуну, 
Прбпусти га; с марвом изиђосмо скупа. 
Ал' краљево злато, кад је џину стигло, 
Задржано бјеше од нас свију цигло. 

1495(56). Док се ми остали провукосмо крадом, 
Сваки под обликом јарца или брава, 
Несрећа се деси са краљевом младом. 
Гадећи се јарца као луда права, 
Добро се онијем не намаза смрадом, 
А можда је дала од себе и јава. 
Псоглав је осјети, и кожу јој скину^, 
Па је натраг опет у пећину рГшу. 

1496(57). Затијем стијену на излазак мбтну. 
Претешко је било краљу Норандину, 
Који се надаше избављењу сретну, 
Кад видје да псоглав затвори Лучину. 
Нас отјера овај на ливаду цвјбтну, 
Мислећ е нас има у свом магацину. 
Међ' стадом идосмо под кожама нашим, 
И ја већ престадох за се да се плашим. 

1497(58). И овце и козе бјеху врло гладне, 
И стадо је одмах почело да пасе. 
На извору воде написмо се хладне, 
Вребајући сваки згоду да се спасе. 
Кад ожеже сунце и наступи пладне, 
Див сркну млијека из велике ћасе, 
Па заспа и стаде грозно да се знбји. 
€јем краља ми тада прснусмо куд кбји. 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 99 



1498(59). Сам оста Норандин и сузе је лио, 
Јер збиља судба га страховито скучи. 
Он јадник још јуче гинути је хтио, 
Кад видје шта му се са женицом случи, 
И јоште је тада рад и готов био 
Да у чељуст оном страшилу се сру^чи. 
Уздржа се ипак, тјешећи се надом, 
Да ће се са својом избавити младдм. 

1499(60). Мислећи да јаду дочекаће кбнца, 
У вече са стадом к пећини се врпу. 
Лучина задрхта када зачу звонца 
На овцама. Стадо у рупу се згрн^. 
Ти си ми вечеру просула из лонца, 
Казнићу те грозно за ту радњу црн^, — 
Див јој рече када запрепашћен виђе, 
Да нас у пећини не бијаше ниђе. 

1500(61). Запамтпћеш (рече), пакоснице, мене. — 
Та је хЈла била увјерење стекла, 
Да су наговором те лијепе жене 
Њиме заробљена господа утекла. 
У близини, наврх високе стијепе, 
Којуно је ваздан врела зрака пекла 
(Стијена је била баш пећини спрбћу), 
Везану је држ*о и дању и нбћу. 

1501(62). Ту, пржену сунцем, а тучену градом, 
Четири мјесеца њу ]е онај ћбра 
Држао на ланцу, ојађену јадом. 
Сиромах Норандин сваког дана мора 
Пролазити крај ње, идући са стћдом. 
Ал' једном сиђоше с оближњијех гбра 
Градас и Мандјикар: ноћу, када спава 
Псоглав, би спасена вила ова права. 

1502(63). Искрснувши они из једнога кланца 
Изненада, слични брзином стријели, 
Пошто су је тешког опростили ланца, 
К њеном су је оцу на лађу снијели 
Са стијене оне, проклетога станца, 
И срећом осташе живи и цијели. 
Краљ, који о томе није ни снивао, 
Са стадом у рупи тад је преживао. 



100 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1503(64). Када чу од жене грозног пастијера 
Сјутрадан како је избављена вила, 
Радост му ни пјесник најњежнијег пера 
Не би опјевао, толика је била. 
Смрт замоли да је врхом косијера 
Не крзне, а Бога да јој даде крила, 
Да избјегне муке и страдање свакО, 
А он већ послије наћи ће је лако. 

1504(65). Тог дана радостан он пбходб пкшу 
Са стадом осталим ка' по обичају, 
Знајућ' да већ једа задњу испи чашу. 
Кад бијаше сунце у иајвећем сјају 
Џин заспа. У главном радозналост вћшу 
Веће задовољих, јер да у домају 
Своју краљ утече, мјесто ту да чами, 
Том се, удјјерен сам, досјећате сами. 

1505(66). Мислим да је свуда, а не само вбђе 
Много досјетљива војничка нам каста. 
Четир је мјесеца краљ како нам дбђе, 
Чије жртве жени цела земља хваста. 
Свуд ЗУ је тражио, по Кипру такбђе, 
Заман, док прекјуче од својега тћста 
Доби глас да с њом се, залутав на мору, 
Спасе, и Норандин захвали Амору. 

1 506 (67). И тако до краја све сам од почетка 
Испричао вама чудне ове ствари ; 
Тако жарка љубав доиста је ретка. 
Усрећен вијешћу, што му посла стари, 
Краљ нареди да се пошљедњега петка 
Мјесеца четвртог сваког овде спарп 
Све, што је у земљи најбољих сердара, 
Ради светковања витешких игара. 

1507(68). На четирмјесечно и — четворонбжно 
Ропство и на ропства срећан завршетак, 
На п^шу краљеву и одело кбжно, 
И јер краљ слободу стече баш у петак, 
То је успомена. Витезови слбжно 
Прославиће вијест да лијепи цветак 
Живи још, чим сјутра сунце гране јаркб. 
Чусте 11о/)андино како љуби жарко. — 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕОТА 101 

1508(69). Дивећи се ГриФон том пожртвовању 
Уздахну уздахом од некол'ко риФи. 
Данас тако љубит' ми нисмо у стању, 
Данас, кад се Јкубав плаћа по тариФи. 
Најљепше одаје у својему здању, 
Гдје је све у свили, злату и кадиФи, 
Даде им домаћин и поспаше слатко. 
Сјутра прије сунца пробуди се сватко. 

1509(70). Заори се свуда звук убојних труба, 
Сав је град јечао одо тијех звука. 
Пред краљевим дворцем, крај мраморних стуба, 
Кипћаше од сјајних штита и клобука. 
ГриФ се наоружа оружјем до зуба, 
Које је сковала вјешта једна рука. 
Његову дадиљу чаробницу знате: 
Она му сакова те смртне алате. 

1510(71). Љубазник његове љубазнице, кбји 
Има^аше име: страшљиви Мартана, 
Такође оружан покрај њега стоји. 
Слуге и оружје, коње од мегдана, 
Даде им домаћин, којино се брбји 
У прве витезе и борце без мана. 
Са гостима здружи многе своје рбђе, 
И пред краљев дворац он са њима дбђе. 

1511(72). Пред дворима тијем Норандина краља 
Главни трг је био, пошироко пбље, 
На које се свијет небројени сваља. 
Стадоше на страну да би могли ббље 
Посматрати борце из разних земаља, 
Јер се истицати немађаху вбљб. 
Калдрмом, гдје бјеше расуто цвијеће, 
Испред њих сад многи коњаник лијеће. 

1512(73). Витезове ове, штоно јашу хате, 
Гомиле свијета, пијевци и свирци, 
Дочекују, славе, кликују и прате. 
У то доба бјеху оружани Сирци 
По нашем адету, јер бјеху им, бр!1те, 
Близу тада Франци, Талијани, Ирци, 
Који стражарише над Божијим грббом, 
Што је сад под турском сабљом и гнусбббм, 



102 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1513(74). Мјесто да хришћапи свету вјеру шире, 
Данаске се они међу собом тЈ^ку ; 
Нијемци, умјесто с нама да се мире, 
Сад у Италију чете своје вуку ; 
Мјесто с лица земље ал-коран да спире, 
Отму Јерусалим турскоме хајдуку, 
Инглези и Франци, Швајцарци и Шпанци 
Трпе да гроб свети скрнаве поганци. 

1514(75). За вјеру се тући спори и тијани, 
Сами себи груди раздирете јадне ; 
Од пљачке и крви хришКанске пијани, 
Ви заборависте безбожнике г^дне, 
И ви допустисте, вајни христијани, 
Турчину Цариград у руке да падне, 
Нит' марите шта се на Истоку збнва, 
И како газдује сабљетина крЛва. 

1515(76). Шпанијо ! Африка зар ти нпје ближе, 
Од којено прије тако љуто страда? 
Зашто, сестро, на нас војску своју диже ? 
Италијо ! Негда ти свпјетом влада, 
А сада по теби туђин свуда гмиже, 
Поста тркалиште војскахма и џада. 
По теби је сјеча, паљевина, грббље, 
Робујеш онима, што ти бјеху рббље. 

1516(77). Бјежећи од леда и сурове климе 
Свога отачаства, бојећи се глади, 
Швајцарче долазиш к нама из те зиме, 
Као туђ најамник војштиш хљеба ради. 
У Турској ћеш наћи доста опог, чиме 
Земаљска се срећа смртнијема гради : 
Иди, прогнај Турке, па ће бити ћара 
Од упљачканијех њихових тимара. 

1517(78). Што сам рек'о теби, рећи ћу и свима 
Нијемцима. Тамо наћи ћете блага, 
Која је Константин пренио из Рима, 
И Пактол, ријеку злаћепога трага. 
Тамо ви идите ; из Јерусалима 
Хришћанскога опћег истјерајте врага. 
Не с браћом, но с турским борите се царем; 
Паднете л' у боју, славно пасте барем. 



ПЈЕСМА СЕДАМПАЕСТА 103 

к _________ 

1518(79). Од Лава Десетог, светога нам папе, 
Који на леђима носи пеба кључе, 
Од тог лава иштем да подигне шапе 
Да њима крвпике гроба светог туче, 
И да Италију, чије ране зјапе, 
Чија дјеца јоште спавају и муче, 
Пробуди из грозне летаргије бве, 
И да је на дјела витешка позове. 

1519(80). Ја, ријеч по рпјеч, па видјесте куда 
Одох. Нек сад о том уста ми нијемс. 
Рекрх, оружије по Сирији свуда 
Ка' и ми ношаху у оно вријеме; 
Рекох, у Дамаску по том тргу туда 
Киптијаше свијет сред тишме големе, 
И да бјеше много коњаника тука, 
Свак испод оклопа, штита и клобука. 

1520(81). Многа дивна госца цвијеће с алтана 
На ове лијепе витезове хитну ; 
Многи коњик свога коњ^ица ваљана 
Окуша на трку или касу цитну ; 
Многи коњ, кад трубе јекну са свих страна 
Ненадно, уплашен пропе се и ритну. 
Вјештоме јахачу вијенци се вију; 
Невјештом се богме хоће и да смију. 

1521(82). Некакав трговац, којино се луња 
По Јерменској, нашав пусат од мегдана, 
Р?1Достан далетје отуд као муња, 
И даде га краљу прије мало дана. 
Један од најскупљих везенијех гуња, 
И један од својих дивних џемадана 
Одреди, и пусат, изложен у дворцу, 
Краљ као награду најбољему ббрцу. 

1522(83). Ни за које благо султан не би даа 
То оружје, што се као сунце сија, 
Но би га чувао, да је само знао 
Ко га је носио, и својрша чија 
Бјеше. Сад не могу, ма да ми је ж^о, 
И ма да сам јако пестрпјељив и ја, 
томе причати. Казаћу вам само, 
Да га је на друму напГо онај тамо. 



104 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1523(84). томе касније. Поче борба вбке. 
Осморица младих н отмјених људи, 
Који жељпи бјеху на мегдану среКе, 
Да угбвЈ^ краљу борише се туди. 
Многи од њих сломи већ и копље треће 
Ударајућ' оклоп супарничких груди. 
Боре се и мачем, па п буздоханом, 
И чикају сваког јуначким мегданом. 

1524(85). Задивпше својом војничком вјештинбм 
Храброга ГриФона, незванога гбста, 
Јер су се борилп рсом и силинбм, 
Нити борба бјеше само шала прбста. 
Краљ гледаше борце с великом милинОм, 
А кад се уморе, внкнуо би : дбста ! 
Веће многи оклоп у комађе прште, 
А побијеђени стиде се и мрште. 

1525(86). Срам осјети многи на срцу ка* стену. 
Тад Мартап мислећи, што се с ГриФом здрЈжи 
Да тијем задоби врлину и цену, 
Стаде тамо амо на ко1Бу да кружи, 
Па улетје пајзад у бојну арспу, 
И хтједе оружјем и оп да се служи. 
Надари га ђаво ! Јоште само чека 
Да борбу доврше два витеза нека. 

1526(87). Он, будући један од оних будала, 
Што грамзсћ' остану безсвојега руна, 
Мњаше витешка је игра само шала. 
Један од двојице, што се бише туна, 
Паде. Смрт његова Мартану је дала 
Страву. Сви жалише честитог Омбруна. 
Њега уби један од онијех, штб сам 
Означио као вптезова бсам. 

1527(88). Гледећ' Омбрун како у крви се бања, 
Мартан опет доби првашњу патуру, 
Од макова зрпа беше р1)а мања, 
И да не би и он добпо по туру, 
Хтједе с бојног поља веће да се склања, 
И таман да шине бедевију суру, 
ГриФ па борца једног показа му прстом, 
ТГе задрхта као Сотона прсд крстом. 



ПЈБСМА СЕДАМНАЕСТА 105 

1528(89). Када к њему борац отпоче да ст^^па, 
Он трже коњица на лијеву страну, 
И у хладну знбју стаде да се кУпа. 
ГриФ му заман руком више пута ман^^, 
Заман по рамену стаде да га л^па, 
Од борбе се Мартан поплаши и зграну, 
Зграну као псина бијесна од вбде, 
Пред очима, болан, толике госпбде. 

1529(90). Ваљда мни да му је оклоп од папира, 
А не од челика, кад тако блиједи! 
Борац онај, жељан убојна турнира, 
Копљем н^нишани њега по сриједи, 
Ал' он тад утече пут свога квартира, 
И јасно показа колико вриједи. 
Мјесто да з|1служи да га кити лента, 
Доживје да за њим јури булумента. 

1530(91). Подиже се граја, смијех и галама 
На витеза тога, који не зна реда, 
Који у бјежању налази ракама. 
Међ' господом један на другог се згледа, 
И ори се кикот лијепијех дама. 
Само Грифон бјеше пун јада и једа, 
Као да срамота стиже њега сама, 
Као част његова да задоби вреда! 

1531(92). У срцу му огањ од бјеснила згара, 
Срамоте му пламен лиза преко лица, 
Стиђаше се свију, највише владара. 
Природно је што се то и њега тпца, 
Јер свако помисли : каквога другара 
Имаш, онакав си ; његовог оштрица 
Најмању гријешку Мартанова твбрња 
Увеличала би до висине т6р1Ба. 

^ 1532(93). Маши се топуза, страховита маља, 
Џарну коња, јурну к витезу Сидопу, 
И једним ударцем с кобиле га сваља. 
Запљеска рукама господар на трбну, 
Јер дјело је ово задивило краља, 
И сви, зачуђени, пљескаше ГриФону. 
То им бјеше ново ! Нечему нбвијем 
Чудиће се они одмах за бвијем. 



10(5 ВПЈЕСНПРОЛАНДО 



1533(94). ГрпФопе! С правом се дјелохМ оним дичи! 
Напријед хришћанства цијелога славо ! 
Славити се таком јунаку и личп ! 
Он ошину коња и кидиса право 
Као лав разјарен к витезу Лодичи, 
И тако је њега ударио здраво, 
Њега, што бораца најбоља је врста, 
Да га је пружио коњу преко крста. 

1534(95). Сви мислише да ће с коња пасти дбље, 
Ал' он се усправи и силе напреже, 
Па готов у збиљи с ГриФом да се кбље, 
Зграби мач, ногама бедевију стеже. 
ГриФон, пун витешке смјелости и вбље, 
Бацив топуз мача пламена потеже, 
И тако га лупи по шљему и глави, 
Да се намах нађе сиромах на трави. 

1535(96). Тирсис и Коримбо, два рођена брата, 
Два с храбрости своје чувена јунака, 
На ГриФа погнаше сваки свога хата 
Да онесвјешћенбг освете земљз.ка. 
Првога големом ручетином хвата, 
И на земљу баца јуначина јака ; 
Мачем сруши другог. Сви што ту бнјаху 
Да награду ГриФон заслужи, мнијаху. 

1536(97). Добије л' ју страпац, да грдна резила ! 
Та је помисао краљеву везиру 
Салинтерну врло непријатпа била, 
И мјесто несретник да сједи на миру, 
Полетје ГриФону к'о да има крила, 
Циљајући њега право по визиру, 
Док ријечима га погрднијем ружи. 
ГриФ похита копљем да му се одужи. 

1537(98). Тад је о везиру помислио сватко 
Да поступи лудо, што с ГриФом се скбби. 
И ова је борба потрајала кратко, 
Јер му оклоп копље ГриФоново здрбби 
У парчад, а гвожђе шиљасто и глатко 
Груди по сриједи погоди и прбби. 
Јер је зао био свак запљеска, али 
Краљ својега првог доглавника жали. 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 107 

1538(99). Кармон и ЕрмоФил. мјештани у граду, 
Нападоше ГриФа, уздајући с' у се, 
Ал' се показаше слабачки на раду, 
И бијаху среће, с опроштењем, кусе. 
Првом ГриФ обори на земљу кураду, 
Те га је тијелом притиснуло кљусе, 
А други, ударен, пошто јадан ј^кну, 
Из седла главачке наннжв стрмекну. 

1539(100). Јављам теби ово, Музо мајстбрице, 
И мним да ћеш битн задовољна тиме : 
Тако би се ГрпФон био до збрице, 
Ал' ако ћеш право не имаде с киме, 
Јер остаде само још од осмбрице 
Супарник Селевча. Поче борба с њиме. 
Копља поломише како се побише, 
Па се мачевима оштријем скббише. 

1540(101). Бојна игра, то је када добри дбсти 
Боре се ма штеде, што видиш по хиту; 
Ал' та обојица пуна бјеху злбсти, 
ГриФ тек при најбољем ратном апетиту. 
Он умал' ономе не поломи кбсти, 
Када га удари по двоструку штиту, 
И тај би се мртав на то поље равнб, 
Пружио, да штито бјеше једноставно. 

1541 (102). Мач се заустави пребив прву пблу. 
Пламен стида оног у образе лГгзну, 
И бјеснилом душу напуни му хблу, 
Те ГриФа по шљему тако мачем звизну 
(Удар освједочи вишу војну шкблу), 
Да с' овом учини е из седла клизну. 
Да му клббук она чаробница млада 
Не очара, прште у стотин' комада. 

1542(103). Ма да умал' није пао коњу с крста, 
Ипак би Селевча морао подлећи, 
Јер ГриФова рука сувише је чврста. 
Краљ, ово видећи, најзада ће рећи 
Да престану. Гарде дворске прва врста 
Да развади борце тада ће притећи. 
И развадише их. Борцима тијема 
Краљ сјечу забранив, угодн свијема. 



108 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1543(104). Од осморице су седам у живбту, 
Који, постиђени, одоше лагано. 
Други, видећ' борбе ГриФове дивоту, 
Мњаху, сувише је папрено и слано 
Са ГриФом кушати мишице јакбту, 
Те добит' по леђих уздарје ваљано. 
Показати данас храброст и врлбту 
Не иде, и мудро свак се тога манб. 

1544(105). Борба траја само четири вртаља, 
А трајат' ваљаше док сунце сијаше, 
И то је дирнуло непријатно краља. 
Празник продужити свакако хтнјаше, 
Па сиђе с балкона. Из разних земаља 
Борце у две чете ставити мнијаше, 
Које ће послије борити се дично. 
Куд ће који сам је одређив'о лично. 

1545(106). ГриФон срдит оде да пита Мартану 
Односно његове кукавичке рађе. 
С Ориђилом њега у њихову стану 
За пунијем столом изваљена нађе. 
Он се вјешто правда што, леђа мегдану 
Обрнувши, срамно са боришта сађе. 
Она жена, лажи напричавши двјеста, 
Рече да ту срдњи не бијаше мјеста. 

1546(107). ГриФон, врли јунак, али срце чије 
Безазлено бјеше, повјерова њима, — 
Да, вјеровао је (а можда и није), 
Јер штеђаше брата драгинога мнима, 
И праћен од њега и од оне змије, 
Одјури из града са ћудима злима, 
Бојећи се, оног напашће свјетина, 
Те ће му страдати јадна кожетина. 

1547(108). Док за борбу, што ће трајат' више сата, 
Витезове своје Норандино ре^^а, 
Потајно на градска изиђоше врата, 
И заждише они пољем преко међа. 
ГриФ, будућ' уморпих удова и гњата, 
Жељаше у крчми опружити леђа, 
Зато, прејездивши пред градом пољану 
С друштвом својим уђе у једну механу. 



ПЈВСМА СЕДАМНАЕСТА 109 

1548 (109). -Чим уђе у собу те сеоске стр^ње 
Оружије скиде, одијело свуче, 
У постељу леже и заклопи кање, 
Пак, уморан љуто, јер дуго се т^че, 
И много иједи, заспа као јање. 
Оно двојеузе да преде и суче 
Конце нове сплетке, и од оне жене 
ГриФ ће доживјети јаде нечувене. 

1549(110). Њој се покорава као парип ђему 
Мартан, и усвоји пријсдлоге њене: 
Оружје ГриФово и осталу спрему, 
Шљем, убојне зпаке, што се много цене, 
Штит, оклоп и коња, једном речи, све му 
Узе, ка Дамаску решен да се крене. 
Опреми се. Ко га на коњу бијелу 
Видје, мњаше ГриФ је у свом одијелу. 

1550 (111). Под ГриФОвом спремом, ка' снијег цијелац. 
Бијелом, Мартана к мјесту коња тјера, 
Водећ' Ориђилу тај лажЕШ стријелац, 
К мјесту, гдје топузу ломише се пбра. 
У очи је пао коњиц му бијелац, 
Да то бјеше ГриФон, постојаше вјера. 
Стиже тамо када заврши се борба, 
И када султану чињаше се двбрба. 

1551(112). Чујте даље речп чудне ове приче. 
Загрмје гласина грлата телала, 
Који краљу борца бијелога виче. 
К њему приђе Мартан, бијел као лала, 
И краљ рече : храбри, врлине те диче, 
Данашњег турнира припада ти хвала; 
Витешку ти радњу поштујем и ценим, 
Клањам се храбрости и дјелнма њеним. 

1552(113). Славу данас нико не заслужи већ^,, 
Свак се диви твојој вјештини и снази ; 
Све душмапе своје, ту ти желим срећу, 
Ка' данас у игри, у ббју порази ! — 
На главу лаврове вијенце му мећЈ'^ 
А телали вичу : Мартана је гази ! 
неправдо црна, шта учинп? Зар се 
Пристоји да рђе славе као Марсе? 




110 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1553(114). Одлику, ка' борци из старијих дбба, 
Ето дакле доби тај лажљиви враже ! 
Њој и њему даде неколико соба 
Краљ у саму дворцу, и почасне страже; 
Најстарија вина даде му да прбба, 
Ориђили дворске дјевице и паже. 
Док се они шире у славину лбну, 
Вратимо се часком несретпом ГриФону. 

1554(115). ГриФ, кога је малко забољела глава, ' 
И јер је заморен од мегдана био, 
До пред вече тврдо као заклан спава. 
Ни стравични санак, што је тада снио, 
Не бјеше језовит као она јава, 
Коју ће претрпјет' овај соко смио. 
Устав, када видје оружије туђе 
Мјесто свога, сумња у душу му уђе. 

1555(116). Да му љубазница поодавно шара 
Свједочаху они несташлуци чести, 
Којима му срце заљубљено пара, 
Ал' он истом сада поче да се свести, 
Када је добио од свога крчмара 
О бјегству у варош непријатне вести. 
Гњев у њему стаде све јаче да ђика, 
Када то потврди још и механџика. 

1556(117). Умал' онесвјешћен на тле се не сплаза, 
Чув опо, што љагу на чело му баци. 
На мегдану јунак, у љубави маза, 
О лажноме браству повјерова гапи, 
И ма да му право путник онај каза, 
Истом сад истине синуше му зраци. 
Јако га пбтресе њено лицемјерство, 
И казнит' одлучи толико невјерство. 

1557(118). Међу њима сада дубока је јама, 
И за измирење нема више наде. 
Није хтио туна ни часа да чама, 
Већ оде за лолом што оружје краде. 
Његов пусат узе и коња, што вама 
Можда се и лудо чини, ал' шта знаде? 
У његову руху, оклопу и шљему 
К Дамаску је стиг'о у гњеву голему. 



ПЈБСМА СЕДАМНАБСТА 111 

1558 (119). Близу градских врата, куд он проћи мора, 
Лијево до сама бедема и зида, 
Налази се један од краљевих двбра, 
Одакле је било на далеко вида. 
Ту јечаху пјесма, цитра и пандбра, 
Ту је краљ Мартана, човјека без стида, 
Частио ; ту бјеху највећа госпбда, 
А винце је текло као да је вбда. 

1559(120). Славе пашче гадно, већ упола пјано. 
ГриФон, на коме су Мартанови знаци, 
Који носи оклоп и ношиво стр^но, 
Приступаше граду. Још сунчеви зраци 
Не бијаху зашли, још бијаше рано. 
Краљ случајно поглед кроз прозоре баци, 
И пољем угледа онога гдје језди, 
Чија част подлеже несретној звијезди. 

1560(121). На њ обрати пажњу краљ гостију свијех, 
И сви погледаше низа поље равнО, 
И тада презриви заори се смијех. 
Рече краљ Мартапу : ти се ббри славно, 
Али ти учини према себи гријех, 
Што борца, који се осрамоти јавно 
Јутрос пред очима толиких сердара. 
И пред мојијема, прими за другара. 

1561 (122). Теби, ког бих, жењен да нијеси само, 
Дајући ти сестру, узео за зета, 
Он достојан није стајат' уза рамо, 
Јер већег пудљивца цијелога љета 
Не видјех од оног, што се види тамо. 
Најпослије можда и то није штбта, 
Ако ли си њега и повео с планом 
Да ти храброст уза њ јаче сипе даном. 

1562(123). Што је с тобом дош'о нека хвали Ббга, 
Иначе би одмах, тако ми корана 
(Краљ додаде гњевно), мегданџију тбга, 
Који тако срамно бјежи са мегдана, 
Постигнула казна праведна и стрбга, 
За примјер другима, од мене султапа. 
Да тебе не прати то пашче г^баво, 
Почастио бих га данаске хубаво. — 



112 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1563(124). На то краљу Мартан. коме она дроца 
Намигну, ријечи изговори ове, 
Пошто се поклони уставши са стоца: 
Ја не знам управо ни како се збве 
Објешењак онај с конопца и кбца, 
Нити хуљу таку бранити ми гбве. 
Никаково с њиме пријатељство трајно 
Не веже ме; путем сретох га слЈчајно. 

1564(125). Када видјех како бјежи са браника, 
Те се диже за њим подсмијех и врева, 
Ја умало тога не смождих јадника, 
Али се уздржак од праведна гњбва, 
Јер пред лицем твојим, и твојих војника, 
Не жељех да лом се направи и џбва. 
Нек дакле нимало краљевском ти банству 
Не смета што бјеше са мном у позианству. 

1565(126). То је лупеж, који по свијету шврља, 
И који начини неприлику мени, 
Јер подлост његова чак и мене прља, 
А много иједа задаје ми жени. 
Мним, жиг ми са чела неће да се стрља, 
Докле за поступак његов нечувени, 
Којијем саблазни војску твоју м^шку, 
Не буде објешен там' о ону крЈшку. — 

1566(127). Мислим (краљ ће рећи) сувише би стрбго 
Било, да срамоту главом својом плати ; 
То бих ја друкчије удесити мбгб. 
У нас је обичај да се само млати, 
Коме до пбноса није стало мнбго. 
Добро ми је дошло што се натраг врати. 
Ено га ! Вбјници ! Станите му на п^т ! — 
Одобравања се тада чуо шапут. 

1567(128). Тој збповијести султановој сви се 
Радоваху. Владар једном официру 
Шану шта да ради, и најљуће рисе 
Овај узев оде к нашем гранатиру 
У сусрет, ал' крадом, јер са четом скри се. 
Наскоро је ГриФон био у синџиру: 
Шчепаше га када, оставив пољану 
У град уђе. Бјеше бачен у хапсану. 



ПЈЕСМА СЕДАМНАЕСТА 113 

1568(129). ГриФон у тамници, гдјено јадан злб се 
Намучи, остаде до сутрашњег дана. 
Ујутру, чим сунце пусти своје кбсе, 
Мартан и жена му у свијетлог бана 
За хитан одлазак одобрење прбсе, 
Видећи да ту им више није стана, 
Јер с^жањ открити тајну лако мбж§, 
И онда на пазар одоше им кбже. 

1569(130). Не знајући султан за њихову тајну 
Отпусти их, пошто Мартан од владара 
Пусат онај доби за побједу сјајн^, 
И још пуно других скупоцјених дара, 
Нарочито једну злаћену кблајну 
И почасно звање првога сердара. 
Одјездише. Мартан нека бјежи, нека; 
Кад устреба тога стићи ћу човјека. 

1570(131). Жалосна ГриФона, к'о да је убица,, 
Лава од Карлових најхрабријих лава, 
Метнувши на једна голема колица, 
Вучена од више мршавијех крава, 
Поведоше преко онога пољица, 
Гдје се јуче ббри као хала права. 
Около кбла се тамо амо вула 
Најгорег варошког блоша гунгула. 

1571(132). Туна тих манг^па бјеше као мрави; 
Та се булумбнта за колима ваља. 
ГриФ пајачку капу ношаше на глави, 
А на телу нешто дроњавијех траља, 
Од којих до земље падаху рукави. 
Шљем, штит, пусат, оклоп у праху се каља, 
Јер та је опрема, узрок му резила, 
За колица она прикачена била. 

1572(133). Видећ' да се мицат' не може од квргб, 
Руља му је много удараца дала. 
Кола застадоше сред онога трга, 
И ту од некаква грозна трибунала 
Доби натпис: »подлац^^ на врх једног срга, 
И руља, што га је тим именом звала, 
С тим натписом о врат окачи му чултан. 
Са дворског алтана пљескао је с^лтан. 

ВИЈЕСНИ РОЛАНЛО I 



114 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1573(134). Њему, што за казном и осветом дише, 
Подругљив осмијех на устима цвјета. 
У оној пресуди јоште и то пише, 
Да, пошто га олош добро издевета, 
Протјерају њега и веза га лише, 
И та се пресуда изврши ка' света. 
Изгребен, испљуван, из градскијех врата 
Би вајзад изведен од својих џелата. 

1574(135). Одријешише га, не знајући ткб је. 
Чим слободну видје десну своју р^ку, 
Скочи да наплати препатио штб је. 
Зграби мач и штито, гњевом налик в^ку, 
Па једним ударцем пресијеца двбје, 
И свети се љуто ббијесну пуку. — 
Господо ! Ја мислим веће је вријеме, 
Да, за данас, гусле моје занијеме. 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕШЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



■ — «>» - » 



ШЕСМА ОСАМНАЕОТА 



В 



рлине ти, кнеже, са разлогом хвалим 
Запињући снагом из петнијех жбла, 
Ма да чешће можда направих те малим, 
Са немоћи свога пјесништва и стила; 
Ал' једним ти својством највише се галим, 
Јер је знак великих душевнијех сил§1: 
Саслуш^,ваш сваког са пажњбм и миром, 
Ал' дух не отвараш веровању широм. 

1 576 (2). Против одсутнога кад лукави лиси 
С тужбама навале, заштите и бране 
У теби одсутни налази, јер ти си 
Вазда споро туђе претресао мане. 
То те својство много уздиже и виси, 
Оно задивљава и твоје душмане. 
Штитећ' оптужена желиш прије свега, 
И прије осуде, да чујеш и њега. 

1577(3). Да је и Норандин тог имао свбјства, 
Па о ствари оној расудио тише, 
Изазвао не би, о том нема двбјства, 
Грозбте, које се пред Дамаском збише, 
Јер ГриФ, увријеђен, пун грозна хербјства, 
Згуби му гра})ана од тридесет више, 
И јоште их многе погубити прети 
Да за нанесену љагу себе свети. 



116 БИЈБСНИ РОЛАНДО 

^^^^^™^^—— ^™^— — ^— ^— ^^— ■■■■■ —■■ ■ » I. ■ I III. 1И1 

1578(4). Једни бјеже пољем, други према граду, 
Кога ГриФон стигне, томе главу скрешб ; 
Што га у том грозном потпомаже раду, 
То је, што гомила без оружја бјбше; 
Нб штеди ни оце, који се предаду; 
Највише их натраг, престрављени, спјеше; 
Стижући капији гурају се, гњаве, 
Падајући с моста у шанцу се даве. 

1579(5). Ти, који се даве, пиште као црви; 
Које мач окрзне не пусте ни гласа. 
ГриФон се над руљом све то више стрви, 
Расијеца груди до самога паса. 
Једни од онијех, што стигоше први 
К мосту, дигоше га ради свога спаса; 
Други у град јуре. Страхом као прбпет 
За балкон, краљ гледа тај ужас и трбпет. 

1580(6). Пољана крвавом овлажи се рбсбм, 
По њој попадаше главе као влати; 
Сјекао је витез мачем као кбсбм, 
Стравично је било пбгибију глати. 
Једнога, коме се пред самијем нбсом 
Мост у вис подиже, он овако смлати: 
Зграби га за краке, жалосни му краци, 
Па преко бедема чак >^ град га баци. 

1581 (7). У граду се диже кукњава и граја, . 
Затрубише трубе, направи се буна 
Од градскога једног до другога кр^ја; 
Не зна се ко пије, ни ко плаћа туна. 
И тај град и тога огњенога змаја 
Оставити сада ја имам рачуна: 
И сам дршћем пред тим страховитим мужем, 
Па морам да и ја испред њега стр^жем. 

1582(8). Враћам се у Париз Карлу, силну цару, 
Али и ту тешко да вам прођем ббље, 
Ту, гдје двије војске међ' собом се тарУ, 
Да од судара им одјекује пбље; 
Гдје по улицама гледам крви бару 
Од жртава, које краљ Родомон кбљб. 
Рекох, цар на њега јурну, готов мријет', 
И да цара прати јунака му цвијет. 



П Ј Е С М.А ОСАМНАЕСТА 117 

I 

■ — ■ ■■■■1.|— ■ — — -^. —-■■-■ ■ 1.1. ■■ ■»! I I- — - — ■■.■1 — — 

1 583 (9). За царем јурнуше тад Оливијеро 
И баварски дука, обазриви Намо, 
Кога у почетку спомену ми перо: 
Чувар Анђеличин бјеше, к'о што знамо; 
Даље, с ЊИМ21 јурну Данац Огијеро, 
С Отоном Авина мед њима имамо; 
Да ту јоште бјеху Берлинђер и Авдр 
Споменути мора гусала ми јавбр. 

1584(10). Осим тијех јоште при овом јуришу 
Ариман, Едуар, Матија и Марко 
Грухнуше да Мавру размрскају кишу ; 
Још и Ганелона видје сунце јаркд 
С Турпином и Гвидом у страшну бињишу; 
Сви они јурнуше пламено и жарко, 
И оклоп алгирског ужаснога краља 
Звекну страховито од њихних копаља. 

1585(11). И још многи други изостали несу, 
И сви халакнуше и кликнуше: ;ура! 
Слаб сам да опјевам у каквоме бесу 
Мавар бјеше, каква л' у срцу му б:ура 
Загрмје. Од гњбва ноге му се трес^, 
Снажна му се леђа, ка' у бика г^ра, 
Накостријешише. Као небо грбмом 
Загрози Францима пропашћу и слбмом. 

1586(12). Знајући му снагу ја сам вам у страху 
За цара и киту Франачких јунака, 
Јер њему, што носи па грудма аждаху, 
Досадит' не може хиљаду момака. 
Ено ! Већ Угето ваља се по праху, 
Вјечно онесвјешћен од ударца јака, 
Док ударци, што су господа му дала, 
Бјеху му за оклоп убоди игала. 

1587(13). Када борци чуше да сам Карло лично 
Нападе Алгирца, са свих су бедема 
Похитали к цару, и све што је вично 
Свијетлу оружју поче да се спрема, 
Да бранећи цара истакне се дГ^чно ; 
На бедему војске готово и нема. 
Једна жудња бјеше тада свијех срца: 
Свак жели да Мавру мач у груди спрца. 



118 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1588(14). Кад императори, који много маре 
Цирком забављати народ и војника, 
У затворен кавез код лавице старе, 
Вичне борити се, пусте дивљег бика, | 

Чија рика грми, чије очи жаре, 
Лавчад, коју доји још мајчина сика, 
Страши се рогбва, и зато се жури 
Да се у буџаке плашљиво шћућури. 

1589(15). Ал' чим на звијера грухне њихна мати 
Да му кост и месо разнесе на зубу, 
Лавићи хитају пбмоћи јој дати, 
Уједају бика и ч^пу му скубу. 
Исто тако свак се оружија лати, 
Кад угледа цара на пропасти рубу: 
Од свиЈу се страна борци тамо згЈћ^, 
Гдје Родомон бјесни, и грозе му смрћу. 

1590(16). Нагрнула бјеше скоро варош цела 
Да помогне цару и главноме штабу, 
Али се не боји мачева ни стрела 
Џин који у себи Хромог има Дабу. 
Те гомиле људи, те ројеве пчела, 
Баш када би сјек^о као келерабу, 
Да све исијече до пошљедњег ретка, 
Не би готов био ни трећега петка. 

1591(17). Видећи да нема вајде од те сјбче, 
Јера гомилама није било краја, 
И не желећ' туна дочекати вбче, 
Нађе да окршај веће доста трб,ја, 
И да од одступа ништа није прбче. 
Пошто већ и снага издаваше змаја, 
Те му тешко бјеше оружје да вуче, 
Ријеши се да се кроз народ протуче. 

1592(18). Бацив око себе поглед н^ све стране, 
Видје се опкољен од народа љута, 
Ал' он треба само палошем да ман8, 
Па ће себи одмах прокрчити пута. 
Јурнув гдје излазак Инглези му бранб, 
Мачем, којим витла десница му крута, 
Стаде насртати на редове Брита, 
Ломећи њихове оклопе и штита. 



ПЈЕСМА ОСАМНАБСТА 119 

- ■ _ - I I ■ И ^ ■»— ^ћм^ ■ I I ■ — ■ Ч . ■ ■■!■ |> 

1593 (19). Ма да већ по длану скачу му пликови, 
Његов мач улицу чисти као метла. 
Међ' ноге му трче Брити ка' чикови, 
Ал' он, ког ухвати, коље ка' пијетла. 
Ариман, Едуар, ка' бесни бикови, 
Витезови вазда образа свијетла, 
Бојећи се да им не помрча сјајнрст, 
Силну своју војску храбре на истрајнбст. 

1594(20). Ал' продире љ^да крвавог слбједа, 
Десно и лијево палбшинбм л^па, 
Са погледом пуним бијеснбг иједа. 
Многу скиде главу са њезина тр^па, 
Много Британцима нанесе вриједа, 
Улица у крви њиховој се к^па. 
Оне, којијема не одлетб главе, 
Нбж^рде његове прегазе и згњаве. 

1595(21). Опасности нема да се онај сплете, 
Који чешће тб,ба овакову цесту. 
И док тако главе и удови лете, 
Он је, продирући кроз копаља чбсту, — 
Убила га клетва Дјеве наше свет§, — 
Најпослије к оном дојурио мјбсту, 
Гдје испод острва крви пуна Сена 
Тече, истичући из бедемских стена. 

1 596 (22). Чињаше се томе грозноме Крвнбву 
Од осталих ова стаза много краћа. 
Когођ на бедему бјеше или крбву, 
Камен и стријелу у лице му праћа, 
Ал' он, ка' лав исти, што бјеше у лбву, 
Па достојанствено у ложу се враћа, 
Страха не одајућ' ни једнијем знаком 
Ступаше к ријеци лаганијем краком. 

1597(23). Колико износи једна добра њива, 
Толико се веће удали од љу^ди, 
Али трипут натраг врати бијес дива, 
Те мач трже снова против њихних груди. 
Најзад јурну к вбди и поче да плбва, 
Ма да бјеше тежак бар тридесет пуди. 
Узбурка се река и стаде се пјбнит', 
Кад по њој заплива човјек овај сјбнит. 



120 БИЈЕСНИРОЛАНДО 



1598(24). Срдити јој вали пбчеше да реже, 
Грозећ' излити се из корита ^ска. 
Штит, бклоп и пусат Африканцу теже 
Управо колико орахова љ;^ска; 
С тим теретом човјек Нимродове вреже 
Над водом се држи боље него г^ска. 
На другу обалу чим исплива змаје, 
Поче, што утече, љуто да се каје. 

1599(25). Збуњен и једовит на стијену сједе. 
Охолост и гњбв га стадоше да мбре, 
Пакост урођена гризе га и једб, 
Мишице му ишту јошт.е да се ббре, 
И већ натраг ;у град запливати хтјбде, 
Кад га жеље ове, што му срце пбре, 
Минуше, јер нешто појави се пбљем, 
Што му дух упути ка нечему ббљем. 

1600(26). К војсци Аграмана, бијесна и љута, 
Архан1)ел Михаил, као што се знаде, 
Посл^о је из дома калуђерских трута 
Неслогу Маврима да Омразе даде. 
Ма прије но што се прихватила пута 
Неслога, док посла на страни имаде, 
Рече Пријевари да тихо, у миру, 
Заступа је у том светом манастиру. 

1601(27). Да би лакше Мавре на свађу подббла, 
Створила од људи г^жву злијех змија, 
Увидје да сама, а још мање гбла, 
Не смије им прићи, па лукава лија 
Замоли да к вбјсци прати је Охбла, 
Са којом бијаше већ одавно прија. 
Ова с њоме ићи изјави јој брнбст, 
Под условом да је заступа Претвбрнбст. 

1602(28). С Охблбм Неслога журећи се путом 
Једног је кепеца с Љуббморбм срела 
Ова, свуд позната по лицу јој жутбм, 
Јер тело јој Сумња гризла је и јбла, 
Уз пут је кепеца покривала скутом, 
И с њим Родомона походит' је хтјбла. 
Доралида мању шаље Мавру, кбме 
Јављаше за јаде што јој срце лбме. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 121 

1603(29). Сјећате се ваљда каковој је х^ли 
У канџе запала ; знате Мандрикара, 
И памтите да су од овога пали, 
Бранећи је, многи од њених чувара. 
На то се драгану Доралида жкли^ 
И шаље му тајно малог абердара, 
Увјерена да ће од храброг сердара 
Татар бити лишен својега шићара. 

1604(30). Још када је кепец Љуббмору срео, 
На судбу дјевојке стаде да се тужи, 
И да му помогне Богом ју је клео. 
Љуббмора, злобном Амору што сл^жи, 
Чим са оне тајне кепец диже вбо, 
Са њиме се одмах драговољно здрУжи. 
Дознавши Неслога куда кепец пбђе, 
С Охблбм је уз њих пристала такбђе. 

1605(31). Руком Љуббмору милује и глади, 
Јер ће њоме срце Алгирцу да гађа, 
Па ће с Мандрикаром тако да га св11ди. 
Разне друге сплетке она ће да ра1)а 
За друге главаре, и љути ће јади 
Мавре сналазити од овијех свађа. 
Баш када Родбмбн са земље се диже 
Да заплива опет, кепец тамо стиже. 

1606(32). Мавар, не слутећи Ону, која мрази 
И најбоље старе дбсте и другаре, 
Познаде кепеца, чим га тамо спази, 
По руху, пуноме свакојаке шаре. 
К њему одмах пољем започе да слази, 
Предав забораву Франке зулумћаре, 
И умјесто од њих још кога да смеца, 
За здравље драгане запита кбпеца. 

1607(33). Пресрете нас јуче, одговори мања, 
Незнани делија, и оте ти жену 
Послије великог бграшја и клања. — 
Љуббмора Мавру баци, баш у трену 
Кад опака вијест дбђе му до знања, 
Око врата руку као лед студену. 
Затијем исприча кепец му по реду 
Како Доралида западе у беду. 



122 виЈЕСни роландо 

1608(34). Пред очима видје густог дима пр||,мен 
Слушајући причу јуначина луда. 
Тад бцило кресну Неслога о камен, 
Принесе Охбла комадиће трЈ^да: 
Најприје варница, а затијем пламен 
С^^кнУ Родомбну из свакога ^да; 
Грудни кбш за дах му постаде тијесан, 
Сикће и зипара к'о да је бијесан. 

1609(35). Груха се у прса, стреса се и џапа, 
Из огњеног ока варница му сипи, 
У пакленој ватри срце му се стапа, 
Вјеснило у пјени из уста му кипи, 
Вилица му доња грчи се и склапа, 
Зубима од гњбва и очаја шкрипи. 
Таково бјеснило никад није стегло 
Ни тигрицу, празно кад затече легло. 

1610(36). Онај, чија сила градовима шкбди, 
Ето себе сама не може да свлада! 
Кепецу подвикну да га одмах вбди 
К мјесту, гдје његова Доралида страда. 
Коња нема, али чим првога згбди, 
Отеће од газде без големих јада. 
Мисао му ову Неслога је ч^ла, 
Па Охбли рече с осмијехом х;^ла: 

1611 (37). За добра му коња ја ћу да се бринем, 
Те да прије стигне до миле му даме ; 
Да у нове распре и свађе га ринем, 
Коњ ће овај бити дивна згода за ме ; 
Све ћу коње с друма да склоним и скинем, 
Како не би било збрке и галаме, 
Те ће само оног уочити злоћа, 
До ког се долази кроз много тешкоћа. — 

1612(38). Остављам Алгирца за вријеме д^же, 
И хитати морам да обиђем цара. 
^Пламена, који се уз домове п^же, 
Слабија биваше силина и јара, 
И бјеше пожару све тјешње и ^же, 
Јер да га савлада сам се Карло ст11ра. 
Кад угаси пожар, владар чете ббјне 
Распореди ради продужења вдјне. 



ПЈЕСМА ОСАМНАБСТА 123 

1613(39). Пошто обезбеди, послав нове трупе, 
Градскијех бедема најслабије тачке, 
Рече да војводе силну војску ск^пе, 
И дигну заставе, те витешке зн11чке, 
А борцима рече ка' вуци да р^пе 
На Мавре, и да их побију ка' мб,чке. 
На капији, званој по светом Марселу, 
Даде знак за јуриш, борцима на чблу. 

1614(40). Тад је баш Аграман, узјахав дорина 
(Сјећате се да је с коња био п^^о), 
Гњбвно нападао храброга Цербина ; 
Луркан је витешке лаворике брб,о 
Насрћућ' одважно на краља Собрина, ' 
А Риналдо чету читаву је клао : 
Палошем сијече, копљем се џилита, 
Радост и побједа с лица му се чита. 

1615(41). Четници стругнуше као праве лбле 
Послије силнога крви им просућа. 
Цар удари с војском преко неке дбле, 
Баш кад опћа борба бјеше врло врућа; 
На Марсила груну и храбре Шпањбле, 
Пун витешког рса, ћеФа и прегнућа. 
Марсилови борци, срчани и млади, ' 
Ка' потпора бјеху Маврима позади. 

1616(42). Бојни ред Марсилов руши се и кр^ни, 
Већ многи лешеви по земљици леже; 
Марсилов се војник колеба и б^ни, 
Гле, читаве чете преко поља бјеже! 
Фераго трчећи хоће да се стрУни, 
И грози бјегунцу срце да прожеже; 
Ено Серпентина за њим и Грандбна 
Ено Валугана још и Фалсирбна. 

1617(43). Тад Фераго кличе: храбра војско, стб,ни! 
Врати се, не бјежи, душманина туци! 
Од тебе зависи да Французи пј|1ни 
Не победе, битка у твојој је руци. 
Боље борећи се као љбса пани, 
Но да те посраме Карлови хајдуци. 
Побједа је слава, пораз смрт у беди, 
Па зато не клбни, злотвора победи. — 



124 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1618(44). Бјегству томе војска не бијаше крива, 
ВеКе храброст Ирца, Франка и Енглеза. 
Спазив гдје БерлинЈуер сече Аргалива, 
Фераго топузом обори Францеза 
Тако, да га земља не дочека жива, 
А мачем још осам посијече кнеза. 
Сјек'о је једнако, ударао јако, 
И још многи борац паде наузнако. 

1619(45). Маварске је војске друга једна страна 
Од Риналда силног ужасно страдала; 
Гдјегод виде тога борца од мегдана, 
Одмах би велика страва завладала. 
Цербино се славно бори крај Луркана, 
И многом се војска од њ^ега надала. 
Он уби Баластра, Луркан Финадуру 
Пробурази мачем бедевију суру. 

1620(46). Баластро, ком гавран кости ће да глбђе, 
Од Алзербе војску доби од Тардока; 
И он и Финадур бјеху добре вбђе ; 
Овај од Заморе бјеше и Марбка. 
Можда питаш: има л' Мавар који гбђе 
Сјем Ферага да се сред поља ширбка 
Одликује? Има. Заборавит' нећу 
Никога; свакоме припалићу свећу. 

1621 (47). Дардинело, који предводи Зумару, 
Славни синак јоште славнијег Алмбна, 
Јурнуши са коњем у највећем жару 
На СтанФорда, Боска, ДулФина, Рајмбна, 
Два срца разнесе на своме ханџару ; 
Илију, МирФорда и још Пинамбна 
Нагрди ужасно. Четворица свега 
Од њих седморице падоше од њега. 

1622(48). Ал' његова храброст није Франке смела, 
Макар да слабији бијаху на брбју, 
Да се од Мавара, а под кишом стрела, 
Не покажу бољи јунаци у ббју. 
Он, чија се љутња до бјеснила пела, 
Заман гласом храбри плаху војску свбју: 
Загребоше пољем борци од Зумаре, 
Од љутог Марбка, Сбте и Канаре. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 125 

1623(49). Гледајући како у страну се збише, 
Силна бУра срце поче да му бурв; 
Од Алзербе војска но икоја више 
Уплашена бјеше, и низ поље јУри ; 
Он задухан тако да дах једва сишб, 
Правце бјегунцима на коњу се ж^ри. 
Кличе : стојте ! Спомен на мојега бца 
Нека вам отвори славе вратабца! 

1624(50). Далеко од својих градбва и села, 
Ми овдје велики задатак имамо ; 
Ми јурнусмо амо преко света бела, 
Да примјер витештва потомцима дамо; 
Да их задивимо сјајем својих дјела, 
А не кукавички овдје да скончамо. 
Куда ћете јадни? Бјежати је гбре! 
Нијесу л' за нама брегови и мбре? 

1625(51). Чујте мога срца вапаје и зв;уке, 
Оно сада грца у јаду и сраму. 
Вратите се натраг и побите в^ке, 
Што лажноме богу моле се у храму. 
Кога се плашите? Двије само р^ке 
И они имају по моме ракаму. — 
То рекав ударац Отбнлеју даде, 
Који мртав одмах на земљицу ићде. 

1626(52). Војска, коју ове охрабрише речи, 
Увидје да више памети имаде 
Онај, који свога душманина згњечи, 
Од онога, који у бјегство се дадб. 
Пошто Дардинело бјежанију спречи, 
Арамбна смртно лупи испод браде; 
Дугачком Бурнику русу главу свлачи, 
Да га са људима другим изједначи. 

1627(53). Чим Арамон паде, нашега јунака 
Сколи Сулан, брата да освети свОга, 
Ал' онај од гла]зе ца до дна стомака 
Расијече овог, живота ми мбга! 
Још погуби много енглеских момака, 
Па и од заклетве ослободи Ббга, 
Који смједе својој жени да обрече 
Доћп, чим четири мјесеца протече. 



126 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1628(54). Луркана Дардинел спази у близини, 
Који сто чудеса у једноме сату • 

Створи, благодарећ' великој хитрини. 
Он Доркина мачем удари по врату; 
Гбрда, што зараст'о бјеше у дебљини, 
Посијече ружно по дебелу гњату; 
Алтеју, Дардинел кога много љуби, 
Луркан русу главу са рамена сруби. 

1629(55). Дардинело, дика мојој епопеји, 
Гњеван што му Луркан пријатеља смеца 
Заклевши се светој пророковој сеји, 
И самоме духу великога свеца, 
Да Лурканов пусат поклони мошеји, 
Угаси л' се крвљу освете му жеца, 
Груну на Луркана, прободе га скрбза, 
Те мораде мртав с ^оња да се србза. 

1630(56). Кад вијест о томе до Ариодана 
Стиже, поражен је био тијем гласом. 
Да брата освети џарну коња врана, 
Ал' га не мбгаде потјерати касом, 
Јер бјеше опасан ода свију страна 
Ограшја и сјече гвозденијем пасом. 
То Ариодану бјеше врло криво, 
И доспјети к мети кушао је живо. 

1631 (57). Кроз мачеве, стреле, копља, буздоване 
Продирући тражи крвникове груди. 
За жељу му чувши од своје се стране 
Задовољити га Дардинело труди. 
Дијелећи успут и друге мегдане 
Хита гдје га десит' од прилике суди. 
За њих оба бјеше права мусеведа, 
Што им скобити се никако се не да. 

1632(58). Макар да су исту жељу борца бба 
Имала, мед њима цијелога дана 
Не даде судбина да дође до скбба, 
Већ посла Риналда гласовита бана. 
Влизу Дардинела баш у то су дбба 
- Од мача му Маври допадали рана. 
Он ће, јер одлука судбине је така, 
Сада Алмонову сину да доака. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 127 

1633(59). Сад нека рашири крила своја вЈ1тка 
Пегаз мој, и нека правце тамо прне, 
Гдјено је бјеснила друга јвДна битка, 
Јера је вријеме да стих ми се врне 
Гдје сијева сабља ГриФонова бритка 
Рад освете оне срамоте му црне. 
Видјевши Норандин какав грозан талих 
Грађане му снађе, не остаде залих. 

1634(60). Стидећи се пбкољ гледат' из буџака, 
Силну чету одмах око себе ск^пи, 
Чету од хиљаду најбољих момака, 
Па на градска врата појури и р^пи, 
Да потражи тога дрскога јунака, 
Који се противи цијелоз му трупи, 
И град ослободи страховита гбста. 
Пође с војницима право преко мбста. 

1635(61). Четницима храбрим, штовања вриједним, 
Рече краљ: срамота да нас једна рука 
Сијече. Напријед! За осветом жедним. — 
Храм некакав бјеше у близини тука, 
Опасан опкопом наоколо једним. 
Обезбедив леђа њим од оних вука 
Стајаше му ГриФОн на мбсту малену 
Готов да јуриша у свакоме трену. 

1636(62). Са градскога моста право према њему 
Краљ иде са војском, бојна труба бруји. 
ГриФ у Мартанову оклопу и шљему 
Удари на чету сличан горском вуји, 
И пошто јој штету начипи голему, 
Жив остаде ипак он у тој олуји. 
Задовољан многе што згуби и смлати, 
На мбст онај мали опета се врати. 

1637(63). ГриФ кидиса тако неколико реди. 
Крви од јунака просу више бка, 
Ал' и њега чета витешка не штеди, 
И ма да се многи од мача му скљбка, 
У каквој се и сам налажаше беди 
Од рана му нема бољијех свједбка 
У рамену десном и лијевом ббку 
Добио је рану прилично дубоку 



128 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1638(64). Задухан, у даху дави се и грца, 
А десница рука готово му клбнЈ'. 
Норандино, човјек праведнога срца, 
Ког толика храброст и врлина трбн^, 
Видећи како му крв из ране врца, 
А видећ' и своје гдје у крви тбн^, 
Пбкаја 06 одмах што јунаку такбм 
Учини неправду срамотом онакбм. 

1639(65). Првашња му срдња као ватра врела 
Сад уступи мјесто размишљању мл||,чем. 
Гледајућ' мишке му страховита дјела, 
Дивљаше се борцу од Хектора јачем, 
И рече у себи: што Кбклеса смјбла 
Казних, дошло ми је гото^о да плачем, 
Од кајања срце хоће да ми п^кне, — 
Па нареди војсци да назада ст^кне. 

1640(66). У вис голу руку дигав у знак мира, 
Што бјеше обичај у времена стара, 
Ослови овако дична гранатира: 
Жалим што нанесох поштењу ти квара, 
И што увриједих таква кавалира, 
Којему не има у свијету пара. 
Обманут сам био, с тог сам у жалбсти ; 
Кајем се, и зато молим те опрбсти. 

1641 (67). Желим тебе својим пријатељем звати, 
Јер храброст ме твоја привлачи и дира; 
Желим с тебе љагу својеручно спрати, 
Ма да крв, што прбли, довољно је спира; 
Задовољење ћу свако теби дати, 
Што желиш нек срце слободно ти бира; 
Хоћеш ли почасти највишега сана, 
Ил' блага, ил' куле од девет т^^вана? 

1642(68). Срећан што учиних са тобом познанство, 
Доказаћу да те цијенити знадем. 
Даћу ти не само почасти и банство, 
Но готов сам пола краљевства да дадем 
Под управу твоју и твоје поданство, 
1Гер вјере у твоје поштење имадем. — 
Ословивши тако славног тога мужа, 
Краљ с коња сјахује и руку му пр^жа. 



ПЈБСМА ОСАМНАЕСТА 129 

1 643 (69). Тијем чином спрб, се љага она клета, 
Која часном борцу лице дотле каља, 
Нити више ишта измирењу смета. 
ГриФОН диже руку мачу са држаља, 
Па у сусрет повом пријатељу шета, 
И пријатељски је загрлио краља, 
Који, чим рану му спази на плећима, 
Дозва да га вида првога хећима. » 

1644(70). У краљеву двору добио је стана, 
И ту га остављам нека нам се вида 
Од лажне љубави и истинских рана, 
Жртва жене оне без вјере и стида. 
Потражимо сада Аквилана бана, 
Чијем срцу мпого он напесе врида, 
Јер за женом оном отишав без с Ббгом, 
Брата свог изложи страховању мнбгом. > / 

1645(71). АстолФ и Аквилан свуда њега траже, 
Ма би им трагање било бадаваде, 
Нити би дознали куда оде враже, 
Да Грка онога насред једне џаде 
Не сретоше, који све ће им да каже, — 
То јест онолико, колико и знаде: 
Не зпа ни он гдје је, али мисли да је 
За блудницом оном одлетио змаје. 

1646(72). Из онога, што им путник овај рбче, 
План за даљу тражњу одмах они склбпе. 
Братац ојађени увјерење стече 
Гриф Антијбхији да управи стбпе, 
И одлучи поћи јоште исто вече 
За њим у потјеру преко града Јбпе, 
Гдје ће похитати те најмити лађу, 
Јер крајње је доба да се браћа пађу. 

1647(73). Он АстолФу рече: ето сузе рбним 
За несретним братом, и стидим се људи, 
И веће се јадан вјеровању клоним 
Да су за срећу му залуд моји труди. 
Сам ћу у потјеру за јадником оним, 
А ти чекај на ме и остани туди. — 
Да избави брата, казни оне свиње, 
У Јопи на море навезе се сиње. 

аИЛЕСНИ РОДАНДО п ^ 



130 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1648(74). Узрока немаде надати се бури, 
И вјетар му лађу тако хитро воза, 
Да је за дан догна ка вароши Сури, 
А затим крај Кипра до Лице је србза, 
ДсЛице, која се на обали гури, 
И пошто позади оста му Тортоза, 
Указа се залив од Лајаца камо 
Путоваху; крмар заошија тамо. 

1649(75). Поспјешнијег вјетра никад у вијеку 
Немаде Аквилан. Почеше веслари 
Веслима сребрне вале да сијеку, 
Пјевајућ' о векој Аморовој ствари. 
Најзад упловише у једну ријеку, 
И ту су на земљу ступили бродари. 
У Антијохију одатле је грбо, 
И ништа значајно путем није срео. 

1650(76). Казаше му људи у овоме граду 
Д^ јв У Дамаско рад оних игара 
Мартан одјездио водећ' жену младу, 
Једну од познатих шарених сестара. 
Како је Аквилан његовао наду 
Да је ГриФ тражио овога бећара, 
И да је његовим отишао трагом, 
Истог дана оде и он за тим врагом. 

1651 (77). Није иш'о морем, већ ухвати пругу 
Којом је мислио да оде Мартана. 
Бог, који не воли имати на дугу 
Неваљала дјела људи пуних мана, 
Упути јунака вароши Мамугу 
Гдје друмом, у шуми, иза густих грана 
Зликовца опази и његова слугу, 
Што ношаше пусат, награду мегдана. 

1652(78). Видећ' издалека оно одијело, 
Које Мартан знаде ГриФу да украде ; 
Добро му познато, ка' снијег бијело, 
Хтједе радовању израза да даде, 
Мислећи да брата срете зацијело, 
Ал' одмах увидје да посла имаде 
С јунаком незнаним, друкчијим у свему, 
Чим је овај ближе дојездио к њему. 



ћЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 131 

1653(79). Посумња у жену, са којом у блуду 
Овај живоваше, и помисли да су 
Убили ГриФона. Према таком суду 
Мартана уврстив у хајдучку кл11су, 
Викну му: зликовче, срећу имаш худу, 
Ја познадох твоју издајничку р^су. 
Ти ми брата уби, јер коња му јашбш, 
И његово светло оружије пашеш. 

1654(80). Како поста госа његовог имаћа 
Казуј, или одмах погубићу тебе! — 
Видећ' она цура да је стиже пл4ћа 
За злочин, јако се поббја за се,б§, 
И оставив' оног пушта и голаћа, 
Низа поље равно хтједе да загребе, 
Ал' Аквилан грмну: да се ниси макла, 
Иначе те одмах шаљем на дно пакла. — 

1655(81). Од страха Мартана ка' укопан стбји, 
И наду на бјегство изгубивши св^ку, 
У мислима нову пријевару крбји, 
Да би разјапљену избјегао раку. 
То не иде ласно, и јадник се знбји, 
Јер Аквилан руком стежући му ј^ку, 
Шиљак му од мача примакао гуши, 
Готов једним махом с коња да га ср^ши. 

1656(82). Најпослије поче овако да л^же: 
Ово ми је сестра, господине, знади, 
Од које на свету немам ништа дражб, 
Ал' од ГриФа њу ми задесише јади: 
Ка* сладак залогај чедност да јој см11же 
Мбгаде, нити се сам на себе зг^ди. 
Она се покаја кад већ бјеше пбзнО, 
Јер ја сам једнако корио је грбзно. 

1657(83). Увидјевши сама да се влада г^дно, 
Пристаде лукавства моја да је спасУ^, 
Да, моја лукавства, јер прош'о бих јадно, 
Да се борих с тијем јунаком на гласу, 
И ми утекосмо једне ноћи, кадно 
ГриФ заспа, бјежећи у најбрзнем касу. 
Узесмо му коња и оружје с тбга 
Да не би гонио, јес\ тако ми Ббга! — 



к. 



132 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1658(84). Да лажи пролазе у свијету гдјбшто, 
Знамо. ал^ ова је била среће худе, 
Ма да лажовчина удеси је вјбшто: 
Измишљотине му врло згодно гуде, 
Ама међу њима имало је нбшто, 
Што му осујети свеколике труде. 
Аквилан му рече: није ова жена 
Сестра ти: тајна је мени откривена. 

1659(85). Блуднички је адет био од старина, 
Рећи: сестра ми је та лијепа снаша. 
Мени ли продајеш воду мјесто вина, 
Који знам да тебе, ђавољег пајташа, 
Ова жена прати као конкубина. — 
Затијем кидиса на грабанцијаша, 
На ту лажовчину, лопова, черкеза, 
И конопцем руке на леђа му веза. 

1660(86). Ориђила, негда, краснија од руже, 
Сад блудница, која не зна шта је вјбра, 
Ни љубав, такође добила је уже. 
Затијем пред собом стаде да их тјера, 
Не марећ* нимало што плачу и туже, 
И с њима у Дамаск одјездити смјбра, 
Велећи у себи: брату их предаћу, 
Па нека их казни за своју недаћу. 

1661 (87). Кад уђе у Дамаск имаде се чему 
Дивит\ Улицама од народа вали 
Љуљаху се, вичућ': слава нек је њему! 
То ГриФу клицаху велики и мали. 
Аквилан се нађе у чуду голему, 
Не знајући зашто свет брата му хвали. 
Најзад је дознао целу истбрију, 
И храбра ГриФона дику и глбрију. 

1662(88). Гледајући народ нашег Аквилана 
Гдје Мартана води к^о каква кера, 
Злурадо подвикну са разнијех страна: 
Гле, везана воде опакога звера 
Што се кити туђим перјем од мегдана! 
Гле и жене оне, ха сто ли јој вјера, 
Што тако ојади својега јарана, 
Како други не би најгорег душмана. — 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕОТА 133 

1663(89). Свјетина се згрКе, и јаром се јарб, 
Јер за њу је Мартан морална ругбба, 
Која хтједе туђом врлином да ћарк!. 
Неко рече: подлост и пакост и злбба 
Ове двије душе неваљале спари, 
Да злочине врше ; да краснога зглбба ! 
Коњма за репове поганију веш'те! — 
Од узвика сличних све улице треште. 

1664(90). Разлијегаху се ти узвици честб 
Разјарене руље по цијелу граду, 
Те тако до краља допријеше вести, 
Који у градини сјеђаше у хладу. 
Дознавши зашто се свијет онај жести, 
Сам иде у сусрет Аквилану младу, 
И у двОр га води, и хвали, и сл^ви, 
А заробљенике у тамницу ст^ви. 

1665(91). Још једнако ГриФа бољело је р11мо, 
И зато постељу непрестано чува; 
Норандин одведе Аквилана тамо. 
Рањеник од стида у прса се грува, 
Велећ': ако, брате, још ме једном с^мо 
Видиш према својим савјетима глува, 
Казни ме ! — Брат рече : твоја шиндивила 
Видиш ли колико стаде ме резила? 

1666(92). Но сад, шта је, ту јв! У овом белају 
Могао си проћи горе него штб си. — 
Затијем почеше мишљења да дк]^ 
том, какву казну жгадија да снбси. 
Ал' гле чуда, ГриФон прекиде им грају, 
И помиловање за злочинце прбси! 
Краљ ипак одлучи да пасјега сина 
Казни, досудив му стотину батина. 

1667(93). Види се да момче још бијаше пјћно 
Од луде љубави и да мозга нема. 
Сјутра зором џелат пашче оно сано 
Пробуди, и својски стаде да га лбма. 
Казнит' Ори1)Илу сувише је р^но, 
Њој казну Норандин за доцније спрема: 
Када се Лучина мужу своме врати, 
Нек пресуди како њојзи да се плати. 



134 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1668(94). Не мбже Аквилан брата у болести 
Оставит', и оста ране да му вида, 
А и краљ му не би допустио грбсти. 
Жалећи ГриФОну што нанесе стида, 
Краљ планове разне поче о том плести 
(Вбљан гријех с душе што прије да скида), 
Како би и које удесио згбде, 
Те да ГриФ од њега задовољан бде. 

1669(95). Да ће му големе утолити јаде, 
И све поправити, он уздање гбји. 
Пусат онај славни, што Мартану д^де 
Ка' награду вајну за борбу, и кбји 
Аквилан, кад подлац у руке му паде, 
Узе, Гриф ће с помпом, која му пристбји, 
Добити о једном великоме свецу, 
Који ће се десит' у томе мјесецу. 

1670(96). Разасла свијетом грлате гласнике, 
Да објаве нови турнир тога дана, 
Ради ГриФонове прославе и дике, 
А и ГриФ ће дотле опростит' се рана. 
Тај глас обрадова све добре војнике, 
И до АстолФОва з11бри се стана. 
Сансонет и Астолф (то је мило мени) 
Турнир походити бијаху контени. 

1671(97). И Сансбнету ћу вијенце да сплећем, 
којему чусте веће моје гласе. 
Знате да међ' прве јунаке га мбћем, 
Знате да врлине велике га красе ; 
А да Карло мужу. не мбгаде већем 
Гроб Свети повјерит', то такође зна се. 
турниру оном чувши многу ларму, 
С АстолФОм остави војску и касарму. 

1672(98). Нису путовали низа море слано, 
Јер тада бијаше необично б^рно, 
А небо над њиме облачно и врано. 
Да би чили стигли не иђаху жЈрно, 
Већ ногу пред ногу, тихо и лагано, 
И једном сретоше момче неко дурнб, 
Управ рећи момче само по облику, 
Јер цура се крила у томе војнику. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕОТА 135 

1673(99). Еле, к'о што рекох, једног дана србшће 
АстолФ и Сансонет витешку МарФизу. 
То славно дјевојче, од лавице жбшће, 
Пбдвига читаву имало је низу ; 
Са Роландом самим борило се чешће, 
Главу одрубило мпогоме маркизу, 
И тражило згоде по брду и дблу, 
Да покаже своју силу и охблу. 

1674(100). Жељна борбе љуте, јер никога ниђе 
Одавно не срете, борити се хтјела, 
И на њих пбтјера коња, чим их виђе, 
Ал' одмах АстолФа познала је смјела, 
Кога у Катају знадијаше приђе, 
И чије цењаше врлине и дјела. 
Ма да у оклопу бјеше и клобуку, 
Познаде га лако по лијепом струку. 

1675(101). Особа његова, пријатна и мила, 
Својом љубазношћу некада је чара; 
С њим дана веселих провела је сила, 
Ма да јој срдашце за њиме не згара. 
Зато диже визир, којијем се крила, 
И најљубазније поздрави другара. 
Кад угледа лице ове женске перле, 
Он се обрадова као мало дерле. 

1676(102). Чим за јуначка се упитаху здравља, 
МарФиза куд иду пбжеље да знаде, 
И њојзи АстоФО о турниру јавља, 
Који у Дамаску султан ће да даде. 
Цура, вазда жељна мегдана и славља, 
У побједу пуна уздања и наде, 
Рече да и она с њима ићи жели, 
Те да снагу куша и да се весели. 

1677(103). И пбтјера крај њих дебелога дбра. 
Стигоше у Дамаск у очи турнира, 
И у крчми као усред каква двора 
Нађоше вечере, одмора и мира. 
Спаваху док није иза даљних гора 
Лице промолила из златна оквира 
Пробуђена старцем сјајна Аурбра, 
И тад изиђоше из свога квартира* 



» 



136 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1678(104). Глас веће се чуо грлатих телала 
На шареним коњма, у китну зубуну; 
Грла су им у бој витезове звала, 
И градом читаву правила су буну. 
Да види коме ће припаднути хвала, 
Краљ се већ испео бјегае на трибуну. 
У близину тога честитога кнеза 
Већ ено стигоше три наша витеза. 

1679(105). Многи витезови, лични по изгледу, 
Што дођоше тамо ода свијех страна, 
Чекајућ' почетак стајаху у реду. 
Ко данас пожање славу са мегдана, 
Пјесници ће пјесме њему да испреду, 
На дар ће добити пернбг буздована, 
И коња арапског, и мача пламена, 
Искићена грбњбм драгога камена. 

1680(106). Увјерен је тврдо Норандино био, 
Да ћп ГриФ и данас остале да свлада, 
Па га је богато наградити хтио, 
Не знајућ' какав је јунак она млада. 
Намијени њему пусат онај цио, 
Што већ једном стече с витешкога рада, 
И јоште, због оне чашице пелена, 
Коња, буздована и мача зелена. 

1681 (107). Шљем, оклоп, оружје, које оном вблу 
Аквилан одузе ; које неки чиво 
Нађе насред пута у некакву дблу; 
За које батине Мартан као биво 
Повуче, пред краљем лежаше на стблу 
Крај мача, и свак је у њему уживб ; 
А буздован, штоно вријеђаше града, 
Вишаше са коња, кога сеиз вада. 

1682(108). Без крчмара краљ је рачунао, чија 
Лијепа жељица остануће пуста, 
Јер због тог оружја, што се тако сија, 
Данаске, богами, доћи ће до густа. 
Спазивши оружје зачуђено зија 
Цура; од чуда је отворила уста, 
Јер чим^око баци на оружје краснб, 
Витешка се мбма разјари ужасно. 



ПЈ^СМА ОСАМНАЕСТА ЈЗ"? 

1683(109). Гњев је обузеде, али и милина 
Што је добра срећа овамо довела, 
Јер то оружије њена је својина: 
Баци копЈве да се не би на њ саплела, 
А да јој не смета гвожђе и тежина, 
Баци још и оклоп, и клобук са чела 
(Може бити ово за вас је новина), 
Кадно је пјешице јурила Брунела. 

1684(110). (Знате тог чбвјека без ч^сти и чбјства.) 
Чим познаде пусат по извјесну знаку, 
Тако да о њему не бијаше двбјства 
(Та она би могла мислим и у мраку 
Познати његова драгоцјена свбјства), 
Осјети за њиме жудњу тако јаку, 
Да растјера свијет око себе, да би 
Пут пробила; јурну, и оружје зграби. 

1685(111). Ну како мораде вебма да хита, 
Неко узе собом, а испусти некб, 
И опет ускочи на коњица вита. 
Пошто бјеше радња ова њена преко 
Сваке мјере дрска, свјетина и рита, 
Којој Норандино јуришат' је рекб, 
Са свијех се страна око цуре сваља, 
Те је опкољена била од копаља. 

1686(112). Свак је сљедовао краљеву сигналу, 
И хита захвалност његову да жање. 
Дете Ца ливади, проводећи шалу, 
Берући цвијеће, милујући ј|1ње ; 
Кићена дјевојка при игри на балу 
Опкољена друштвом, радује се мање 
Од МарФизе у том окршају туди, 
Јер та челик-цура за мегданом луди. 

1687(113). Коња џарну, с копљем наприједа јурну 
Баш ме1)у најчешће миздраке и маче, 
У гужву од људи најгушћу се гурну, 
Неком русу главу са рамене смаче, 
Неког топузином са коњица т;^рну, 
Некога на копље убојно натаче. 
Хат њезин по крви и костима грца, 
Рањеник се многи умирућ' копрца. 



138 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1688(114). Чудећи се мало ненадној мијени 
И олуји што је грунула на бкб, 
Ни она двојица не бјеху лијени, 
И један и други као сиви сбкб 
Брањаху другара, о чијој цијени 
Имаху мишљење вебма висбко. 
Коњицима вита ребарца стегоше, 
И на риту ону маче потегоше. 

1089(115). Једни од јунака, који к томе крају 
Дојездише ради витешких игара, 
Стали су па гледе и од чуда зјају, 
Нити пак побуни онијех бећара 
Правога узрока и повода знају, 
Још мање да цура увреди владара. 
Вељаху у себи најбоље је, мнимо, 
Ако се скандалу невјешти чинимо. 

1690(116). Други видећ' ону како нћ све стране 
Разгони свјетину, расијеца плећи, 
Одлучише народ ода зла да бране, 
Док мир повратити стараху се трећи. 
ГриФ и Аквилан се међутијем кане 
Са оном тројицом бити се и сјећи; 
Отимача, који оружије смбта, 
Жељаху ' да казни мача им острбта. 

1691(117). ГриФ у краља видјев намрштене вјбђе, 
Видјев гдје му огањ у очима згара, 
Видјев образе му од самрти бљеђе, 
У толико више осјети му жара 
Ускипјело срце, већ осветом брбђе, 
И схвати да части и његовој квара 
Нанесе отимач оружија, њему 
Намијењенога у пбчаст голему. 

1692 (118). На сусрет Асто.т1Фо право ГриФу греде 
(Нису се познали) на свом Рабикану 
Са копљем златнијем, и нуто биједе, 
Чим га таче њиме као суху грану 
На тле га обори, па преко сриједе 
Штита један удар давши Аквилану, 
Обори и њега. Ово копље смакне 
Ма^Јом са коња кога само т11кне, 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 139 

1693(119). Док заман издаје краљ наредбе стрбге, 
Сансонето храбри на својем ајгиру 
Такође обори витезове мнбге, 
Грухајући куда стигне по панциру ; 
Лећаху ваздухом и руке и нбге 
Свјема, што на домах дођу му косиру. 
Побједивши цура оде низ пољану, 
Досећ' отет оклоп и шљем у механу. 

1694(120). На градској капији стражари блиједе 
И бјеже (ван града бијаше јој страња). 
АстолФ и Сансонет МарФизи слиједб, 
Испред њих се свијет уплашени склања. 
ГриФ и Аквилан се, због оне биједе, 
Од које је, мњаху, свака друга мања, 
Стиде, и бјеше их попанула тбња, 
Ал' ипак узјаха сваки свога кбња. 

1695(121). Пошто се од чуда повратише мало, 
Јурнуше капији вбљни да се свете, 
Гдје је чикајући оно троје стало, 
Нерадо свјетини окрећући пете. 
Ма да веће бјеше много људи п^ло, 
Чу се реч : Освета ! из гомиле клете. 
Краљ одобравајућ' ову срџбу њену, 
И сам с војницима капији се крену. 

1696(122). Нуто чуда сада! ГриФ, мјесто да згуби 
АстолФа, изгуби изглед онај груби : 
Познао га! Славно оружје му туби, 
Којим он Орила, чији оштри зЈ^би 
Кољаху путнике, савлада и уби, 
Па руке ширећи са њиме се љуби. 
Мало прије г^жва бијаше, са чега 
У хитњи познати не могаше њега. 

1697(123). Затијем га пита ко су му другари, 
И своме чуђењу израза је дао, 
Што су се онијех докопали ствари. 
АстолФО изјави да је њему жао, 
Што су се морали крвити сердари, 
И да узрок бтми ни сам није знао, 
Ни да л' краљ дугује цури каква дуга, 
И да они само бранили су друга. 



140 ваЈесни^олАНдо 

1698(124). Аквилан кад видје како мирно зббри 
Брат му с оним странцем насред моста туди, 
Пришав зачуди се кад се пред њим створи 
АстолФО, што њему бијаше по ћуди. 
Видећи да ту се не замећу спбри, 
Но се мири, тихо неколико људи 
Приђоше, ал' малко осташе на страни 
Ради знати какви воде се дивани. 

1699(125). Ријеч је: »МарФиза^^ била изречена 
Од оне тројице у том разговбру. 
Чим један из руље разабра да жена 
Ова присвоји им оружје у спбру, 
Жена надалеко јунаштвом чувена, 
Краљу, који с војском стајаше на шбру, 
Отрча и јави дршћућ' од плахира, 
И замоли да би закључио мира. 

1700(126). Краљ, чувши за име на Истоку целу 
Којега се витез и најбољи страви, 
којем причају и бабе на прелу, 
Од којег и дјецу подилазе мрави, 
Усвоји приједлог онај у начелу, 
Будућ' и онако миротворац прави. 
Вбјсци својој рече да љутину стиша, 
Јер више не мисли с њоме да јуриша. 

1701 (127). С цуром прбговора Астолфо се л^ти, 
Тврдећи да нема за њу понижења, 
Ако ли престане тући се и клати. 
Њој ;у срцу гњ^ва нестаде и врења, 
Јер и сама она најпослије схвати, 
Да може са крал^ем бпти измирења. 
Пришавши му рече: како ли ти уђе 
У рачун поклањат' оружије туђе? 

1702(128). Ти нанесе тијем бруку оној жени, 
Која паше пусат а не преде вуну. 
Оклоп овај правно принадлежи мени, 
Та виђи на њему МарФизину круну ! 
Ови моји знаци, јавно изнесбни, 
Мислим заслужују вјеру твоју пуну. 
Да лопова лакше стигнем, ја са себе 
Пусат овај збацих, увјеравам тебе. — 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 141 

1703(129). Рече краљ: никада никога не рббих: 
Од трговца страног једног ономаде 
Ту опрему ратну ја на поклбн дббих, 
чему цијела варош ова знаде, 
И тврдим, жалећи што се с тобом скббих, 
Баш да већ је дбби прист'о би да даде 
Њу ГриФ теби натраг, да си само рекла: 
Моја је, нити би крв људска потекла. 

1704(130). Против тебе, храбра, да су знали кб си, 
Моји људи не би потрзали кебе; 
За њих владар њихов милост твоју прбси, 
Нит' од доброте ти добити је зебе. 
Твоја ријеч печат од истине нбси, 
Својину оружја ти не имаш требе 
Доказиват'; оно остануће твбје, 
А ја ћу ГриФОну поклонити свбје. — 

1705(131). ГриФ, тиме очаран султану ће рећи: 
Нећу да жртвујеш ништа мене ради ; 
Главно ми је твоје поштовање стећи. — 
То је се допало и делији млади, 
И да би парница могла једном лећи, 
Оружја власником ГриФа она гради. 
Он, захвалан много на доброти тОјзи, 
Натраг је оружје поклонио њОјзи. 

1706(132). Тако дакле мину страх, сјеча и трепет, 
И они се натраг вратише у миру. 
Звук убојне трубе и клепала клепет 
Јавише да с' опет приступа турниру. 
Најзад Норандино, на трибуну препет, 
Досуди награду храбром кавалиру 
Сансонету, добри пријатељи кбме 
За љубав пе хтјеше копаља да лбме. 

1707(133). То бјеше витешких игара свршетак, 
И пошто су усред гозбе и весеља 
Провели код краља још дана десетак, 
Одоше к Францији за њом пуни жеља. 
Не хтје се МарФиза, витезбва цветак, 
Растајат' од својих нових пријатеља: 
К Францији потјера хитру своју кббу, 
Да и тамо меће мишицу на прббу. 



142 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1708(134). Сансонет бстави у Јерусалиму 
Заступника, што ће бити по хесапу 
Његову пријатно и цару у Риму, 
А задовољиће, нада се, и папу. 
Своју власт му даде у пуном обиму, 
Али да управља тачно по ћитапу. 
Дб мора дбјезди свак на свом коњицу 
А ту једну згодну најмише лађицу. 

1709(135). Била је својина старог неког ћбсе, 
Родом из вароши талијанске Луне, 
И по жељи њеног амишнога гбсе 
Платише напријед подвозне рачуне, 
Склопивши уговор о свему напбсе, 
Па се у брод одмах укрцаше туне, 
Који поче брзо пб мору да "једри, 
Јер вјетар је диван, а небо се ведри. 

1710(136). Судећи витези по тој атмосФери, 
Да ће мирно пловит' имали су нада. 
Стигоше до Кипра, милога Венери, 
И до његовога Фамагуста града, 
Ал' ту не осташе дуго каваљери, 
Јер ту шкодљив ваздух непрестано влада. 
Сјем ту Кипар има климу топлу, суху 
И здраву; уживаш у томе ваздуху. 

1711(137). Узрок је шкодљивој атмосФери бара, 
Која се налази граду у близини, 
И из које бије отрована пара, 
Те мед људма, што су у овој низини, 
Ријетко човјека угледаћеш стара, 
И то са отоком тврдим на слезини. 
У ПаФу путници на земљу ступише, 
Те разнијех ствари потребних купише. 

1712(138). Ту је народ питом, ту никада сиља 
И хајдуштва нема, а на пола сата 
Од обале пуно мириснога биља, 
Пуно зеленила и шаренбг цвата; 
Ту срце чбвјеку пунано је миља 
Слушајући цврку милопојних јата. 
Тај цвркут и мирис лахорићи пире, ' 
Терно се пд мору надалеко шире. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 143 



1713(139). Из бријега, што се к истоку пбгиње, 
Као кристал бистра ромори ријека 
Кроз кедрове, мирте, неранџе, глбгиње, 
И чини се оку сребрна стријека. 
Ту су цуре праве Венере ббгиње, 
Коса им је угљен, кожа од млијека. 
С правом веле људи да у томе гају 
Венера је своју имала домају. 

1714(140). Као у Дамаску и овдје су чј^ли 
иесрећи што се деси Норандину 
И његовој младој и лијепој були, . 
И о псоглављеву страшноме турину. 
Пошто су опета згодни вјетри дули, 
Раширише једра према сјеверину 
Смијешаном с вјетром источнијем, па су 
Отпловили, робе понесавши масу. 

1715(141). Добар их доручак пбткријепи гладне ; 
Вацише рибама што остаде мрва. 
Време тихо бјеше, али око пладне 
Буре се знамења појавише прва ; 
Пред вече бјеснило олујине хладне 
Потјера их морем без трага и стрва. 
Гром грми из многе црне облачине, 
Муње грозе штету збмљи да начине. 

1716(142). Оздо море, озго гњевно небо риче, 
Прека кога црна кбпрена се' шири. 
Узалуд у помоћ морнар Бога виче, 
Олујина расте, мјесто да се смири, 
И све ужасније на ноздрве шиче, 
Кушајућ' у понор лађу да им спГфи. 
Киша на њих пада пуна крупна града, 
А ноћ придолази још пунија јада. 

1717(143). Више се за живот него за слоббду 
Боре људи, с тога лађари се журе 
Одољет' олуји на небеском свбду, 
И валима морским, којино се буре. 
Робу, раштркану по крбву и пбду, 
Склањају; к думену и једрима јуре; 
Спдро припремају за спасење баркб; 
Ужад одмрсују; лете уз катарке. * 



144 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



1718(144). Даље у пучину од обале спјеше, 
Јер морске гребене плитка вода скрива. 
Сијекући вале надањем се тјеше, 
Да ће зором гаснут' она ватра жива, 
Ал' муња кроз облак непрестано крбше, 
И што дубље у ноћ бура јача бива, 
Тако да када је било о расвићу, 
Крај дбђе, мишљаху, њиховоме жићу. 

1719(145). Сјутрадан се спусти тако црна тмуша, 
Да није ни било сјутрашњега днева. 
Већ заповијести слабо кб и слуша, 
Јер настаде очај, забуна и врева; 
Газду већ издаде од викања г^^ша, 
А крмар, савладан од- бурина гњбва, 
Видје да узалуд борити се к:уша 
Противу вјбтрнбг ужаснога ћева. 

1720(146). Док се они тако насред воде муче, 
Ни оним на земљи није ништа ббље, 
Који пред Паризом, сред ужасне. туче, 
Бјеху прекрилили то широко пбље. 
Ма да је широко, на њему се гуче, 
Јер борац уз борца крвнички се кбље. 
Рекох да Риналдо, брзбм сличан витру, 
К Дардинелу јурну на Бајарду хитру. 

1721(147). Дардинелу Роланд оца некад уби, 
Коме шљем ^пљачка те се кити њиме. 
Те ратне знакове и Риналдо туби : 
Да у оно Дардинел би му јасно тиме. 
Успије л' овога витеза да зг^би, 
Имаће се јунак поносити чиме, 
Јер мачем Дардинел, пун грозе и беса, 
Начини камаре од Франачког меса. 

1722(148). Коњиц му у крви ноге своје б11ња, 
Види се да бјеше Алмонтово дете. 
Тим наравно јарбст не постаде м^ња, 
У Франка, нит' ужас тај ће да га смете. 
Хришићанин и Мавар с пута му се склања, 
И тако на коњу дојурив до мете, 
Викну: на зло твоје бстави ти старче 
То штито, по ком те познадох, шипарче. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 145 

■I ■ ' |- ■■■■--,,■■■ -.,-■,■■■ —,■ . ■■ ,— ■ 

1723(149). Зар носиш знамење црвено-бијело, 
Што Роланд оцу ти упљачкао? Злб те 
Може с тога снаћи: Он би зацијело, 
Кад би знао, смрћу казнио те, скбте! -— 
Свог оца војничко носим одијело 
(Рече онај), рђо, вјеру ли му кб те 
Окоти, и теби доказаћу ласно, 
Да сам дорастао носити га часно. 

1724(150). Јунаком се правиш, мислећ' моја младбст 
Очувати штито мени ће да смеће! 
Уздам се у Бога да ти ова р|1лОст 
Будаласта дуго потрајати неће. 
За тај штит умријет' била би ми слб1дОст, 
Јер на оца спомен у борбу ме креће. — 
То рекавши ово момче од мегдана 
Трже мач на гроФа од Монтеалбана. 

1725(151). Све Мавре околне обузеде страва, 
Јер бијес Риналдов дбђе до врхунца. 
Да л' икад видјесте огладњела л11ва, 
Кад умотри пољем задриглога јунца, 
Којему је јоште непозната крава, 
Те јурне на тога плахога бјегунца? 
Такав бјеше творац многијех чинбва 
Славних. кога штити капа Мамбринова. 

1726(152). Дардинел удари палошем сприједа 
Силена витеза по томе клобуку, 
Ал' му не нанесе никаква вриједа. 
Овај рече: виђи како Франци тук^, — 
Па мачем, бјеснећи од многог иједа, 
Сокак отвори му на танану струку, 
Кроз који му душа из тијела прнУ, 
Те усмрћен паде на земљицу црну. 

1727(153). Добар бјеше јунак, и свакоме другбм 
Витезу рану би нанио дуббку. 
К'о што мре цвијеће пресјечено плугом, 
Када га дбхвати у својему тбку; 
К'о што м11К у врту, по борењу дугбм, 
Клоне, гушећи се у сувишну сбку, 
Клону и Дардинел, и у своме паду 
Однесе Маврима и храбрбст и наду. ш 

БИЈЕСНИ РОЛАНДО I ^^ 



146 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1728(154). Сва маварска војска и сва су госпбда 
Бојала се тога витеза без мана. 
Као јазом силна што појури вода, 
Кад буде бујицбм однесена брана, 
Тако и за Мавре настаде слоббда, 
Чим Дардинел паде с коњица ваљана. 
У срећи је ратној наступила мина, 
Чим преста његова кр5^та дисциплина. 

1729(155). Бјежи се да коњма испадају плбче! 
Риналдо бјегунце пропушта и штеди, 
А сијече, који под сабљу му скбче, 
Те им главе лете на стотине педи. 
Виђи цара Карла и војводе прбче! 
Гле како се сваки прославити гледи ! 
Ариодан, Цербин, Оливјер, Либнет, 
Гвидо, заслужују вијенац и сбнет. 

1730(156). Противни бијаху Маурима ббзи, 
Бадава им бјеше судбу своју клети, 
Која их управо к пбгибији вбзи. 
Не само на мачу, јак и на памети 
Марсило, вндјевши да падоше мнбзи, 
И да неће моћи стићи својој мети, 
На сјечу се ову најпослије згрбзи, 
И повуче војску, и не хтједе мрети. 

1731(157). Краљ Андалузије тад учини бстб, 
Још друга у краљу нађе Португбзу, 
И у опкопано вратише се мисто, 
Аграману књигу на хартији везу, 
И разговијетно пишу му и чисто, 
Да ће, не буде ли добро на опрезу, 
Бит' опкољен, зато нек се одмах труди 
Повратком у опкоп заклонити грУди. 

1732(158). Пошто њему саму не бијаше згбдно 
Пред Паризом, што му душу тако смути, 
Да Бизерту милу, мјесто своје рбдно, 
Не видјети више већ поче да слутп, 
Одобрити нађе за потпуно схбдно 
Поступак Марсилов краљ Аграман љути. 
Заповједи војсци да се боја клбни, 
И на одступ одмах труба да зазвбни. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 147 

1 

1733(159). Ма то му нимало не бијаше н^жно, 
Јер највећи дио војске веће бјега. 
Гребу Маври, стравом заражени кужно, 
Нит' маре што срамом лице им се пјега. 
Бјегунцима поље, од Париза ј^жно, 
Напуни се; свака престала је стбга. 
Узалуд Аграма» с војводама к^ша 
Повратит' поредак; слабо кО их слуша. 

1734(160). Варјаку слиједит' и њихову гласу, 
Који послух иште, не хоће ни трећи : 
Нестала ил' мртва на једнога два су, 
Ма читаве нису ни том једном плбћи, 
Јер војске маварске противи се спасу 
Хришћанин, којино не престаје сјбћи. 
Неко бјеше тешко, неко рањен лако, 
Али од умора падао је свако. 

1735(161). У бкол утврђен од војске остаци 
Стигоше уморни у ноћ веће саму. 
Ту их оставише хришћански јунаци, 
Јер нбјца их сакри у дебелу таму, 
Која (причају нам писмени подаци) 
Крај учини борби, утиша галаму. 
Кажу, ноћ ускори милостиви твбрац, 
Тер од смрти многи избави се ббрац. 

1736(162). Вуци из пећина, из оближњих сбла 
Сељани бориштем јурише по мраку; 
Они да зубима глођу мртва тела 
И да пију крвцу рањену јунаку; 
Ови, срамнијех се не стидећи дјела, 
Да крваву пљачку понесу у џаку. 
Тада се у црно зави много кЈћа, 
Јер бораца паде стотину тисЈ^ћа. 

1737(163). Ш врати се у град император, веће 
Опколи Мауре и постави страже, 
И свуд наоколо силне ватре мбће, 
За случај по мраку да умаћи траже. 
Маври не клонуше са зле своје србће, 
Већ бкд новијем опкопима снаже, 
И надајући се новој каквој грбзи, 
Сву су ноћ на ратној останули нбзи. 



148 ђИЈћСНИ Р0ЛА11Дб 

1738(164). У исцијепану, прашну одијелу 
Крај ватре згурени у јаду и плачу, 
Проведоше нбјцу Маури цијелу, 
Пекући погаче у вреломе сачу. 
Неко у леђима донесе стријелу, 
Иеко рану своју благодари мачу ; 
Мало кд је читав. За друзима пиште 
Здрави ; рањеници јер их ране тиште. 

1739(165). Клоридан и Медбр, до два кавалира, 
Ме\) осталијема у табору бише. 
Опи сву ноћ драгу без санка и мира 
Дардинела жалећ' над околом бдише. 
Од простога рода бјеху из Мисира, 
И љубећ' онога него себе вигпе, 
Из Африке су га допратили амо, 
И јесу достојни да и њих пјсвамо. 

1740(166). Клоридан је слика војника и ловца : 
Снажан и одважан љубитељ је рата, 
Госпоства и славе, богаства и нбвца. 
Медор, који њега воли као брата, 
Г»ллг је као голуб, миран као бвца, 
Прави је анђео из рајскога ј^та. 
Ие би мог'о вјештак насликат' на платну 
Љепоту му лица и косицу златну. 

1741(167). У свему се краспо њих двојица слаж^, 
И свако се диви браству им и слбзи. 
Те ноћи и они чували су стражу 
Над бколом као и остали мнбзи. 
И1тогођ Медор збори, штогођ уста кажу, 
Причају колико срце му се згрбзи, 
Што леш Дардинелу, витешком пупољу 
Томе, непогребен остаде у пољу. 

1742(168). Уздишућ' бслови овако другара: 
Ја чујем злослутне птичурине ћуке, 
Што јављају шта нам чека господара; 
Видим у мислима гавране и в^^ке 
Гдје прилазе лешу мојега владара 
Да му једу главу, утробу и руке. 
Зар ћу допустити да онога ждеру 
Вуци, кога служит' задао сам вјбру? 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕСТА 149 

1743(169). Ма ноћас морао жртвовати себб 
Трпјети не могу ту жалост и ругу. 
Да његово мртво тијело погребе 
Зове света дужност његовога слугу. 
Ти остани овдје, и преклињем тебе, 
Ако ли погинем у мрачноме лугу, 
На ме успомену у грудима храни, 
И свету покушај мој објелодани. — 

1744(170). Одвраћајући га Клоридан се чуди 
Толикој смјелости у једном дечаку. 
Мисао му дрску сузбија и к^ди, 
Јер бјеше му одан ка' брату близнаку. 
Рече му : не иди јер увјерен бЈди 
Да ћеш без успјеха погинут' у мраку. — . 
Другу на савјету веома захвалан, 
Медор у намјери остао је сталан. 

1745(171). Добро (рече онај), онда идем и ја, 
Јер за ово твоје узвишено дјбло 
И мени витешки погинути прија. 
Осјећам, о томе расудивши зрбло, 
Да би сунце моје престало да сија 
Без тебе, и да би жиће моје свбло. 
Боље је да умрем од оружја, нбго 
Од болова што сам помоћи ти бјбгб. — 

1746(172). Пошто их на стражи одмијени смјбна, 
Узеше оружје и још два мошљина, 
Пак одоше као два поноћна сјена. 
У миру бијаше сва крвава бина. 
На очи је пала Морфејева тјбна 
Францима, пијаним од силнога вина, 
Те спавају тврдо насред поља нага 
Између буради, кбла и пртљага. 

1747(173). Клоридан и Медор обазриво хбде 
По мраку, јер ватре све се веће гасе. 
Тада рече први: да лијепе згбде 
Да многога Франка боцнем као прасе! 
Припази на путе што овамо вбде, 
Јави чим зачујеш и најмање гласе. 

Господара нашег осветити ваља, ^ 

Тај посао мој ће палош да откљзс. — 



150 БИЈБСНИРОЛАНДО 

1748(174). АлФеју под чадор уђе чим то рече, 
Који је спавао ка' заклано јање, 
Знање, што астролог овај себи стбче, 
Ове му је ноћи користило мањ§, 
Јер је прорекао да кад дође вече 
Живота његова заклопиће кање 
Спокојно и сретно на женину њедру, 
Те дух ће му блажен поћи к небу ведру. 

1749(175). То пророштво није Клоридана смело 
Да закоље ножем њега као врапца, 
Те тако на жалост пропаде начело 
По ком би на њедру умро свога бапца. 
Мавар по1)е даље, и на нешто бело 
Нагазив, Палида згази као жапца, 
И још четворицу, пијане од вина, 
Чијијех имена нема у Турпина. 

1750(176). С тог не могу да се у читуљу т^ре. 
Затијем натрапа на пијана Грила, 
Који ]е лежао уз велико буре, 
Чија с' унутрашњост у његову слила. 
Сањајући вино, весеље и цуре, 
Душа му о мачу ништа није снила, 
Којино помбже Мауру поганцу, 
Да чепић отвори на трбуху пјанцу. 

1751 (177). Пошав даље Мавар с намјерама злима 
Два је ОФицира из главнога штаба 
Близу Грила наш'о на тврдијем тлима: 
То је Грк Андропон и Конрадо Шваба; 
Коцкали се, пили, па сан дош'о к њима. 
Неће више видјет' ни мајке пи баба, 
Јер Мавар, на Франке озлојеђен врло, 
И њима је мачем пресјекао грло. 

1752(178). Као лав, изнурен од велике глади. 
Што јурне бијесно међу овце јадне 
Да се месом свјежим њиховијем слади, 
Тако и Клорпдан, пун освете гадне, 
Над успавапима касапницу гради, 
Јер још ће их много од њега да падне. 
И Медор не хтједе ручице да скрсти ; 
I/ њему се крвљу умазаше прсти. 



ПЈЕОМА ОСАМНАЕСТА 151 

1753(179). Он Фукару неће, но господу бира, 
И затекав дуку Лабрета гдје спава 
С драганом, слабо га призор овај дира, 
Па кидиса на њих као звијер права, 
И русе им главе од првога тира 
Одруби, те мјеста у рају им дава. 
Загрљени бјеху умирући, с тбга 
Душе им згрљене угледаће Ббга. 

1754(180). Ардалиха уби и Малинда ск^па, 
Фландрискога гроФа витезове сине. 
Свједок данас бјеше сваколика тр^па 
Када цар војводске дарова им чине; 
Звук убојних труба и добоша лупа 
Јавише да круни додаде им крине, 
Све то за подвиге данашњега днбва, — 
Ал' на жалост МедОр з^ душу им спјева. 

1755(181). Њега се одлика она слабо тица, 
И још многи паде од његова збра. 
Мачеви овијех мучкијех убица 
Већ стигоше близу царевих чадбра. 
Да ту има страже и буднијех лица 
И један и други помислити мбра. 
Зато ријешише да се сјече ману, 
И отуд на другу ударише страну. 

1756(182). На пљачку нијесу тада могли мнити, 
Нити им је било до жутих цекина. 
Кроз табор идоше, сјече веће сити, 
Та пили су крви као други вина. 
Мислећи гдје може Дардинело бити, 
Сиђоше у дблу с брдскијех висина. 
Туна војска међу лешевима спава, 
И све је у миру, ни откуда јава. 

1757(183). Ту скупа кнезови леже и голаћи, 
Крај живијех мртви размрскана чела. 
Помрчина бјеше, они ка' стухаћи 
Међу лешевима траже Дардинела. 
До зоре га можда не би могли наћи, 
Јер Луна је испод облачна паћела. 
Ипак од Медора умољена спусти 
Зраке своје бледе по стравичној пусти, ^ 



152 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1758(184). Овако се био обратио Луни: 
Ти, на небу Лу.на, на земљи Дијана, 
Хеката у паклу, зраке своје суни, 
Тролична богињо без људскијех мана! 
Помрчином више јадне нас не буни, 
Те да нам очима сине она страна, 
Гдје нам краља леже самртни остаци; 
Другару у лбву поглед један баци! — 

1759(185). Помрчина, дотле густа као смола, 
Разби се, и светлост над Паризом сину. 
Ендимибну се исто тако гбла, 
Као сада, Луна у загрљај винЈ', 
Да тјеши љубављу овога сокбла, 
Док педесет љета сна тешкоГа мину. 
И тако ишчезну помрчина врана 
С табора, са Мартра и с Валеријана. 

1760(186). Тамо, гдје Дардинел опружен је био, 
Највише је пало блиједбга зрака. 
Медор је од бола задрхтао цио, 
Јер црвено-бела познаде му трака. 
Тепао му слатко, и сузе је лио, 
Ал' га не поврати из вјечпога мрака. 
ВјетриК ожалошћен престао је дути, 
Да би му могао нарицање ч;^ти. 

1761(187). Ах његова туга није била лака, 
Јера је љубио пријатеља бујно. 
С њиме га је срећа сналазила свака, 
С њим се веселио, пио вино рујно. 
Дуго тако над њим нарица и плака, 
Ал' му нарицање бјеше једва ч^^јно, 
Јер уцвијељено бојало се дете 
Да га при погребу когођ не помете. 

1762(188). Отле понијеше милога мртваца, 
И к табору своме управише краке. 
Већ и зора рујна од истока баца 
На горске врхове позлаћене зраке. 
Тада на њих двоје случајно нагаца 
Цербин којино је проходио влаке: 
Цијеле је ноћи морио га несан ; 
Тражио је Мавре свуд као бијесан. 



ПЈЕСМА ОСАМНАЕОТА 153 

\ 

1763(189). Вођаше кбњика собом нешто мало, 
Који из далека угледаше бнб/ 
Чије понашање у очи им п]§^ло, 
И њихове трубе почеше да звбнб. 
Тад рече Клоридан: живјет' ми је стало, 
Паметни се људи опасности клбне ; 
Два жива да падну, мислим није право, 
За једнога мртвог, однио га ђаво. — 

1764(190). То рекав упусти тијело и стбде 
Што брже могаше низ поље да гребе, 
Прескачући мрце, камење и кладе. 
Медбр будућ' готов жртвовати себе 
За онога, кога поштовати знаде, 
Понесе мртваца сам да га погребе. 
Клоридан мишљаше, кад бјежати пбђе, 
Да за њим и Медор бјежаше такбђе. 

1765(191). Коњаници они посједоше путе, 
Запеше стријеле за златне тетиве, 
У најскривенкје завирише куте, 
Да их похватају мртве или живе. 
Цербин, који тада ћуди бјеше љуте, 
Који вазда сматра Мауре за криве, 
Ког увјери бјегство да су они туне, 
И сам је јурнуо да хвата бјегуне. 

1766(192). Ту близу бијаше шума једна стара 
Чија је звјербва пуна била честа, 
Готових путнику да нанесу квара; 
Кроз њу не проходи никакова цбста. 
То мишљењу оног јуренога пара 
Ту и за бјегунце наћи ће се мјеста. — 
Ко је тако добар да до моје куће 
Сјутра се потруди, што долази чуће. 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



-•••СД(?ОЈО^«»' 



ПЈЕСМА ДЕБЕТНАЕСТА 



ДЈцок у срећи живиш, док уз брдо кбба 
Иде, не знаш ко су пријатељи прави ; 
Да ти се угоди читава је мбба. 
Лажни друг под маском жели да се јави 
Под којом и прави, а почне ли проба 
За њих твојим падом, лажни тебе дави, 
Док прави и када биједа те скбли, 
Ка' пређе и тада од срца те вбли. 

1768(2). Да се може срцу као лицу ббра 
Свака распознати, многи што се шеће 
Ка' пријатељ одан сред краљева двора, 
Са те би висине морао да слеће. 
Многи краљ би тада увидјети мбра, 
Да ласкавац добра његовога неће. 
Но ми о вјерности Медора појемо, 
Зато к њему опет у шуму хајдемо. 

1769(3). Увјерен да Фрапци леш ће да му скврне 
Дограбе л' га, даље носио је краља; 
Хитао је честом шуме оне црне 
Преко рупа. клада, корова и чкаља. 
Јер му бреме смета, не хможе да згрне 
Гране, што га боду ка' шиљци копал»а. 
Клоридан, ком ништа не терети леђа, 
Бјеше умакао веће преко међа. 



ПЈЕОМА ДЕВЕТНАЕОТА 155 

1770(4). Видећи опасност да пријеђе свб,ка, 
Клоридан се свога пријатеља сјети. 
И знајући да га црна чека рака, 
Рече: ја сам узрок овој грозној штбти. 
Шта ми би? Да ли ми мозак испи свр11ка 
Када га оставих према оној чети! 
Да се за мном жури мислио сам ј^дан; 
Ал' ипак поступак био ми је гб.дан. — 

1771(5). То рекав очи му стадоше да пл^ч^, 
И он се у трку шуми оној врати, 
Па продирућ' у њу кроз коров и др^чу, 
Видје друга гдје се тамо амо клати 
По чести с 'бременом; чету видје јачу 
Од стотине људрт, вбљну да га смлати. 
Све му ближе стиже та коњица клета, 
Ма да коњма много честа она смета. 

1772(6). Кроз ту шуму чета право к њему дбре, 
Јера је Цербино жбљан био клања. 
Медор се напреже сву снагу да збере, 
Да би се опасног избавио стања, 
Између грмова крије се и вере, 
Према покојнику пун пожртвовања, 
А када му снага отказа да служи, 
Спусти леш, ал' ипак око њега кружи. 

1773(7). Гледећи крај леша честитога дбчка, 
На кога насрћу Франци као звери, 
Мени пада на ум нападнута мечка, 
На коју ловачки јуришају кери: 
Голема, дебела као нека бечка, 
Разјарепа стала на пећинске двери, 
Бранећи мечиће спремна да се туче, 
Макар да опасност у бјегство је вуче. 

1774(8). Клоридан, видећи шта би Франци хтјели, 
Успламтје бјеснилом разјарена в5^ка. 
Ма да му покушај очајни и смјели 
Не може другара опростити мука, 
Одлучи на свпјет онај да се сбли, 
И пусти стријелу из гипкога лука, 
Те је борцу једном разнијела мбзак, 
И он с коња паде као с гране дрозак. 



156 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1775(9). Том се чета она зачуди цијела, 
Не знајући откуд из небуха лбтну 
Вјешто одапета проклета стријела. 
Клоридан и другов! на Франке се метну, 
Која је са коња онога снијела, 
Штоно је питао дружиницу четну^, 
К6 му то другара на ледину сруши, 
И реч му пресече у закланој гуши. 

1776(10). Цербин тада, бјеснећ' од велика гњева, 
Коњанике своје осветио да би, 
Убити Медбра добио је ћева, 
И руком за златне витице га зграби. 
Ал' баш кад помисли крвцу да му љева, 
Његово бјеснило започе да слаби, 
Јер када угледа лијепО му лице, 
Намах заустави мачево оштрице. 

1777(11). Очаран љепотом овога младића, 
Стаде га слушати, који њему вели: 
Не бојим се смрти, ни крвопролића, 
Јера душу моју ништа не вес^ли 
Откад паде краљ ми у цвијету жића: 
Погрепсти га она још једино жели. 
Слободно ме уби, нећу да се браним, 
Ал' допусти да га најприје сахраним. 

1778(12). Желиш ли грозоте превршити мјеру 
Као негда Креон; желиш ли да врани 
И вуци добију лешину да ждеру, * 

Подај њима моју, подај, ко ти брани ! 
Ал' ако си човјек задај мени вјеру, 
Да ће леш краља ми у гроб да се стани. — 
Те ријечи што су души из дубина 
Ишле, потресоше вебма Цербина. 

1779(13). Али у тај мах ]е јуначина нбка, 
Звијер у облику осталијех људи, 
Не хотећ' одговор Цербинов да шчека 
Лупила Медора копљем посред груди. 
Крвца обли прса пунана и мбка, 
Онесвјешћен Медор стропошта се туди. 
Цербин је мислио да кад овај пану 
И^ душу испусш на дубоку рану. 



Пјесма деветнаес'!'^ 15? 

1780(14). Мислећ' копље проби срчане ћелије 
И јер га очара младић онај страни, 
Цербин тада плану од огња врелије 
На Франка што Мавра смртоносно р11ни, 
И мач трже против истога делије, 
Који пољем зажди, вичући му : стани ! — 
Клоридан видећи да му другар пкце^ 
У бој отворени пред коњике стаде, 

1781(15). С мачем голим јурну он из оне тм11не, 
Нити га толики уплашише врази, 
Јер страх не познаје ко хоће да гин§. 
Ма да сам са четом читавом се срази, 
Он успје да глава неколико скбне, 
Ал' и њему крвце потекоШе млази. 
Мач му пресијече са животом спбну, 
И најзад усмрћен крај Медора клбнЈ^. 

1782(16). На коњу Цербино онога подлаца 
Јурио је преко равнијех пољана. 
За њим оде чета, оставив мртваца 
Оборена украј Медора ваљана, 
Који лопте крви из прсију баца, 
Јер сва му је десна разјапљена страна. 
Да му помоћ брза случајно не дбђе, 
Као Клоридан би умро такбђе. 

1783(17). Добра срећа бјеше мукајет јаднику, 
Јер прије но што га љута рана свлада, 
Дошла је ^ помоћ рањену војнику 
(Туд је пут нанеоо) цура једна млада, 
Цура краљевскога соја по облику, 
А с њоме Медору и живот и нада. 
Анђелика, која од Роланда бјежи, 
То је, и угледа Медора гдје лежи. 

1784(18). Откад прстен доби, који јој Брунело 
Смаче, за мушкарце препуна је злбсти; 
Јасно показује охоло јој чело, 
Да јој не требају јарани и дбсти. 
На Роланда мрзи, и би зацијело, 
Да може, јаднику изломила кбсти. 
Сад путује сама без икаква друштва; 
Прстен је чаробни штити од хајдуштва. 



158 БИЈЕСНИРОЛАНДО 



1785(19). Груди њене сада нарочито мрзе 
Риналда витеза, и то само с тбга, 
Што га завољети бјеше душе брзе. 
Толика охолост Амора је ббга 
Који вазда близу дјбвица се врзе, 
Јако расрдила, и његова стрбга 
Одлука донесе да се она мбра 
Заљубити ноћас у младог Медора. 

1786(20). Када Анђелика угледа младића, 
Кога је красила анђелска љепбта, 
Гдје на земљи лежи готово без жића, 
Засјени јој очи љубавна сљепбта, 
Запоји је купом Аморова пића 
Медорова лица чаробна дивбта, 
И душом завоље рањенога кића, 
Чувши историју његова живбта. 

1787(21). Што га више гледа љубав све је вбћа, 
И све јачи огањ срдашце јој грије. 
Разних љекарија поче да се сјећа, 
Што је у Инђији научила прије, 
У којој се земљи сматра као србћа 
Познавати тајне, што природа крије. 
Према тој вјештини тамо пошту пуну 
Гаје чак и они, који носе круну. 

1788(22). И Анђелика се том вјештином хв|1ста, 
Јвр ЈУ јв ^Д оца научила дбма; 
Умије лијечит' богаља и кљаста, 
Знаде траву која извидаће хрбма, 
Од које зарашће и најгора кр11ста: 
Њу случајно нађе у близини мбма. 
Улазећ' у шуму спазила ју била; 
Те траве дбнесе два пуна зембила. 

1789(23). Ма да нбјца бјеше, љубав њена врбла 
Очи јој појача при зрацима Лунс, 
Која је сестрински помбћи јој хтјбла. 
Пошто је набрала траве опе туне, 
Хитећи к Медору пастира је срела, 
Који је тражио залутало јуне. 
На коњу је био, и опа га смбли 
Да с њом иде тамо, гдје се крвца прблп. 



ПЈЕСМА ДЕВБТНАЕСТА 159 

1790(24). Чим опет угледа рањеника бком, 
И бајно му лице, и ту косу плав^, 
Цура с коња скочи лаганијем скбком 
(Чобанин такође), пак истуца траву, 
На длан исциједи, и овијем сбком 
Натопи му рану и прса и главу. 
Крв престаде тећи, одахнуше груди ; 
Снаге придолазак осјетише уди. 

1791(25). Пастир је имао и вина и хљбба, 
Те Медор мбгаде и пити и јести. 
Пак онда им рече да погрепсти трбба 
Оба она леша, и у мрачној чести 
Чим добише мрци покоја и грбба, 
Чобанин Медора на коњица смјести. 
К његовој колиби близу једног села 
Дјевојка је момка затијем одвела. 

1792(26). Крај њега остаде да му даје њбгу, 
Не знајућ' кол'ко је заљубљена била, 
Јер ма да у грудма спази неку стегу, 
Кад га је у шуми угледала вила, 
Све је то сматрала за љубавну шбгу; 
Ал' сад смјбрно сави охолости крила, 
Чувши срца свога мумлање и рбгу, 
Које је стругала Аморова пила. 

1793(27). Нека призна пораз; нашто јој да врда! 
Пастир је са својом дјечицом и женбм 
У шуми између два повећа брда 
Живио у дому од прућа плетенОм. 
Док он пољем иде иза свога крда, 
Жена куха, ради иглом и вретеном. 
Ту при доброј њези, пијући млијека, 
Медор се кријепи, налази лијека. 

1794(28). Његова ће рана ускоро зарасти, 
Ишчезнуће красте и гнојави чири ; 
Али цури, жртви љубавнијех страсти, 
Рана се у срцу непрестано шири, 
Јер њу извидати није јој у власти, 
Тер од болова се не може да смири. 
Онога, који је без икаква стида 
Рани, она јадна дању ноћу вида. 



160 БИЈЕС11И1>0ЛАНД0 



1795(29). У борби с Амором бијеле је пјене 
Попадају, јер је пакосно иједи ; 
Целе ноћи јадна не може да трене, 
И све јој се више раница злнједи. 
Докле она тако пропада и вене, 
Док из лица крвцу љубав јој циједи, 
И док у Медора као луда блбне, 
Овоме се пуне образи блиједи. 

1796(30). Баш онда оздрави Медор, Богу хвала, 
Када је врхунац достигла јој боља. 
Видећи јадница да то није шала, 
Јер јој просто смрћу грози Амор збља; 
Видећи да онај, ком би срце дала, 
Не почиње ништа као прави шмбља, 
Смисли спасти себе ни дужну ни криву, 
И — сама узеде иницијативу. 

1797(31). Рбландо витеже, Сакрипане бане, 
Ви, који услужни Анђелици бпсте; 
Ви, делије храбре, на далеко знане, 
Који дању ноћу нада њоме бдисте, 
Најљепше јој своје жртвујући дане 
Из велике поште и љубави чисте, 
Кажите ми да ли за услуге такве 
Удостојисте се милоште макакве? 

1798(32). Ти, кога је њена намучила злоба, 
Агрикане, шта би помислио кад би 
Устануо данас из хладнога гроба, 
И свједоком био чудној њеној свадби? 
Фераго, и тебе, њезинога роба 
Понизнога, данас уморио јћд би, 
Јер она, што бјеше према теби млака, 
Сад је у наручју једнога дечака. 

1799(33). Јест, од вас ни једног Апђелика неће, 
У Медору нађе она идеала; 
Невиности своје нетакнуто цвеће 
Момчету је томе узабрати дала, 
С којим сад п5 шуми загрљена шеће, 
И кога је веће мужем својим звала, 
Јер прије но стиже завичају, куда 
Путује, још туна за њ ће да се уда. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 161 

1800(34). СтидеКи се мало тога свога стања, 
И да не би пала у очима жена, 
Још и ту приреди неки род вјенчања. 
Она која бјеше хладна као стена 
Према мужевима високога звања, 
И носиоцима славнијех имена, 
Од вељег арајства топећи се, туна 
Мјесец дана остат' имаде рачуна. 

1801 (35). Журно сада они плод љубави жању, 
Јер њу силна ватра обузеде младу., 
Те ма да га љуби и ноћу и дИњу, 
И у изби својој, и шуми у хладу, 
Ипак зато жудњу не осјећа м|1Њ^, 
Нити јој се жеље заситити дадЈ^. 
Припече ли подне, сред пећине једне 
Миљем поји груди, што вјечито жедне. 

1802(36). Љубе се гдје стигну, у житу, на пласту, 
И мјесто да огањ отпочне да згара, 
Ненаситне жеље непрестано растЈ^. 
Именом својијем и његовим шара 
Дувар изби својој, стабло горском храсту, 
А стијене ножем и длијетом пара, 
Те по њима реже заљубљена жена 
Њихова имена, вјешто уплетена. 

1803(37). Најзад Анђелику, на Роланда кпвну, 
Чије груди за њом и вену и труну, 
Текну жеља ићи завичају дивну, 
Те Медору тамо да поклони круну. 
Имала је она скупоцјену гривну 
Драгога камења и бисера пуну, 
Скупљу од најскупље царске дијадеме: 
Њу Ролан поклони њој у сретно време. 

1804(38). Њу је Цилијану некада Моргана 
Од ње заробљеном поклонила била, 
Ал' када Роландо спасе Цилијана, 
И опет слободе поврати му крила, 
Поклони је овај витезу без мана, 
Од кога је доби Анђелика вила. 
Јер је драгоцјена носила ју вазда, 
А не што јој бјеше мио њезин газда. 

БИЈЕСНИ РОДАНДО П ^Х 



162 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1805(39). Овој незахвалној и пакосној куци 
Према том витезу, од љубави луду, 
Још када је они поморски хајдуци 
Одвукоше негда на острв Ебуду, 
Бјеше ова гривна на бијелој руци, 
И ја сам увјерен да, по вашем суду, 
Нејасно је како очува је тамо. 
Казао бих и то, кад бих знао с^мо. 

1806(40). Гривном, дакле, коју Роландо јој дао, 
Јамачно јер није њену љубав слћбу, 
Невјерност и пакост јоште тада зн11о, 
Она, не хотећи од пастира џабу 
Примит', ма да њему на то бјеше жао, — 
Гривном, велим, истом обдари му б^бу, 
И једне зорице чим зрака данице 
Сину, с драгим оде пут шпанске границе. 

1807(41). Намјерни су ићи до у Барселбну, 
Гдје, док брод не нађу. мисле да посједе. 
Путујући споро пријеђоше зону 
Пиренејб-, чији врхови се леде. 
Угледаше море стигав' под Хирбну, 
Откле ће обалом друм да их одведе 
Право Барселони, и наравно тб би 
Било добро, путем зле не буде л' кдби. 

1808(42). Али ње је бидо, јер у својој кбси 
Судба често носи страховиту шалу: 
На путу им лудак некакав се деси, 
Који се крај мора ваљаше по калу, 
Брљајућ' рукама по каљавој смјбси, 
Прљав и голишав противно моралу. 
Ка' пас на њих јурну чим видје их близу, — 
Ал' ја сада морам потражит' МарФизу. 

■ "'1809(43). С АстблФом и ГриФом и са Аквиланом 
И са Сансбнетом она морем плута 
Јоште, не знајући којом иде странбм. 
Бура им пријети лађу да прогута, 
Којуцо пучином, суморном и вранбм, 
Тамо амо баца, шиба и колута. 
Мјесто да се стиша олујина ј^^ча, 
П сваком се чини да у смрт корача. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 163 



,* 



1810(44). Непрестано муња по небу палаца, 
Крши се и пада све што је на брбду; 
Једак ла^ар по тој рушевини гаца, 
Посрћућ' у своме неравноме хбду, 
И све што докбпа у пучину баца, 
Да би раскрчио кркљанац на пбду. 
Неко у кајути, неко у дну лађб 
Куша путе њихне на мапи да нађе. 

1811(45). Страхота је, гроза и забуна свуда. 
Господар од лађе нит* леже, ни сјбда, 
Тумара ка* смушен и сам не зна куда, 
Пјешчани часовник сваког часа гледа, 
И што јаче ла^а по мору кривуда, 
Он све више за њу и за себе прбда. 
По мапама тражи некакове шаре, 
И за савјет пита искусне морнаре. 

1812(46). Близу Саталије у овоме трену 
Ми смо, један вели, по мојему суду, 
Гдје некад олуја однесе ми жену ; 
Други: ми срљамо ка' лимиском пруду; 
Трећи : пропашћемо на оштром гребену 
Триполском, у пркос свему нашем труду. 
Сваки ка' умије онако и мисли, 
Ал' свјема су душу јад и очај стисли. 

1813(47). Зло слутећи срца свјема њима дрмб, 
Јер још горе бјеше четвртога днбва. 
Тад вјетар однесе крмара са крме, 
У брод поче бура таласе да љева, 
И, убијеђени да к бездани стрме, 
Сви се поплашише Божијега гњева. 
И МарФиза, дотле што не знаде страха, 
Постаде плашљива ка' кошута плаха. 

1814(48). Бојећи се да их сотона не сплетв 
На хаџилук јадни заричу се грести, 
Заричу се цркве подизати светб, 
И свашта бунцају као у болести. 
Међутим једнако низ пучину лете, 
И ко зна куда ће бура их одвести. 
Да би олакшали трошну своју барку, 
Бацише у море још једну катарку. 



164 БИЈЕСНИ 1мз Л А н д о 

' 1815(49). Још једна остаде. У то страшно дбба 

Много су олуји платили трибута, 

Јер што веже уже или држи скбба, 

Све је жрл-вовано било овог пута. 

У море стрмекну скупоцјена рбба, 

Која је коштала много злата жута. 

Већ се водом пуни скоро свака сбба, 

Ма да се испблцем баца из кајута. 

1816(50). Зрак, за који веле да га Света Јела 
Шиље морнарима са онога света, 
Зрака у облику пламенчића бела, 
Што значи да бура престануће клета, 
На врх од пошљедње катарке се пела, 
Кад је зора била настанула пета. 
У над из очаја она их прбсели, 
Те је поздравише морнари вбсели. 

1817(51). Она им бзари срце, Богу вјерно, 
Те им надом очи почеше да зраче, 
И сваки се Вишњем помолио смјбрно. 
Одоше облаци, који небо мраче, 
Вјетрови слабији постадоше, тбрно 
И ла1)а слабије по таласу скаче. 
Мишљаху скоро се докопати суха. 
Јоште само вјетар од Либије духа. 

1818(52). Он једини душе, ал' ако ћеш право 
Сада је биједа настанула нбва, ' 

Јер, искрено рећи, духао је здраво, 
И људи мишљаху здухаће их с крбва. 
Јурила је лађа (куда? знаће ђ|1В0 !) 
Брже од сокбла, љубитеља лбва. 
Продужи ли тако, одјурити мбже 
До на крај свијета. Задржи је, Ббже ! 

1819(53). Ал' Бог није хтио чинити чудество, 
И зато су сами морали морнари 
Употребит' одмах свако оно срество, 
Које им помоћи могаше у ствари, 
А срестава тијех имаде силество, 
И њих добро знају искусни лађари. 
Плов успорит' броду бродар се довио, 
И брод безбједније сада је пловио. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 165 

1820(54): У некакав залив 'најзада су стигли 
Послије голема напора и рМа. 
То је плову њихну правац био цигли, 
Према вјетру, који сад на мору влада. 
Бродари дрекнуше кад су очи дигли 
И спазили да су крај онога града, 
Гдјено су владале дјевојке и жене, 
Са свога варварства далеко чувене. 

1821(55). Ту несрећа стиже досад лађу мнбг^, 
Јер жене у људма противнике гледе, . 
И које ухвате на робију стрбгу 
Ил' на смрт осуде, нит' икога штеде. 
Бродари би натраг ах само да мбгу, 
И видећи да ће допанути беде, 
Јер су погубили катарке и думен, 
Сваки је од гњева и срамоте румен. 

1822(56). Господар од лађе у забуни стбји, 
Мислима се разним по глави џилита, 
Сваког часа чека да брод ратни кбји 
'^^Јер збиља пријети још опасност и та) 
На њих се залети, и грозно се ббји. 
ГриФ који забуну на лицу му чита, 
Пита што у залив слабо му се хита, 
Њему, чија лађа већ је мора сита. 

1823(57). Он исприча тада скупљеној госпбди, 
Да жене, којено владају у граду, 
Силноме нћ суху, као и на вбди, 
Кушају мушкарце на чудноме раду, 
И да само оне трпе у слоббди, 
Који десет људи савладати знаду, 
Затим узму десет њиховијех дјева 
За жене. Мало је таквијех мужева. 

1824(58). Ко покуша (вели) грозне после бве, 
Па их не изврши, предаје се смрти ; • 

Има ли другара, хамалин се збве, 
Док живи дужан је терете да прти ; 
Ко пак комисији могне да угбве, 
Жиг ропства са чела другару ће стрти, 
Који је слободан опет као шева ; 
Не он, јер постаје муж онијех дјева. 



^ 



166 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1825(59). За те после, теже од посала свијех. 
Помало дјетиКа родила је нана. — 
Послије ријечи бродаревих тијех 
Поче се орити ода свију страна 
Познати омирски плаховити смијех 
Из уста присутних оних великана. 
Одговори бродар на њихне хуморе: 
Ја у град не смијем ; скочићу у море. — 

1826(60). томе мнијење не познајем ваше, 
Ал' свих је путника и свих је матрбза 
Ка' у газде; друкче у господе наше. 
Они се не боје испричаних гроза, 
Ама, то признају, веома се плаше 
Бијесних таласа мора пангалоза. 
Не страше се они ове авантуре, 
Ал' не желе с морем играти се жмуре. 

1827(61). АстблФу, што може у сићано мливо 
Све сатрти силом, која је у звуку 
Чаробнога рбга, на газду је криво, 
И рече му да ће одмах да га туку, 
Ако ли се јадник не постара живо 
Да смјеста уплови у злогласну луку. 
Овај му примети да љуто гријеши, 
Ал' га задовољит' ипак се рпјеши. 

1828(62). Видјевши да витез хоће и да млатие, 
Мораде сиромах, ма да му се неће. 
Ето им у сусрет лађе једне ратне, 
Коју сто весала унапријед креће, 
Чије силе бојне веома су знатне, 
И која ка' стрела право к њима леће. 
Брод њихов заробит' намјере су њене, 
Ако се опета на пучину крене. 

1829(63). Лађари, којима на челу је тмина 
Љутога мргуда, веслима у руци 
]^дарише море и ла^^а је њина 
Скоро затим била у стравичној луци. 
Тада се на глави сваког нашег џина 
Заблисташе опет гвоздени клобуци ; 
Сваки меће оклоп и оружје паше, 
Свјема велећ' да се не треба да плаше. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 167 

1830(64). Пристаниште ово било је у виду 
МладОга мјесеца; дуго више сата; 
Многе су му куле на камену зпду, 
Ушће му широко три стотине хват§ ; 
С обадвије стране на високом хрпду 
Градић један штити пристаништу врата, 
А више залива, около, на вису, 
Куће су и баште у цвјетну мирису. 

1831 (65). Чим у пристаништу лађа им се јавп, 
Стиже на обалу пет хиљада жена 
Под оружјем као витезови прави, 
Са штитима, што им висе са рамена. 
УшКе се ла^^ама и ланцима глави, 
Којепо спустише са улазних стена, 
Да заробљенима бјегство се пријечи. 
Тада са обале чуше се ријечи. 

1832(66). То жена, старија него ли Хекуба, 
Погурена баба уштављене кбже, 
Сиједијех власа, потпуно без зуба, 
Којој сто година лако бити мбже, 
Тражи од бродара тоном гласа груба 
Да одговор даду, и о том се слбже, 
Желе л' смрт ил' ропство, јер бирати мбгЈ^; 
Да га даду одмах, тако реКи с нбгу. 

1833(67). Додуше, ако се међу вама нађе 
Момак (то су речи бабе оне гнусне) 
Тако храбра срца, тако јаке грађе, 
Да десеторици крв из срца пљусне; 
Даље, ако исти момак с ваше лађе 
За љубовце узме најјаче нам дрУсне, 
И то равно десет, те му чеда рбде, 
Њему круну, вама даћемо слоббде. 

1834(68). Још ће вам се дати по једна медаља. 
Но можете и ви код нас остат\ |1ма 
Сваком од вас десет жена узет' ваља. 
Даље, још и ово треба знати вама: 
Ако борац оба посла не отаља, 
Он тијем уговор кида међу н^ма; 
По нашем закону казниће се смрћу 
Нити му другови кућама се врћу. — ј 



108 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1835(69). То баба говори а све главом клима^ 
И телом се тресе, јер тако је стара. 
Мисли да речима својијема злима 
Храброст јунацима онијема х^ра, 
Ријечима, које смијешне су њима, 
Ал' видјећеш одмах да се баба вћра. 
Ја се само бојим мало за МарФизу, — 
Тешко да издржи ону другу кризу. 

1836(70). Но то мало буни витешку принцесу,. 
Тер и она приста уз друге јунаке. 
Газда и још двоје извезли се јесу 
С тачним одговором до сурове баке, 
Да уговор од ње потписан донес^. 
Кад и то се сврши, жене су дошљаке 
Пустиле у варош. Они коње србје 
Појахаше. Свако гледа у хербје. 

1837(71). Свуд они сретаху амазонке дикле, 
Гледаху их како на главноме тргу 
Јашу коње канда на њима ,су никле, 
Док мушкарци воду ношаху у вргу. 
Жене су мегдане дијелити свикле, 
А људи — кошуље сушити на сргу. 
Још им је слободно да ору и кбсе. 
Само оних десет оружије н5се. 

1838(72). Знају плести, шити, па и пилад клати^ 
Мајстори су свијех кућевних посала; 
Дјецу запирају боље него м^ти, 
Њихова је рука и кошуље прала; 
Кухају, рибају, а знају и ткати, 
Скоро не пуштају из руку метала; 
Морају на жалост и судове пр|1ти, 
И носити сукње дугачке до тала. 

1839(73). Ријешити коцком Цастаде тријеба, 
Ко с десеторицом од наше госпбде 
Има се борити, еле да се жреба: 
Ко ће, пошто копљем тих десет проббд§, 
И цурама срца страшћу усколеба, 
Друштву свом помоћи доћи до слоббдб. 
Мишљаху, МарФизу искључити ваља, 
Јер не може други пос'о да отаља. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 169 



1840(74). Ал' учествовати и она је хтјбла. 
На њу паде коцка. Рече: сад је бра 
Да престану једном нечовјечна дјб.т1а 
Што их врши баба од вјештице гбра. 
Не бојте се за ме. Александра смјбла 
Начин усвојиКу при дрешењу чвбра. 
томе немајте никакове скрби ; 
Посрамит' се неКе куће моје грби. 

1841 (75). Угледаће ипак миле своје дбме 
Од сада путници који амо приђу. — 
Не могући вољу страховите мбме, 
Ћуд јој не могући штоно ријеч риђУ 
Да поколебају, још мање да слбме, 
Присташе, и на њој наду своју зиђу. 
Вјерујућ' у успјех она своје рађе, 
Одмах оружана на мегдан иза^е. 

1842(76). Праћена од друштва, што за њом слиједи, 
Стиже пред бориште. Ова је арена, 
Која је лежала граду по сриједи, 
Веће пуна била ратоборних жена. 
Ограђена зидом, што много вриједи, 
Служи за турнире од старих времена. 
Украшене су јој капије чудесно. 
Свака жена има сједиште удесно. 

1843(77). На своме бијелцу, бијесну коњицу, 
Чим затруби, цура на бориште ст^пи. 
Дивна коња тога, шарена по лицу, 
За товаре блага Норандино кЈ^пи, 
И даде МарФизи, која ће оштрицу 
Врх својему сада на њему да тУпи. 
Коњ овај бијаше, тако људи веле, 
Најбољи од кбња краљеве хергеле. 

1844(78). МарФиза је ушла на капију с ј^га, 
П није морала нимало да ч^ка^ 
Јер труба се одмах заорила друга, 
П чу се оружја са сјевера звбка. 
Отуд се поворка, десет људи д^га, 
Указа и трубе опет поче јбка. 
Четовођа, јашућ' добра коња пруга, 
Са дружином стаде сред прпора м^ка. .јЛ 



170 ВПЈЕСНИ РОЛАНДО 



1845(79). Док МарФиза коња бела попј^т снега» 
Он јаше коњица необично врана, 
Р1зузев бијелих неколико пјега, 
Које коњске главе носи десна страна. 
Тапше га по врату, и махрамом тр§ га, 
Види се, воли га ка' добра јарапа. 
И треба, јер коњ је бржи него срна. 
Коњик је носилац одијела црна. 

1846(80). Стиже чета гдјено боришту је срида, 
За почетак борбе знаци већ су дани. 
Спустише врхове девет бојних џида 
У деветорице. Вођ мирноКу храни. 
Непбмичап јунак стоји као хрида, 
Да гледа како Ке један да се брани 
Од деветорице, јер цијела трупа 
На храбру дјевојку удариће скупа. 

1847(81). Цура, којој пламен из огњенпх очи 
Сукну, зграби џиду своју преко среде, 
И, вбљна да крвцу витезима тбчи, 
Полетје на коњу, и сви у њу гледе. 
Копље, којим ће се са четом да ббчи, 
Вјерујте, теже је од повеће греде: 
Од катарке једне начини га бна, 
И би се од њега препао сотбна. 

1848(82). Баш награисаше јадни кавалири, 
Ма да потегоше и копља и маче, 
Јер ће испрскати њихови панцири. 
Ено веће једног на копље натаче, 
Тако да му шиљак на ле^има вири, 
А тијело на тле с коња му се смаче. 
Забодено копље остави, па манЈ 
Мачем, појуривши и на другу страну. 

1849(83). лијепа цуро, пјесме моје славо, 
Ти, којојзи пламен тад из ока суну, 
Тако с оном четом судари се здраво, 
И тако помамно с коњем у њу муну, 
Да и сам не знадем, ако хоћеш право, 
Како и кад лрије двоје с коња здУнЈ'. 
С пребијеном кичмом, и један и други, 
На тле се пружише колики су д^ги. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 171 

1850(84). Ни они витези не бијаху трбми, 
И они су цуру имали у виду, 
И о њен се оклоп много копље слбми, 
Али је дјевојка личила на хриду. 
Ти ударци трага толико на мбми 
Оставише, лопта колико на зиду. 
С добра коња свога није се ни макла, 
Јер оклоп је њезин скован у д«у пакла. 

1851 (85). Пројуривши цура кроз убојну чету, 
Натраг опет на њу добра коња врте, 
Да онима већу још учини штбту, 
Који би жељели смрћу да је смрте. 
Витешкога срца слиједећи свјбту, 
Одсијеца мачем удове им крте. 
Главу скиде једном дичноме по стасу: 
Труп оста у седлу, зуби траву пасу. 

1852(86). Остали јурнуше на њу да је скбле, 
Пуштајућ' из грла страховите зв^ке. 
Једнога на двије пресијече пбле, 
Њихове злослутне презируКи гуке: 
Трбух с ногам' оста, стрмекнуше дбле 
Главурда и прса, рамена и руке. 
Једног преполови обратно по дужи, 
Рекав : идп сада па се баби тужи I — 

1853(87). Тако би дб мрака, од њега до зоре, 
Могла њена славна дјела да се нижу, 
Ал' неста бораца; са душом се боре 
Који њу на кришке хоћаху да крижу. 
Пошљедње тројице јауци се оре, 
Јер тешко рањени прах и они лижу. 
Видећ' да му људи не набраше меда, 
Четовођа цуру зачуђено глбда. 

1854(88). Њему бјеше ово још и прије јасно: 
Да се против једног бори десет људи, 
Није, нит' икада може бити часно ; 
Али сада и сам борити се жуди, 
Видећ' како онај све обори ласно, 
И жели доказат' присутнима туди, 
Да га каваљерство, не у срцу зима, 
Јуришат' уздржа с осталијем свима. 



172 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

1855(89). Још га не окаља никакова руга, 
Збиља је каваљер, није да се ачи. 
Рече: ти усмрти девет мојих друга, 
Да си већ уморан, мислим, ово значи. 
На расположењу сјутра сам ти слуга, 
Дотле врела крв ти нек се мало смлачи. 
С тобом, о јуначе, замореним здраво, 
Сада се борити не би било право. — 

1856(90). Хвала па речима уљудног ти слбва 
(Зачу се из уста лијепе МарФизе), 
Али јунацима витешког ми кбва 
Славних дјела гову гронтуље и низе. 
За ме борити се није стварца нбва, 
Нек те дакле савест нимало не гризе, 
Нити ти за моју десницу се скрби. 
Боја она хоКе, ево длан је сврби. 

1857(91). Сунце сједа доцкан, јутром рано ранп, 
Сад су дуги дневи, ми смо усреД љбта ; 
Зато буди добар те на мегдан стапи, 
Било би до мрака љеновати штета. — 
Рече онај : велиш још те сврбе дл11ни, 
Мало ти је једна потучена чбта! 
Добро, али пази, јер Бог ако хтјбдне, 
Може сунце данас рано да ти сјбдне. — 

1858(92)^. Цуру, вазда жудну витештва и вбјпе, 
Та дрска пријетња врло мало дира. 
Донесоше мбмци двије џиде ббјнб ; 
Најприје МарФиза себи једну бира. 
Напријед погнаше добре коње гбјне, 
Јер да борбу почну труба веће свира. 
Мегданџије џиде убојите тржу, 
Коњи се пропињу, и вриште, и ржу. 

1859(93). Гледећи витезе, помамне и љуте, 
Цуру, гледећ' како неустрашно греде 
У сусрет ономе, гледаоци ћутб, 
И од страха срца у њима се леде. 
Да ће удар мишке, јаке јој и круте, 
Борца мрког у гроб хладни да одведе, 
Мисли мбма дижућ' онај шиљак тешки. 
Њој то исто мисли противник витешки. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТПАЕСТА 173 

1860(94). Копља, која бјеху од тврдога цера, 
Прскоше сударом у сићано труње, 
Јер тако ми чћсти и мојега пера, 
Грухнуше се борци ка' огњене муње, 
А коњма се ноге ка' од косијера 
Пресјекоше, тер ће на тле да се скуње. 
ПосКакаше борци хитро са седала, 
Потегоше оштре маче од оцала. 

1861 (95). Нека се обоје тијем барем тјеше, 
Што их је несрећа задесила иста. 
Цури мислиш огањ из очију крбше, 
Скоро не вјерује да су посла чиста, 
Чудно јој из седла искочити бјбше, 
Јер из седла баци њих досада триста, 
Њу никада нико. Богме није свикд 
Ни црни коњаник да га збаци ико. 

1862(96). Почеше мачеви рклопа им плбче 
Тесати, чим ногом на земљу су стали. 
Вјешто сјек и убод умију да србче, 
Јер су у животу почешће се кл11ли. 
Час напријед јурну, час у страну скбче, 
Као вјештаци су борити се знали. 
По тешком оклопу, штиту и клобуку, 
Тврђем од накбвња, мачевима туку. 

1863(97). Обадвбма грози разјапљена рака, 
Али исход борбе још небеса таје. 
Би се од зноја им напунила сака, 
Кроз визир ка' ватре очи им се сјаје. 
Ни његова рука није богме лака, 
Ма да цура тешке ударце му даје. 
Ја бројих ударце, и рачун мн каже: 
Примање с давањем потпуно се слаже. 

1864(98). Оба борца све су напрегнули жиле, 
Чак и оне што им почињу из пете, 
Али, пошто су им подударне силе, 
Не може ни један да дође до мете. 
Видећи их јоште подједнако чиле, 
И да један другог не може да смете; 
Видећи их оба пуна ватре живе, 
Сакупљене им се амазонке диве. 



174 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1865(99). Зајапурила се бјеше цура здраво, 
И у себи рече : богме овај бата 
Бјесни канда му је у тијелу ^аво, 
И брани се као војник од заната ; 
Што је причекао, сада ми је право. 
Иначе у њему нашла бих џелата. 
Признајем да м6 је угријао јако. — 
То мислеКи она удара ј^днако. 

1866(100). На зло ми дођоше ови нови гбстп 
(Црни коњик мисли), спадох јадан с нбг^. 
Што од ове хале и њезине злбсти 
Јоште не погибох, благодарим Ббгу 
Тешко мени ноћас да бдмори кбсти, 
Јер бих тад усуду подлегао стрбгу. 
Хвала му понуду што нб прими мбју. 
Признат' морам да је стравичан у ббју. — 

1867(101). Тако су до саме борили се нбКи, 
Борили се славно витешки и часно, 
Ал' ко има више храбрости и мбћи, 
Ни до тога часа не постаде јасно. 
Уљудни коњаник, од МарФизе крбћи, 
Тада јој овако проговори гласно: 
Одложити борбу, мислим, није стидно, 
Пошто, признаћеш ми, није више видно. 

1868(102). Ја мислим такође за те биће ббље, 
До дана сјутрашњег очувати биће, 
Јер не могу дуже, поред добре вбље, 
Од једне ти ноћи продужити жиће. 
Не ја, него закон земаљски те кбље, 
Зато за сјутрашње ти крвопролиће 
Сам своју несрећу и судбину криви. 
Дотле пак у миру, господине, живи. 

1869(103). Да ја твојим месом хоћу да се халим, 
Мислим и сам нећеш помислити моћи. 
И тебе и друштво твоје много ж1илим, 
С њим код мене ноћас молим те пренбћи. 
Многе жене плачу за друзима палим, 
И ви сте њиховој изложени злбћи. 
Свак од оних девет, које данас уби, 
Има тена десет, ово добро туби. 



ПЈЕСМА ДЕВЕТНАЕСТА 175 



1870(104). То износи жена деведесет равно, 
Од њих би морао пасти на мегдану. 
Док ноћ покрива.чо, жалосно и тавно, 
Стере земљом буди у мојему стану. — 
Рече цура: срела ја нијесам давно 
Јуначину тако часну и ваљапу. 
Издаје се' какве нимало не ббјим; 
Ноћићу код тебе с друговима свбјим. 

1871 (105). Добро. Ал' господин рече, много жали, 
Што ме убит' мора, да, жали вебма! 
Е гледај, молим те, то нијесмо знали! 
Јес, ми се бојимо њега као грбма, 
Њега, господина, што се радо шбли! 
Ма прије но дође до мојега слбма, 
Мораће господин пијесак да б^лп. 
И то нека знаде напријед сирбма. — 

1872(106). Одложивши тако расправљање скбба 
Важнога овога, одоше ГрпФбну 
И осталијема мегданџије бба, 
И сви усвојише провести у лбну 
Сна код борца мрког до онога дбба, 
Кад на истокову златноме балкбну 
Сунце изилази у новоме сјају, 
Да смртнима земску осија домају. 

1873(107). Двор му озарише упаљене зЈбље, 
И кад видје госте сред својега дбма, 
Газда се клањаше што могаше дубље, 
А са главе скиде гвозден клобук бма. 
Његово је лице замишљала гр;Јбље 
Од лица хајдучког јунакиња мбма, 
Алп се веома зачудила клета, 
Кад угледа момка од осамнест љета. 

1874(108). И он сад увидје, угледав јој кбсу, 
Да му је супарник цура једна била, 
Што младошћу својом надмаша и рбсу, 
И малко у себи осјети резила. 
Једно друго одмах упиташе ткб су 
И млађано момче и лијепа вила. 
Ко је момак био (МарФизу већ знате), 
У пјесми што иде дознати имате. 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СПЈЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕШЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



— >"КЧ* 



ШЕОНА ДВАДЕСЕТА 



Ж. 



.ене и дЈевоЈке у времена стара 
Славише се много са својијех дјбла; 
Носише оружје, имадоше дара 
Пјесничкога поред лиј^пости тела. 
Корина, СаФо нас пјесмом својом чара, 
Слава њихна лети преко света бела. 
У Камиле храбре и у Харпалице 
б^дру вишаше убојно оштрице. 

1876(2). Женска даровитост очарава мене, 
Јера на пољима вјештине и знања 
Од нас мушкараца госпе не црвене. 
Историја свјетска и разна предања 
Очуваше име многе славне жене. 
Што већ давно оне незнатног су стања, 
То је привремено, а и то ће бити, 
Што писци жељаху имена им скрити. 

1877(3). И ја слутим да ће још у нашем веку 
Високо се многа прославити шћера, 
И врлином засјат' у највећем јеку; 
И да ће се наћи племенитих пера 
Да једном за свагда клевете пресекл' 
Учињене женам' од некаваљера ; 
И да је долазак оних жена близу, 
Које ће надмашит' и саму МарФизу. 



ПЈЕСМА ДПАДЕСЕТА 177 

1878(4). Вратимо се друштву цуре ове, р^дб 
Да дочује име храброга дечака, 
Коме она своје похита те д^де, 
»^вр јој радозналост бјеше тако јака 
(Зашто? Читаоци нек се о том кладе.) 
Познати онога младога јунака. 
МарФиза сам, рече. Ова ријеч прбста 
Незнану витезу казала је дбста. 

1879(5). Није могла цура одговорит' краће, 
Па ипак исприча поворку врлина. 
Рече младић : мислим сваки од вас знаће 
Моју кућу, пуну витешкијех сина, 
И славу мојијех рођака и браће, 
Јер се одФранције па до Еуксина 
Дом Клермонски слави, из којега ниче 
Рбландо, и славно друго много птиче. 

1880(6). И Риналда бројим међу своје ро^^е, 
Од јунаштва чијег и велика гњбва 
Погибе Мамбрино, Кларело такбЈ^е. 
Тамо гдјено Дунав у море се љ^ва 
Славни Хајмон једном путујући дбђе, 
чему и пјесма говори и пјева, 
И ту ме зачеди, ту ме мати рбди. 
У Францију пођох, ал' белај ме згбди. 

1881 (7). Кретох се западу, гдје је моје племе, 
Кбд куће оставих остарјелу мајку, 
Јер жудјех за земљом, гдје ми ниче сјбме, 
Ал' бура дбнесе несретну ми шајку 
У проклето ово пристаниште, те ме 
Нападоше жене и дигоше хајку, 
И заробише ме. Усред овог зида 
Зато ви видите Дивљег сада Гвида. 

1882(8). Са десетбрицбм морах да се ббрим, 
И сви су црвима постанули храна; 
А како љубавним огњем вазда гбрим, 
И нада цурама задобих мегдана. 
То су жене красне, то нећу да спбрим, 
Краљем учинише својега јарана. 
Добро ми је, али ипак судбу кбрим. 
Од како сам овдје година је дана. — 

ВИЈЕСНИ РОЛЛНДО II ^^^ 



178 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

1883(9). Витези затијем зажељеше зн^ти 
Чудноме женскоме закону постања, 
По коме мушкарац мора да се пати, 
Живећи без власти, славе и имања. 
Гвидо рече : лако одговор ћу дати, 
Јер имам о томе потпуна сазнања, 
Али мораћете подуже да бдите, 
Пошто сами причу дугачку желите. 

1884(10). Супругама грчких славнијех хероја, 
Увјенчаних сјајем ратне дијадеме, 
Којима мужеве позабави Трбја, 
Бијаше код куће, кажу, дуго време. 
Од љубави чешће хваташе их грбја 
Самохране, тужне усред ноћи неме. 
Да не би озебле у кревету саме, 
Гријаху га љубвом остављене даме. 

1885(11). Пошљедица тога бјеше врло прбста 
Вративши се кући након дваест љета 
Туђе дјеце Грци затекоше дбста, 
Али признадоше да је Троја клета 
Женама сувише одредила пбста, 
И опростише им. Пут бијелог света 
Ипак разјурише те синове туђе, 
Јер им хранити их у рачун не уђе. 

1886(12). Жене попустише да избјегну свађу. 
У свијет одоше који бјеху већи, 
Матере еакрише дјецу своју млађу. 
Од оних живљаху некоји у срећи, 
Неко стече кору горчу, неко слађу, 
Јер их разних има Бог у својој врећи; 
Неки постадоше борци и вјештаци, 
А неки дворани, чобани, сељаци. 

1887(13). Није боље ишло у том опћем лбму 
Ни Клитемнестрину млађаноме сину, 
Јер му забранише остати на дбму. 
Он, љепотом сличан лијепоме крину, 
А бујнијем срцем огњеноме грбму, 
На броду се своме низа море вин^. 
Гусар поста силан, и у разне климе 
Сто младијех Грка путоваху с њиме. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТА 179 

1888(14). Ускоро престаде та њихова шета, 
Јер Крићани храбри, успјевши да ср^ше 
Идбмена, који живјети им смета, 
Чија грозна прса тиранством се д^ше, 
Те бјеше цијела пропиштала Крета, 
Дозваше га с друштвом чим за њега ч^ше. 
Најмише га да их заштити од вреда, 
И да у Диктеји одржава реда. 

1889(15). Повјерена моКном његовоме штиту, 
Диктеја је љепша од многих градбва. 
Жене у њој, љепше но игдје на Криту, 
Бјеху очаране од грчких синбваг 
Њежних очију им подлежући миту, 
У куће примаху чуваре зидбва. 
Мало недостаде па да их преселе 
У куће, те боље да их развеселе. 

1890(16). Не бјеше љепота цигли узрок тбме, 
Него ту је било још и друго нешто. 
Њих су завољеле и жене и мбме 
(Пјесник врло искрен мора бити гдјбшто), 
Што је бујно било свако ово бме, 
Те грлити знаде и снажно и вјешто. 
€ве што ј' од момака најбоље имало 
Грчких, ту је, с тог се не чудим нимало. 

1891(17). По истоку рока борци од заната 
Хтједоше да иду, а тако и треба, 
Јер им је престала била тећи плата, 
А печене шеве не падају с нбба. 
Зар бесплатно чуват' од Диктеје врата, 
Кад за новце служи и пошљедња згеба? 
Противу судбине, клете пакбснице, 
Завапише њихне њежне милбснице. 

1892(18). Многа госпа красна и дјевојче бајнб 
Молише их остат'. Ах тако ми части 
(Изговараш« се сваки од њих вајно) 
Не могу, јер ваљда нећу траву п11сти. — 
Зато с њима оне утекоше тајно, 
И јоште су биле принуђене крћсти: 
Драгога камења и злата зембиле, 
Да зајазе мбмке, понеле су биле. ш 



*' 



180 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1893(19). Наравно, кад нема печенијех шева 
Да падају с неба, но их ваља пећи, 
Треба злато. Кад је од својих мужева 
Ил' од рбдитеља морало утећи 
Много првих госпа и богатих дјева, 
То се њихна љубав не може порећи. 
По дужем лутању сред мора дебела, 
Бура најпослије амо их довела. 

1894(20). Овдје проведоше прве дане мбдне. 
Али када прође десетину дана, 
Жене ове (многе дотле бјеху чедне) 
Бише остављене од својих јарана, 
Чија срца грозна, чије груди ледне, 
Засити убрзо Аморова храна. 
Додуше, признајем, ништа није гбре, 
Но морат' љубити невољено ствбре. 

1895(21). Не знајући љубав њихну да цијене, 
Оставише јадне заљубљене мачке, 
Јер будућ' нарави гусарске лијене 
Волијаху живјет' од бтме и пљ!1чке. 
Полазећи благо женама плијене, 
И остављају их голе као т^чке. 
Тарент озидаше, тако прича кажа, 
Али ово можда шарена је лажа. 

1896(22). Срамна је издаја морала потрести 
Жене, остављене без хљеба и наде, 
Научене само играти и вести, 
Пјевати и пити вина која сладе. 
Изгледаху као да нису при свести, 
Три дана лежећи на обали младе, 
Горкијем сузама вазда обливене, 
Јер жарко љубљаху ове јадне жене. 

1897(23). Најпослије ће се у њима да зачне 
Мис'о о потреби самоодржања, 
И мишљаху неке, у рачуну т!1чне, 
Да ће се овога избавити стања, 
Ако родитеље и мужеве пл11чне 
Ублаже призором искрена признања; 
Неке: да је боље у море скбчити, 
Но у кућу своју икада крбчити. 



ИЈЕСМА ДВЛДЕСЕТА 181 

1898(24). Друге веле, мјесто да чупају кбсе, 
Грде лице љепше од љиљана цвета, 
Боље им је ићи куд их ноге нбсе, 
А јоште имаде заљубљена свбта, 
Те неће потребе имати да прбсе, 
Но по свили опет свака ће да шета. 
Тад се умијеша у збор својих сеја 
Миносово сјеме, красна Оронтеја. 

1899(25). Она је бескрајно вољела Фалана 
{РСлитемнестрин синак овако се звао) ; 
Њу, којуно јоште не удаде нана, 
Сада осрамоти човјек онај збо. 
Најмлађа, најљепша, без икаквих мана, 
Најјаче је срама осјећала као, 
Али и жестину праведнога гњева, 
И прозбори, пуна осветнога ћбва: 

1900(26). Ја предлажем збору милих својих сека 
Останути овдје; пријатна је клима, 
А земља је плодна и препуна река, 
Биће доста хране кад настане зима; 
А и друго нешто донијеће лека 
И користовати много нама свима: 
У онај ће залив бура гонит' лађе; 
Што је за потребу ту ће да се нађе. 

1901 (27). Вјечите душманке грозном мушком рбду, 
Који срца нема ни за десет драма, 
Вребаћемо сваку прилику и згбду, 
Да светимо љагу, што нам срце слама: 
Чим уплове лађе у ту нашу вбду, 
Клаћемо бродаре за наплату срама. — 
Њен приједлог жене усвојише, тбрно 
Поста закон, који вршиле су вјбрно. 

1902(28). Поста им краљица. Љута као гуја 
Пазила је добро кад ће бити буре. 
И тако би, чим би вјетровита струја 
На обалу људе избацила, цуре 
Нападале на њих горе нег' олуја, 
Да јадне сијеку ил' на ватри пуре. 
Да нико у свијет не однесе јава, 
Нико се од њихна гњева не спасава. 



182 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

ш 

1903(29). Строг је закон био ; у његовој стужи 
Много уживаше Оронтеја хбла. 
Ал' временом поста јасно овој ружи, 
Да њена освета против мушког пбла, 
С којега јој срце непрестано тужи, 
С њима изумире, и да њена рбла 
Осветничка скоро престанути хбће: 
Немајућ' порода светити их кб ће? 

1904(30). Попуштању дакле бјеху жене склбне^ 
Вољне да закону строгост ону блаже. 
Заробљене људе на женидбу гбне, 
Међу њима десет најбољијех траже, 
Чија стална љубав не грози да клбне, 
Него десет жена усрећити смаже. 
Треба таких десет (нови закон тб је) ; 
Свак за десет жена, којих равно стб је. 

1905(31). Та тражња потраја четир' пуна љета. 
Краљица од људи из разнијех краја 
Задуго не нађе ни у једном збта: 
Ко ће те врлине у себи да спаја! 
Најзада је била отклоњена штбта, 
Јер нађоше жене десет правих змаја, 
Којино, ступивши у то ново звање, 
Друге људе клати даше обећање. 

1906(32). Све су ове жене остануле бређе, 
А када родише, мушке су младуне 
Своје погледале мргодећи вјеђе, 
Јер пошто наравно не бијаху блуне, 
Те се још сјећаху шта је било преЈ^е, 
Будуће су мушке бојале се буне. 
Пружајући дјеци да подоје сисе, 
Знале су какове дојиле су рисе. 

1907(33). Помишљајућ' на то страховити снбвв 
Мучаху краљицу, ал' се ипак бна 
И овоме јаду најпослије дбви 
(Јамачно је томе научи сотбна), 
И опет издаде закон један нбви, 
Који су по граду огласила звбна: 
Једног сина жена (то женска слобода 
Тражи) смије имат'; остале нек прбда. 



ПЈВСМА ДВАДЕСБТЛ 183 

1908(34). Само десет оних слободом се диче, 
И нешто рођене дјеце јоште трпб, 
Чија их се судба канда мало тиче, 
Јер посташе слуге, мајстори и крпе. 
Јоште стари закон, што освету виче, 
У њиховој пизми силу своју црпе ; 
Још једнако жене робе људе стр^не, 
Сваког убијају ко им шака пане. 

1909(35). Па ипак је вољом грозних ових жена, 
Које људе држе у ропству и сраму, 
И у том закону наступила мена, 
Јер сад жртвоваху робове у храму, 
Што Богу Освете беше дар и цена, 
Чији лик држаху у златноме раму: 
Сваког дана једног пекоше на жару, 
Заклавши га ножем на мрском олтару. 

1910(36). Пошто дуго морем непознатим лута, 
Стиже једном амо на несретну хриду 
Младић један врли, изгубивши пута, 
Елбано, потомак силноме Алциду. 
Стража, појуривши из једнога кута, 
Зграби га и веза за синџир у зиду 
Тамнице, господо, и мрачне и хладне, 
Јер вазда жртава жене бјеху гладне. 

1911(37). младом и храбром овоме војнику, 
Који Аполону личаше по стасу, 
Коме се љепота блисташе на лику, 
А нешто чаробно дрхташе у гласу, 
Краљичину ћерку, Александру дику, 
Бисерово зрно у златноме класу, 
Неко извијести. Оронтеја јбште 
Живљаше, већ стара, усред опће пбште. 

1912(38). Не имаде живу тад ни једну другу, 
Али зато бјеше мноштво њихних шћера, 
Које се оружјем вјежбаху по лугу, 
Свака од њих можда љепша но Венера. 
Још једнако свете ону женску ругу 
Осим њих још оних десет каваљера. 
Не мислите да су ово они исти, 
Јер^смрт косом коси, а и метлом чисти. 



184 ВИЈЕСНП РОЛАНДО 



1913(39). Александра момка, ког толико хвале, 
Жуђаше видјети и од своје маме 
Доби допуштење након свађе мале, 
И походи сужња сред његове таме. 
Кад му видје чарне очи које пале, 
Запали- се срце у млађане даме ; 
Кад пође осјети да јој срце бста, 
И да робу своме робињица поста. 

1914(40). Њојзи Елбан рече: кад бн овдје било, 
Као што је има свуд на земну ширу, 
Милости, о дјево, под твоје бих крило 
Бјеж'о да избјегнем овоме синџиру, 
Јер за милост молит' анђела зацило 
Смије свак са својом савешћу у миру; 
Живота ми новог ти би била мати, 
Који бих могао свагда за те дати. 

1915(41). Но пошто је земља ова осим света, 
Пошто у њој нема милоште, ни чбјства, 
Пошто жиће моје закону вам смета, 
Погинути морам, о том нема двбјства; 
Али зар да вођа најхрабријих чета, 
Које починише толика хербјства, 
Заклан као јагње пред олтаром падне! 
да страшне смрти и кончине јадне ! 

1916(42). Моли мајку, дјево, моли своје сеје, 
Да ка' јунак паднем с оружјем у руци. — 
Одговори шћерца старе Оронтеје: 
Натраг своју ријеч опору повуци, 
Јер све жене овдје нијесу Медеје, 
Још мање звјерови, илити хајдуци: 
Нашем је закону правичан почетак ; 
Ал' баш и да јесу, ја сам изузетак. 

1917(43). Најпослије да сам таква била и ја, 
Јер се одушевит' можда немах чиме, 
Да ми почне милост у срцу да клија, 
Пошто тебе видјех, мним било би вриме. 
Моме срцу, момче, близина ти прија, 
Ах кад би могао вјечно бити с њиме! 
Плбменитбст, која из ока ти вири, 
И љепота твоја, за ме су синџири. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТА 185 

1918(44). Закон, што постојп јоште од почетка 
Државе нам за вас несретне дошљаке, 
Не трпи никаква никад изузетка, 
Нити има овдје власти тако јакс, 
Да би могла спасти црнога те петка, 
Ипаче од мајке, добре старе баке, 
Измолила бих те. Ко зна да л' за твбју 
€кромну молбу мајку придобићу свбју. 

1919(45). Све ћу покушати, ал' мржња и злбба 
Против мушких може кораке ми сплести. — 
Борити се с десет није ми тегбба, 
томе, молим те, матер извијести. 
Ту борбу измбли (рече он) за рбба, 
Који неће у гроб, но у славу грести. 
Једном убих десет лава сред гбрице, 
Зато се не бојим ни десетбрице. — 

1920(46); То су доконали, и послије свега 
Александра оде, али без слоббде 
И без срца свога, јер оста код њега, 
Па ни туна мира нема јер га ббде 
Аморова стрела, — има и са чега. 
Њезини разлози Оронтеји гбде, 
И ганута молбом лијепе принцесе, 
Приста да сенату приједлог поднесе. 

1921(47). Овако прозбори у женском сенату: 
По гласу закона, строга и пријека, 
ЈБудима су ропства вериге на врату. 
Ипак наш бољитак захтева човјека, 
Оилна, који хоће да за добру плату 
Хвата странце штоно дођу из далека 
Када их олуја на обалу здува ; 
И град овај да нам од папасти чува. 

1922(48). И зато вас питам, не би л' било ббље 
Да од сада људе ухваћене стране, 
Прије но их дамо жрцу да их кбље, 
Прије но им крвца пред олтаром кане, 
Изводимо одмах на .убојно пбље : 
Ко десеторици зада смртне р^не, 
Долазидо своје слободе и вбље, 
С обвезом да за то у службу нам стане. 



186 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

~^~ — ' » 

1923(49). Пббуди ме рећи ово ^што сте чуле 
Елбан, чудан дјетић, који је међ' оним, • 
Што по тамницама нашијема труле. 
Наравно, за њиме ја сузе не рбним, 
Јер презирем људе ка' пошљедње хуле, 
Нит' им се поправци вјеровати клбним. 
Али он поручи да од жеље гбри 
Против десет један мачем да се ббри. — 

1924(50). Артемија рече, јер то јој не гбве: 
Што људе, којих се гнушам као к;угб, 
Пустити морасмо у зидине бве, 
Било је сасвијем из побуде друге: 
Добити потомства побуда се збве. 
Ал' жене, којено сабље њихне дЈге 
У роЈ)еној руци од напасти штитб, 
Немају потребе да мушкарце мите. 

1925(51). Ја сам (вели злбћа, а пбгледа тамно) 
И сада мишљења, кога бијах в^зда, 
Да ваља очуват' уређење стамнб, 
Жели л' овдје жена останути газда. 
Тражити од мушких помоћ, то је срамно, 
Јер нам је начело: за мушкарце мкздз^, 
Ми потребујемо мушку силу јаку, 
Ја вам то признајем, ал' само у браку. 

1926(52). Имат' борца који може десет људи 
Надбит', противно је законима н11шим. 
Прво би му било да за влашћу жуди, 
И отео би је, ја се врло плашим. 
Да десет нашима та сила из груди 
Бије, шта би било са госпоством вашим? 
Брани л' ти слободу од тебека ј^чи, 
За њоме слободно унапријед плачи. 

1927(53). Још ово, краљице милостива, туби* 
Од стотину равно удбвица, кажи 
Шта ће бит' успије л' мужеве да згуби? 
Да спасеш Елбана други начин тражи. 
Мислим има један. Казаћу га. Зл^ би 
Избјег'о ако му мушкост нешто важи : 
Могне л' задовољит' (вели Артемија) 
Сто жена, слобода нек му је премија. — 



V 



ПЈЕСМАДВАДЕСЕТА 187 

^^ . _^ 

1928(54). Иштућ' немогуће, ријечи јој крише 
Жељу да младога убије Елбана. 
Ма да све старије као она мнише, 
Побиједила је ипак она страна, 
Која је о ствари размишљала тише,. 
Јер краљица ради ћеркина јарана 
Паметних разлога навела је виш^, 
Тер успје да спасе борца од мегдана. 

1929(55). Од сваке дјевојке и госпође млМ^е 
Њени су разлози прихваћени били, 
Јер да Елбан знаде од анђела слађе 
Погледати, знано бјеше многој вили, 
И након жестоке препирке и свађе 
Решише да младић у хапсу не гњили, 
Који се мла})има допадаше такб, 
Но да се са њиме поступи овакд : 

1930(56). Ако десет људи побије, и ако 
Не стотину него десет само цУр§^ 
Ка' супруг у браку задовољи л!1К0, 
Нек опет слободан по свету се г^ра, 
Неће л' да остане. Том у граду св11ко 
Радује се. На се он оружје т^ра, 
И кад оних десет пбгуби и надби, 
Јуначки приступи оној чудној свадби. 

1931 (57). Сјем шћери краљица девет њему дкде 
Цура, да са њима градом овим влада, 
И овим законом везати га знаде: 
Да сваки мушкарац, ког до њена града 
Зла судба добаци на веље му јаде, 
У храму ка' жртва од освете страда, 
Не могне л' бораца десетак на брбју 
Првог до пошљедњег погубит' у ббју. 

1932(58). Побједник остане л' на мегдану тбме,. 
Он онда у браку законитом нбка 
Куша мегдан гдје су мегданџије мбме, 
А побиједи ли, краљевство га чека. 
Док и сам удесу не подлегне злбме, 
Нек запбвиједа с пријестола мека 
У женскоме царству, и то нека трајв 
Докле га не згуби бољи какав зм^ј®- 



188 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1933(59). Десет оннх дјева муж бити имаде, 
Али то витезу не треба да смета, 
Да новим избором друге себи даде. 
Тај закон већ траје две хиљаде љета, 
Колико ће јоште, ж) нико не знаде, 
И много је овдје изгинуло света. 
Жене сваког дана несретне бродаре 
Као жртве мећу на своје олтаре. 

1934(60). На првом мегдану побједником бити 
Једанпут се деси у сто случајева, 
А можда и јоште много рјеђе, нити 
Дође се до брака с оних десет дјева. 
Аргил, мој претходник, Херкул један читн, 
Један од првијех славнијех мужева, 
Доби обје борбе, ал' од мене паде. 
Ја остах да живим на велике јаде. 

1935(61). Јер живјет' у злату, кадиФи и свили, 
Играти, пјевати, испијат' кондире, 
Шта вриједи оном коме душа цвпли, 
Коме само јади из очију вире ? 
Без слободе срце у грудима гњили, 
Боља је слобода од царске порфире. 
Нијесам слободан пошетати светом ; 
Краљујем, ал' роб сам мјесту овом клетбм. 

1936(62). Вара се о срећи мојој, који гбђе 
Мисли да сам срећан живећи без сл^ве, 
Јер док ми рођаци војскама су вбђе, 
Док узноси цио свијет ове лаве, 
Мени овдје срце чамотиња глбђе, 
И судба ме скреће са путање праве, 
Која слави води. У Францији да сам 
Свој бих живот дао да до славе стасам. 

1937(63). Гнијезда овога проклетога воња 
Смртоносни вријед наноси ми души, 
Нерада и чаме убијд ме тбња, 
Чежња за Францијом прса мени гуши ; 
Јер мјесто на Мавре да нагоним кбња, 
Срж и рс у руци десној ми се суши. 
Не марим жибјети у овакој грбзи, 
Зато сјутра, дјево, мријет' ми помбзи. — 



ПЈЕСМАДПАДЕСЕТА 189' 

1938(64). Ућута. Свакоме присутном јунаку 
Прича ова много забане је дала. 
Чудише се шта је у овом буџаку 
Досад од старине почињено зала. 
Када се Астолфо по извјесну зпаку 
Увјери да није била само шала 
Да је Гвидо синак Хајмона му рође, 
И еам своје име каза му такође. 

1939(65). Плачућ' од радости загрли га сл11тко. 
И усхићен ово тада њему рече : 
Вјерујем да славни Хајмон ти је татко, 
Јер ће се храброшћу, којом ово вбче 
Заблиста, о томе увјерити св^тко, 
И знај да у мени пријатеља стбче. 
Ја сам Астолф Инглез, братац ти од стрица ; 
Жалим што ти прије не познадох лица. — 

1940(66). Гвидо, који би се веселио мнбго, 
Да је другдје срео мила свога бр^та, 
Није му се овдје обрадоват' мбгб, 
И с тугом у срцу десницу му хвата, 
Јер судби се свидје наредити стрбго 
Да се туна сретну сред љутога рата: 
Слободан је Астолф ако Гвидо пћдне; 
Жив остане л\ зло је за дошљаке ]кдпе. 

1941 (67). Чак ни тако није (размишљаше диље),. 
Да, није ни тако, но је много гбре: 
Њих судба свакако у биједу шиље, 
Јер МарФизу мушким не могу да ствбре; 
Нит' при другој борби може бити збиље, 
Нит' њих смрт његова избавити мбре. 
Њих ће црна ропства покрит' облак тмасти, 
МарФиза у храму заклана ће п11сти. 

1942(68). Он тако мишљаше, а са своје странб^ 
Они, очарани врлинама Гвида, 
Тог витеза правог без страха и мане, 
Мњаху да би било дјело пуно стида, 
Ако смрћу момка тако славне гране 
Траже себи спаса из овога зида. 
Највише Марфизи, што се с њиме ббри, 
То је непријатно, те пбче да зббри : 



190 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1943(69). Ти ћега с нама ићи, јер ми Кемо сплдм 
ИзиКи из овог несретнога кута. — 
Рече Гвидо: вашем покушају смилбм 
Нема наде ; женска моћ је врло крута. — 
Рече цура: да се не мачем, но вилбм, 
Борим, ја бих себи прокрчила пута; 
И надам се, биће драго Богу милбм 
Да те ослободим тих женскијех трута. 

1944(70). Познах силу твоју, зато наду гбјим 
Да ће она помоћ' и теби и нама. 
Са својијем друштвом ја ти добра стбјим, 
Сјутра град овај ће бити жртва пл^ма; 
С тобом се и с њиме никога не ббјим, 
Све ће жене гробна прогутати ј^ма; 
Сјутра ће се њихно гнијездо да з^тре 
Од наших мачева и од наше ватре. — 

1945(71). Он рече: мач мој ће твоме да слиједп, 
Пашћу светећи се женам' овим хблим, 
Али наша храброст ништа не вриједи, 
Јер узет' у обзир ово ја те мблим: 
Жена десет хиљад' граду по сриједи 
Има, а и више вјеровати вблим; 
Толико на лађам' у проклетој луци. 
Не можемо утећ', у њихној смо руци. — 

1946(72). Ка' врага у паклу жена ових дк је, 
Или ка' у Грчкој негда Персијана, 
Порушићу њихне дворове и ст11Је, 
Нит' икаква од њих бојим се зијана. 
Грозно њихно царство, што предуго траје, 
Уништићу, — рече љутита Дијана. 
Вели младић: има можда једно срество, 
Да се спаса нашег изврши чудество. 

1947(73). Из вароши ове, крвљу обливене, 
Можемо цијеле изнијети кбже 
Једино помоћу неке моје жене. 
Приступит' обали женска само мбже, 
Муж не смије ићи до воде студене; 
То закон забрани што мбгаде стрбже. 
Према том, и зато што јвдну имадем 
Вјерну жену^ мислим све да вас искрадем. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТА -191 

1948(74). У ствари се овој њој повјерит', мени, 
Господо, у срцу нимало не студи, 
Јер се хоКе овој љубоморној жени 
Да ме има сама, и за бјегством жуди. 
Прије но брегови постану румени 
Зором, чекаће нас на обали туди 
У лађи, коју ће сама да нам спреми, 
Док у граду јоште мир царује неми. 

1949 (75). Сви ви, што сте ноћас код мене на стану, 
Витези, путници, трговци, лађари, 
Којима десницу красиће ваљану 
Убојита копља, мачи и ханџари, 
Јурнућете за мном право к мору слану, 
И слободе своје постат* господари. 
Бог ако помогне, успјећемо дивно. — 
На то му МарФиза одговори кивно: 

1950(76). Можеш како хоћеш, Гвидо, али за ме 
Не приличи бјежат' из вароши тајно. 
Прије све ће ове изгинути даме, 
Но што ће се моћи похвалити вајно 
Да се бојим њихне џеве и галаме, 
И ја ћу победит' или пасти сјајно. 
Оружје ми пут је прокрчити мбћно ; 
Недостојно мене бјежање је нбћно. 

1951 (77). Уопће бјежати ја не пмам зашто, 
Јера само жене ове да дознад^, 
Да сам женско, одмах срце њихно ташто 
Понудило би ми управу и владу, 
Јер жена се женом радо дичи кашто, 
И мјесто руге бих имала параду. 
Ал' ја волим ићи са својијем друштвом, 
И презирем круну, скврњену хајдуштвом. — 

1952(78). Говорећи тако око њено врело 
Унутрашњу срџбу дало ти је знати. 
Па ипак послије, расудивши зрело, 
За друштво опасност опази и схвати, 
Ако вољу своју претвори у дјбло, 
И са ње не желећ' и други да пати, 
Пристаде да Гвидо стара се о свему, 
А већ и она ће слиједити њему. 



192 Б П Ј Е С Н И Р О Л А н д о 

1953(79). То је мило свјема, и истога трема, 
Гвидо је љубљену Алерију звао 
(То је име оне жене), па је према 
Договбру жељу разумјет' јој дао, 
И она похита те се сврши спрбма 
Прије но је данак на земљицу пао. 
Другијема рече, пошто своје благо 
На брод склони, да јој возати се драго. 

1954(80). Још нареди Гвидо са том својом младдм 
Спремити оружје рад наоружања 
Путника осталих, и оружје крадом 
Смјести се у собе њиховога здања. 
Док некп у мислнм' бавећи се радом 
Сјутрашњим . не заспа, други веће сања. 
Чешће загледаху који будни бјбху 
Да л' већ зора зари склоништа им стреху. 

1955(81). Сунчана се зрака јоште није пела 
На сњежне врхове високијех гбра, 
А жене под ресом свечаног одела 
Пођоше к боришту из својијех двбра, 
Да борца, што коња имађаше бела, 
И што пун бијаше витешкога збра, 
П што пјешке бјеше хитар као срна, 
Гледе на мегдану против борца црна. 

1956(82). Неке на капији, неке већ су сјбле. 
Из њихна држања, необично груба, 
Виђаше се да би странце клати хтјеле. 
И опет убојна заори се труба. 
Све путнике наше и витезе смјбле 
Већ оружје сјајно кићаше до зуба. 
Збише се у чету што могаху чвршћу. 
Међу путницима многи богме дршћу. 

1957(83). Њих бијаше доста, може бити двјеста, 
Ма слаба ће вајда бит' од њихна рада. 
К пристаништу води само једна цеста 
Из двора Гвидова, алп он се нада, 
Ма да мора прећи преко оног мјбста, 
Гдјено је бориште проклетога града, 
До пристаништа се јуначки протући, 
Па са својим друштвом у брод онај ући. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТА 193 

1958(84). У бориште дакле мораде да сврне, 
Ал' одмах противној капији се жУ^ри. 
Руља, видјев' ово, пуна слутње црне, 
Пут му закрчити ода свуда јури. 
Пуче глас да странци свети закоп скврне, 
И море од жена стаде да се бУри. 
Да са њима двобој неједнаки делб, 
Полетјеше жене запињући стреле. 

1959(85). Витезови маче потегоше бдјнб, 
Марфиза, наравно, у првоме реду, 
Вазда жедна олаве, ограшја и вбјне, 
И свак је познаде по дичноме греду. 
Ама^онке коње појахаше гОјне, 
Гушећи се клете у жучи и једу ; 
Сјетише се старе ране своје гнбјнб, 
И странци у вељу западоше беду. 

1960(86). страхоти овој страшно је и пјети. 
Јер јунаке наше оставише ббзи, 
Пуштајући да их женска рука штети. 
Јуришаху жене у реду и слбзи, 
Правећи празнине у несретној чбти, 
И већ од путника изгибоше мцбзи. 
АстолФО се роГа чаробнога сјети, 
Јер на покољ онај душа му се згрбзи. 

1961 (87). Његов гњев описат' ја не имам речи, 
Гњев свједока тужног овијех гнусоба. . 
Када рог му громко започе да јечи, 
Којим у невољи помоћи се прбба, 
Стаде уплашена да кука и дречи 
Гомила онијех женскијех ругоба. 
Загребоше жене на четири стране, 
Нити се сјећају да капију бранб. 

1962(88). Мачеве и копља побацаше гњевне, 
Не пада им на ум да се више туку, 
У чему до тада бјеху тако ревне ; 
Бацише и стреле запете па луку. 
Гром што грмне када муња небом севне, 
И тмасти облаци сводом се навуку, 
Те сакрију зраке звијезде нам дневнб, 
Нема силе што је у чаробну звуку. 

ВВЈЕОЕИ РОЛАНДО II . Л^ 



194 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

1963(89). Од овога рбга, чаробног алата, 
Свако живо срце мора да се страви. 
На капије градске и на кућна врата 
Навалише плахе жене као мрави : 
АстолФ до жељених дође резултата. 
Једно друго гура, обара и гњави ; 
Ноге се и руке и вратови лбме, 
Читаво тијело оста слабо кбмб. 

^^б^^^Ој.^^Многи мњаху наста трбн суђена рбка, 
Те з11грози труба анђелова смаком. 
Благо томе који бјеше хитра скбка, 
Тешко дебеЛоме и староме свакбм. • 

Усплахирена је бјежала и стбка, 
Свак живи на бјегство бјеше врло лаком. 
Пролама се небо од рике и њиске, 
Од лавежа, плача, кукњаве и писке. 

1965(91). Да, све живо бјежи, и ви који знате 
Да ГриФ и остали такође су жпви^ 
ЗнаКете шта чине, и да не читате. 
витези славни, ма да нисте криви, 
Морате бјежати, јер примјер имате 
У вашој МарФизи, неустрашној диви. 
Сансонет, Аквилан, Гвидо као крилат 
Бјежи, ма да бјеше храброшћу обилат. 

1966(92). И тако бјежаху од ужасна рбга 
Који се муњиних не боје ватара, 
Ни мача витешког, ни звијера злбга, 
Ни дивљачких буџа, нбжа и сатара, — 
Никога не боје до помало Ббга, 
Јес, богме бјежаху сад преко хатара! 
И тако АстолФО не само душмане, 
Но и своје друге разјури ваљане. 

1967(93). Он то и не спази, и љути се змаје 
Жураше кроз главне варошке сокаке, 
И стравична јека непрестћно траје. 
Жене, дјеца, људи, дјевојке и баке, 
Оставише своје дворове и стаје, 
И по шумама се скрише у шибљаке. 
Престрављено све се разбјеже куд које, 
И домовв њихпи скоро празни С1с1^^%. 



пјЕома двадес^та 1б5 

1968(94). Сансонет, МарФиза, Гвидо, оба брата, 
Еле сва дружина, за којомно к^са 
Остатак онога трговачког јата, 
На морску обалу најпослије стаса, 
И сваки се лађе приправљене хвата, 
Којано отплови још истога чбса. 
Њих је Алерија чекала на брбду. 
И тако добише опета слоббду. 

1969(95). Град, који толике странце и дошљаке 
Досад покла, скупо грехе своје плати. 
АстолФ, обишавши скоро све буџаке, 
При којем ходању многе мачем смлати, 
Сјети се тражити другове јуиаке, 
И најзад и сам се на обалу врати. 
А.ЛИ празна бјеше обала и стена; 
Нигдје никог нема, другова ни жена. 

1970(96). Погледав низ воду лађу оеу сп11зи: 
Раширила платна па се тихо нија, 
Низ дебело море хитајући л1^,зи, 
Барјак се Гвидонов на катарци вија. 
Видјев шта је, љутит са обале сл1^зи, 
Љут на рог, што знаде и шалу да збија, 
Јер, сјем њега, сваком подједнако свира. 
Како Ке путоват' сам, нек начин бира. 

1971(97). Криво му је било што од сваје браће 
Бијаше одвојен, али томе свему 
Ми нијесмо криви, нека гледа шта ће. 
Ми без бриге с Богом рећи Кемо њему, 
Јер.он рогом свагда хаснити се зн^Ке, 
Када год запћдне у беду голему. 
Хајдемо његово да стигнемо Друштво, 
Љуто, што бјежањем показа мекуштво. 

1972(98). На те витезовв, соколове, на те 
Лавове витешки пануо је гријех. 
Душевни болови с лица им се чате, 
С лица, гдјено мргуд з11мијени смијех, 
Гдје румене руже стида њихна цвате, 
Јер осјећај срама бијаше у свијех. 
Посрамљени један од другога бјеже ; 
МарФиза и Гвидо као мртви леже. 



196 ВИЈБСНИ РОЛАНДО 

1973(99). Брбд је диван био, пун свакојих згбда; 
Њим је управљао стари онај стрика. 
Прошав поред Кипра и острва Рбда, 
И сплних отока што су рес и дика 
Егејскоме мору, ка Мореји хбда, 
Откле Сицилији, па је онда чика 
Свратио у Луну, мјесто своје рбдно, 
Гдје је останути нашао за схбдно. 

1974(100). И остатак онај људи и лађара 
Ту ће се у Луни с њиме да искрца. 
Витези најмише другога бродара, 
И брод опет морем отпоче да грца, 
Па Ке, након буре мале и без ћара, 
Јербо успје да се из ње ископрца, 
Брод, а с њим наравно и ти славни тићи, 
У Францију, и то баш у Марсељ стићи. 

1975(101). Брадаманта не би туна у то вриме, 
Иначе би госте к себи у двор звала. 
Ма да видиш сада Марфизе џериме, 
Мало јој је било претрпљених зала, 
Није она била укроћена тиме, 
А доказ о томе овај нам је дала: 
Остави другове, јер на своју рУку 
ЋеФ бјеше ратоват* овом женском вуку. 

1976(102). Жељна побједнога заноса и дима, 
Не мари побједу с другима да дели, 
И пошто љубазно опрости се с њима, 
Алерију цмокнув', у свет оде бели. 
Полазећ' вели им, а главицом клима: 
Што ће друштво лаву и сокблу? Сме ли 
Напасти их ико? У јату су чвбрци. 
Пбмоћи не траже мога кова ббрци. — 

1977(103). Ова*силна цура, ватра ова жива, 
У ријечима је овијема цела. 
Охола дјевојка о том тако мнива, 
Али не дијели њезина начела 
Нико од онијех витешкијех дива. 
Док сама отиде храбра ова села, 
На другу се страну друштво оно диже, 
И сјутрадан замку некаквоме стиже. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТА 197 , 

1978(104). Ко је газда био познато им није; 
Уђоше јер тело за одмором цвили. 
Од мужа услужног и доброга, чије 
Имање је, красно примљени су били ; 
Доброг, ал' привидно, јер гори од змије, 
У њихне одаје он ће да умили 
Са мбмцима својим када на сну бише, 
И — окови им се око руку свише. 

1979(105). У МорФејевоме заробљене лону 
Остављам, фурије макар да ме гризЈ^, 
Да цуру потражим, која веКе Сбну 
Ријеку преплови. Зачуди МарФизу 
Кад у шуми бабу, жалосИу и ббну, 
Спази до потока некаквога близу. 
Црна бјеше на њој сукња једна ббрпа, 
А она оломљена јадом и ^мбрна. 

1980 (106). Ви сте већ познати са одвратпом сликбм 
(Сјетите се само !) грозне ове б^^бс. 

Кад Роландо њеном упозорен викбм 
Постаде браничем Изабеле слабе, 
И од разбојника не допусти никбм 
Утећи, него их згази као жабе, 
Баба стругну јера и њу злрчин прља. 
Одонда једнако по горама шврља.* 

1981 (107). Туда се од сваког бабускера крила. 
Што ли? Кашње ријеч о том ће да пане, 
Зашто је скривена останути хтила. 
Угледавши борца спољашности стране, 

Да је безопасан логички је мнила, 
И мјесто да бјежи крај потока стане, 
Сишавши с врлети низ камење лбмно, 
А цуру поздоави понизно и скрбмно. 

1982(108). Не знајући прошлост ове змије красс, 
Цура јој за молбу имала је мара, 
Јер мољаше да је пренесе и спасе 
Преко воде. ЈВјеше пренесена стара. 
Сјем тога МарФиза још узеде на се 
Да бабу на коњу преко неких бара 
Донесе до друма. Ту је дикла срела 
С дамом и сеизом борца неког смјбла. 1 



198 ВИЈБСНИ РОЛАНДО 

1983(109). Борац, по изгледу, из вишега кбла, 
Добра коња свога поносито јашб, 
Којег од злата се не виђаше пбла, 
И веома красно оружије паше. 
Дама је лијепа, али врло хбла, 
Јер дрско гледаше пут херојке н11ше, 
Коју то гледање непријатно дарну, 
Те још ближа к њима коња свога џарну. 

1984(110). Пинабело то је, исти онај, кбји 
Брадаманту прије некол'ко мјесеци 
У рупчагу баци, почев да се ббји 
Од ње, и да сумња, убили га свеци! 
Даму, која сада украј њега стбји, 
Спетљаше мађиски некад изумеци 
Атлазови : бјеше у замку и бна, 
Који старцу томе сагради сотбна. 

1985(111). За том женом оно Пинабело плака, 
Кад га Брадаманта нађе украј вбде. 
Када замак онај, грозан као рака, 
Пун краснијех дама и прве госпбде, 
Брадаманта сруши, особа се свака, 
Која туна бјеше, дочепа слоббде. 
Дама Пинабелу, који за њом луди, 
Врати се, и с њиме по свијету блуди. 

1986(112). Кад ова госпођа бабу ону спази, 
Стаде да се смије и зубе да кеси, 
Па чак и језиком на њу да се плази. 
Марфиза, којуно спопадоше беси, 
Рече, а ближе јој преко поља гази: 
Њу веКа љепота него тебе реси, 
Што и браничу ти доказати жедним 
Одмах на мегдану, под условом једним: 

1987(113). Буде л' он побеђен, а биће зацело, 
Ти Кеш, госпођицеЈ тако добра бити, 
Да са себе скинеш то сјајно одело, 
Да би могла баба њиме да се кДти 
И да се поноси кад оде на прело, 
А теби, богами, друго ваља шити. 
Све ћеш дат' и остат' без хаљине цигле ; 
Даћеш јој и коња, прстење и игле. 



ПЈЕОМА ДВАДЕСЕТА 199 

1988(114). То када учиниш онда иди кЈћи, 
Ако ниси од ње изгубила кључе. — 
Од муке хтијаше Пинабело пући, 
Јер овај пудљивац нерадо се туче. 
При првом судару на земљу се пр^Ки. 
Госпођа мораде одело да свуче. 
Много се, наравно, радовала баба 
Скупоцјеном руху, добивенбм џ^ба. 

1989(115). Није чисто јадна вјеровала јави. 
Докле је Пинабел од удара љута 
Онесвјешћен леж'о на зеленој трави, 
Баби се адиђар, сав од злата жута 
И камења драгог, блистао на глави. 
С њом оде МарФиза те свијетом лута. 
Пошто четир' дана борца среле нису, 
Спазише једнога на једноме вису. 

1990(116). На помамну коњу с планинских висина 
Као стријела је журио се дбље; 
Коњ у скоковима од дваест аршина 
Лећаше (на жалост не мбгаде ббље !). 
Част ми је представит' господи Цербина, 
Најбољега међу људма добре вбље. 
Јураше некога (мазде му се хтјбло) 
Који му спријечи добро једно дјбло. 

1991(117). Дрском, безобразном коњанику тбме 
Жељаше палошем поткресати кресту, 
Но коњ овог, ноге немајући трбме, 
Сретно га однесе у гору и чбсту. 
Дојуривши тако до бабе и мбме, 
Цербин заустави коња на том мјбсту. 
Срце му лупаше необично б^рно, 
А изгледао је зловољно и дурно. 

1992(118). ЈСао луд је био стао се смијати 
Ма да љутит бјеше, када бабу виђе, 
Јер да с бабе једне може се сијати 
Младе цуре накит, није знао приђе. 
Не хајући да л' ће витезу пријати, 
С којим се не срете дотле никад ниђе, 
Рече : јеси мудар што оваку узб ; 
С љубоморе нећеш цролит' једне сузе. — 



200 бИЈћОНИ РОЛАћДб 

"" ' ' ■ ■ ■■ М ■ ■■^^— ^ ■ ч . ■■■■■■■» -■1^ ,■■_,. — .1- ■■ ■■! .ш ^-»и :.^т ■ ,1» 

1993(119). Мислећи каквој ли припадаше вјбри, 
У бабу збрчкану продужи да блене. 
Што је вцдте гледа, све се више цери, 
Ока не подиже са смијешне сцене; 
Од главе до пете једнако је мјбри, 
Смијех му бијеле натјерао пјене. 
Додуше и баба, коју бисер дави, 
Била је у лицу орангутан прави. 

1994(120). И цури се шали, ал' се љута праБи 
И рече : госпођа лијепа је мбја, 
Нит' може на једну вагу да се стави 
Њезина љепота и уљудност твоја. 
Ја бих рекла румен образе ти плави, - 
Ма да од визира не види се ббја, 
Јер сам даме немаш, и зато се смијеш 
Да тијем смијехом бруку своју скријеш. 

1995(121). Јер кад би је смио признати за младу 
И лијепу, пошто свбје није у те, 
Мор'о би је отет', али ту параду 
Не волиш, јер могу гаће да пожутб. — 
Не д'о Бог (Цербин ће)! Зар ову кураду? 
Пардон ! Видим да си ћуди нешто љуте. 
Не, она је млада и лијепа, знате, 
Али, с опроштељем, канда само за те. 

1996(122). Једно према другом да сте врло врућн 
Види се, и љубав кварити вам нећу. 
Љепотицу за се чувај, но будући 
Да ми канда желиш угасити свећу, 
Веома ћу радо са тобом се тући, 
Само хоћу да се томе предузећу 
Тачпо унапријед обиљежи цЈнље: 
Не желим ти отет' ово твоје миље. 

1997(123). Природа и шали по кашто је вична, 
Вас једно за друго канда она ствбри : 
Твоја храброст њеној љепоти је слична. 
За њу се борити ! Д& л' се ико ббри 
Да, побиједи ли десница му дична, 
Од побијеђена борца буде гбри? 
• Зар да ме побједа с том ругобом спари? 
Зар побијеђени побједом да ћари? — 



ћЈЕОМА двадесета 201 

..^ ■ — I ■■- - ^ - . ■■■-■■ ■ ■ I ,..,,■ --— - ■ ■ ■ ■■- ■ ■ I — I ■ I - — - - 

1998(124). Рече цура: добро! И том има лека. 
Погодбе нам речи нек обратно гласе: 
Ако побиједиш ти данас менека, 
Што веома лако бити може, ја се 
Не одричем даме; али иста сека, 
Коју, ка' и тебе, све врлине красе, 
Твоја је паднеш ли, и што она вели 
Да чиниш, и да је пратиш куд пожели. — 

1999(125). Рече он: овако право је и мени, 
Пристајем, и ријеч теби дајем часну, — 
Па копље потеже према силној жени, 
Мислећи побједу однијети ласну; 
Али му ударци бише одбијени, 
И слава његова тога дана сплб,сну, 
И он ено лежи на хладној стијени, 
Из седла избачен, и свијест му гасну. 

2000(126). Лежао је туна јадан у незнани, 
Која, Богу хвала, врло мало траја^ 
Јоште нико досад, о Боже сахрани, 
Не обори с коња страховита зм^ја. 
Лежећ' и о баби мислећ' на тенани 
Својојзи срамоти нб сагледа краја, 
Јера је у њему пратиоца стбкла. 
Помисао на то грозно га је пекла. 

2001(127). Смијући се цура дојури и рбче: 
Господпне, молим да ме разумете: 
ТроФеј, који вама усљед ове сјбче 
Припаде по праву, красно ј* ово дете. 
У вама бранича дама ова стече, 
И ви своју ријеч погазит' не смете. 
Пратит' је морате куд гођ она иде 
Под окриљем ваше убојите џиде. — 

2002(128). Па не чекајући да одговор даде 
Цербин, што од чуда слушајући зинЈ^, 
У гору одјури т6 страшно чељаде, 
Пошто коња бичем по сапима шин^. 
Ко тај витез бјеше желећи да знаде 
Пита бабу што га мрзи као псину 
Јер јој се смијао. Рече баба њему: 
Цура ти н11несе срамоту голему. 



/ 

I 

202 ВИЈЕСНИ' РОЛАНдО 

2003(129). На мушкарце она гледа са висина; 
Дође од Истока, откуда и збра, 
Да против Француских вбјшти паладина; 
У Фрапцији цура истом је од скбра. — 
То грозно постидје јаднога Цербина, 
Наопако њему обрте се гбра. 
Р^мен стида која лице обли њему, 
Мал' се не рашири чак му и по шљему. 

2004(130). Не само црвени, но у јаду тбме 
Чини му се стид га за образе штипа. 
Тужно погледаше пут охоле мбме, 
Која веК замаче иза густих липа. 
Најзада удесу покори се злбме, 
Те хитро на коња са земљице 1)ииа. 
Баба га подсјети на нову му дужнбст, 
Тражећи од њега дворбу и услужнбст. 

2005(131). Он рече уздишућ': судбино клета) 
Чељуст отровом се твоја на ме пјбни, 
Јер одвоји мене- од' мојега цвета, 
Што својом љепотом љепотице сјени. 
Посла ову бабу да живјет' ми смета ; 
Не даш да се мило милим својим жбни. 
Мјесто ње зар баба уза ме да шета! 
Грозна судбо, хвала на таковбј смјбни. 

2006(132). Дјевојчица моја, врлинама прва, 
Јер њој не Гшаде, нит' имаће пара, 
Уморе утону без трага и стрва, 
Ах за рибе морске да лијепа дара! 
Док, мјесто веК давно да нахрани црва, 
Још хода по земљи баба ова стара! 
Из велике, судбо, према мени злббе 
Ти очува живот оваке ругббе. — 

2007(133). Колико губитак љубљенога цвитка 
Натега витеза несретнога цвеља, 
Још толико страда од овог добитка. 
Баба, што очима пажљиво га стреља, 
Присјети се одмах (не бијаше плитка) 
Кога оплакује тужаљка му веља. 
Помисли у себи: судећи по свему 
Он је. Изабела прича ми о њему. 



ПЈЕОМА ДВАДЕСЕТА 203 

2008(134). За њиме јадница много суза прбли. 
Јест, он је душе ми (у себи се клела). 
То је онај који Изабелу вбли. — 
Историја баби позната је цела, 
И зна, кад олуја цуру ову скбли, 
Да је исту вода на обалу снела, 
Те је млађан живот јадне Изабеле 
Спасен био близу вароши Рошелб. 

2009(135). Ја мислим читатељ да се свега тбга, 
Ма да бјеше давно, још лијепо сјећа. 
Зна- да Изабели, од удеса зЛбга 
Погођеној, дбђе од Роланда србћа; 
Зна колико бјеше према њојзи стрбга 
Баба ова, злошћу од фурије вбћа; 
Краљ од Галисије зашто је без шћерцс 
Ост*о, зна јер моје описа му перце* 

2010(136). Да Цербин овако вапије и јечи, 
Јер мисли да му се утопила мила, 
Дознала је баба из онијех речи. 
Да је цура жива није њему крила, 
И поче Фурија овако да дречи: 
Несрећа, која се Изабели збила, 
Није ти позната, како видим, т1^,чно ; 
Иначе ти око не би било плачнб. 

2011(137). Да се утопила, то су лажне тврдње; 
Драга ти је жива; гдје је, и то знадем. 
Ал' за смијех онај и за оне грдње 
Ја се теби, брајко, осветит' имадем. 
Нећу ја, приједмет оне твоје -спрдње, 
Никаква упуства о њој да ти дадем. 
Можеш ме слободно сјећи, пећи, ббсти, 
Нећу ти помоћи у твојој жалбсти. — 

2012(138). Лаје пас осјетив да се неко иужс 
Ноћу у авлију преко њена плбта, 
Али ако меса лопови му пруже, 
Престануће лавеж подмићена скбта: 
И он бабу кињит' није смио дужб, 
Јер за њ поста јача но читава рбта, 
Пошто о милој му може дати јава; 
С тога поче баби да се умиљава. 



м 



204 БИЈЕОНИ РОЛАНДО 

2013(139). Моли је да прича, љубазно је глбда, 
Косу јој милује сиједу и ретку. 
Ока пуног ватре, срца пуног леда, 
Оста баба каква бјеше у почетку. 
И рече : не мисли да набереш меда. 
Велим ово само о твојему цветку: 
Жива је, ал' јад јој боно срце рбби ; 
Мртвијема с мира њиховога злоби. 

2014(140). То твоје дјевојче у руке је пало 
Двадесетбрици ; чедности јој цвета. 
И да је добијеш, остаКе ти мало. — 
Ти бестидно лажеш, бабетино клета ! 
(Грмну он и око чудно му се сјало.) 
Прије би се она од овога света 
Растала, прије би престала да дише, 
Но што би пристала да је ч11сти лише. — 

2015(141). Затијем куми је Богом и мољака 
Да му каже гдје је, ал' што моли више, 
Све безобразније баба се бацака. 
Кад јој рече биће батина ка' кише, 
Не поплаши бабу ни пријетња така, 
И вели крв ће му на памук да сише; 
Када јој загрози завртањем шије, 
Она му се стаде да плази и смије. 

2016(142). Најпослије Цербин шта ћо, но да ђутЛ; 
Изгледи на успјех сувише су слаби. 
Кукавац у лицу зелени и жути, 
Јера љубомора срдашце му зграби. 
Иш'о би у огањ ако кроза њ пути 
Драгани му воде, ал' на жалост баби, 
А не Изабели, мора да слиједи, 
Јер задана ријеч витешка вриједи. 

2017(143). Витезове ријеч, уже коње веже, 
Те зато за бабом ићи мора свуда. 
Као нијем ћути, раменима слеже, 
Куд она покаса, и он каса туда, 
А јад јадно срце све јаче му стеже. 
Пред вече опази гдје гором кривуда 
У сусрет му витез. Обећавам часно 
Што иде касније испричати глб-сно. — 




БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СШЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



« ■»<>» ч * 



ЦЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ПРВА 



— »-«< 



Ј 



аче спбна чврста заданога дина 
Врле душе чашћу напојене стеже, 
Него што се дрво од гвоздених клина, 
Терет од ужета дебелога веже. 
Под кбпренбм бјељом од белога крина 
Сликали су Стари, читатељу кнеже, 
Вјернбст : бјелоћа је дане вјере зн^чка, 
Коју прља ц^на и најмања тачка. 

2019(2). Не идите преко дане вјере мбста! 
Да вас, као терет од хиљаду бка, 
Притисне, само је једна ријеч прбста 
Без заклетвенијех украса и шљбка 
Можда усред шуме, у пећини, дбста, 
Нити за то треба икаквих свједбка. 
Не треба ни суда, јер нијесте стбка, 
Довољна је ријеч у четири бка. 

2020(3). Колика је била у Цербина вјера 
Послух његов баби најбоље свједочи : 
Готов је да врши штогођ она смј^а, 
Па чак и с другима за њу да се ббчи ; 
Куда она јаше за њом коња тјбра, 
Часа је не смије испустит' из бчи. 
Дана га је ријеч начинила робом, 
Тер у свијет мора за оном грдбббм. 



206 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 



2021 (4). Из прошасте пјесме познато је нИма 
Колико му мрска бабускера бјбше, 

Коју, мни, хадска је избљувала јама 
Да му земску срећу у корецу скреше. 
Пред вече опази, и то рекох вама, 
Да у срет витезу незнаноме спјеше. 
Хермонид холански то је био. Бака 
Препаде се грозно од овог јунака. 

2022 (5). Ако се препала има* и са чега, 
Јер он много страха стаде је и туге. 

Из далека јоште позиала је њега 
По црноме штиту с три црвене пруге, 
И махну се одмах заједања свега, 
И блага постаде спрам својега слуге. 
Подсјети га одмах на задану вјернбст, 
Не жели ли себи љаге неизмјернбст. 

2023 (6). Хермбнид гоњаше свуда њено плбме, 
чијој пропасти досад много- снива, 

Јер жели куће јој оборити шљеме. 
Он оца јој уби ни дужна ни крива, 
Једином јој брату расијече тјеме, 
И мука му што је она јоште жива: 
Стара се њезино све да потамани. 
Цербино јој рече да ће да је брани. 

2024 (7). Из далека и он познао је баку, 
И дојурив одмах у брзоме касу 

Овако подвикну Цербину јунаку: 
Макар мегданџија био ти на гласу, 
Макар име твојр блисталб у зраку, 
На двоје ћу тебе пресјећи по пасу, 
Ако ми не предаш ту проклету жену 
Да јој мачем судим сад у овом трену. — 

2025(8). Уљудно је Цербин Хермониду рекб ; 
Ја у оном гледам само једног ђиду, 
Који жене сече, презирем га прбко 
Сваке мјере, обо нек имаш у виду. 
По мушком изгледу бићеш ипак нбко, 
Који се давити не жели у стиду : 
Зато олЈСтани. Иначе у ббју 
Пашкеш, насрнеш ли на госпо\)у мо^у. — 



ПЈЕСМА двадесет прва 207 



2026(9). Опомена ова бјеше бадаваде, 
Очи се од гњева Хермбниду светле, 
Иште да му Цербин смјеста бабу даде, 
Која их завади као кокош петле. 
Морају се тући. Преко царске џаде 
Полетјеше коњи ка' двије ракетле ; 
Јунаци су копља грчевито стегли, 
Из петнијех жила силе су напрегли. 

2027(10). Хермонид Цербина сред лијева ббка, 
Овај пак онога баш у прса гађа. 
Ономе се копље у тренутку бка 
Скрши; непомичан Цербин је ка' лађа, 
Док онај из седла на земљу се скљбка 
Као земљотресом оборена грађа: 
Ни по јада да му кроза вдтито само 
Гвожђе прође, него и кроз десно р11мо. 

2028(11). Шао би Цербину, те са коња сјаха, 
И рањеника је опростАо шљема, 
Ослушкујући му изнемогла даха, 
Јер клонулост овог обузе голема. 
К себи дошав рече: без мане и страха 
Ти си јунак судећ' по знацима свјема : 
Зато се не стидим што победи мене, 
Ал' криво ми што је баш због оне жене. 

2029(12). Да заштиту своју борац као штб си 
Оваковој жени поквареној нуди, 
То се с правилима каваљерства кбси, 
И сваки ће витез томе да се ч^ди. 
Да знаш какав гријех та на души нбси, 
Знао би колико дружба с њом ти уди ; 
Да знаш са чега сам према њојзи з110, 
Што ме данас уби било би ти ж11о. 

2030(13). Врло ћу ти радо испричати шта је 
Ова жена кадра учинити, ^ко 
Шивот ми, колико за то треба, тр^јб, . 
Јер мени дисати није више лкко. 
Ја сам из Холанде. У грчке је кр11је, 
Гдјено Ираклије, к'о што знаде св11ко, 
Негда влада, брат ми отишао прије, 
Да том цару служи и за њ да е^ (>\С\е>. 



^ 



208 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2031(14). Млг^дога грчкога Аргеја власника 
Супруга је била жена ова. С њиме 
Мили мој Филандар, куће наше дика, 
Упозна се одмах јоште прве зпме: 
Пријатељство споји обадва војника. 
У дивноме мјесту, сред пријатне климе, 
На српској граници, овај грчки младић 
Имао је замак ил' управо градбћ. 

2032(15). Габрину, тако се ова жена збве, 
Љубио је Аргеј жаром срца чбста, 
Ма не бјеше љубљен од невјере бве, 
Која је издаја и несталност иста. 
Умјесто да живи да мужу угбве, 
Употреби она мајстбрија триста 
Да на себе пажњу брата мога сврати, 
И на браколомство њега обрлати. 

2033(16). Лепа бјеше, ама ка' отровни грашак 
Којег обавија лијепа мауна. 
Чешће му у вино трпа неки прашак, 
Да чипима красног опчини пауна. 
Он ипак у части оста, сиромашак, 
Сталнији од хрида Акроцерауна: 
Ма да га љубављу и молбама скбли 
Он срамотит' не хтје друга, којег вбли. 

2034(17). Чешће би у замку походио прику, 
И код њега више остануо дана. 
Једанпут се деси да моме краснику 
Близу замка неки борац од мегдана 
У двобоју рану зададе по цику, 
Што Случајно спази Аргеј са алтана, 
Пак одјурив к њему са висока зида 
Донесе га дбма да га туна вида. 

2035(18). Док он још болбва међутијем зби се 
Да послом Аргејо отпутоват' мбра. 
Та жена, што сад јој седе косе висб, 
Мислећ' брат ми неће останути ћбра 
Када једном види бијеле јој сисе, 
Гола к њему дође пуна страсна збра: 
Он ужаснут одмах оде јој из двбра, 
Онако болестан појахавшн дбра. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ПРВА 209 

2036(19). Друга оставити &ило му је ж^о, 
Ал' ипак отиде право к недођину, 
Јер је, кол^ко Аргеј жену љуби, знао. 
Такођер не хтједе тужит' му Габрину, 
Само да му срцу удар не би дао. 
У свијет одјезди на своме дорину, 
На којем се бблан и немоћан згЈри, 
Пошто на себека оружије тЈри. 

2037(20). Мишљаше на свагда ићи из оквира 
Грчкијех земаља поради спокбјства 
Пријатеља свога, часна кавалира, 
Чије душе дивна познаваше свбјства, 
Али зла судбина није дала мира 
Филандру, племићу пуноме хербјства. 
Кући се вративши Аргеј писку зачу, 
И љубљену жену затече у плачу. 

2038(21). Жентурина ова, чим у двору чу се 
Да долази Аргеј, одмах је расплела, 
Одмах замрсила косе своје русе, 
И набрала била ббре преко чела. 
Не могавши тића ухватит' у кљ^се, 
Бјеше се за мржњом толико повела, 
Да је измислила гадну једну басну, 
Да само досади каваљеру часну. 

2039(22). Видећ' како цвили то лукаво маче, 
Муж запита шта је узрок очајању. 
Она одговори: душа моја плаче, 
Јер савест ме гони ка страшном признању; 
Што се више браним, све ме гони јаче. 
И ја сам одиста у очајну стању. 
Знај да мени образ гадна љага прља, 
Која само крвљу може да се стрља. 

2040 (23). Ја бих подла била када бих ти крила 
Шта ти за осуства на дбму се збива. 
Додуше мени је учињена сила, 
Ал' ипак и ја сам у толико крива, 
Што сам под срамотом мужа свога М11ла 
К'о што видиш, ето, дочекала жива. 
Ал' када ти знана буде моја грешка, 
Нек се на ме спусти сабља твоја тешка. 

ВИЈЕСВИ РОДАНДО ]1 \^. 



I 



210 БИЈБСНИ РОЛАНДО 

2041 (24). Или нек ме вуци разнесу на зубу, 
Јер се мени живјет' окаљаној г^ди. 
Против мене силу уиотребив грубу 
Невјерни Филандар, господару, зн^ди, 
Обешчасти твоју вјереницу љубу, 
Да ме посијечеш зато сабљу вади! — 
Он рече: умаћи неће скот ми клети, — 
Пак одјури за њим да супругу свети. 

2042(25). Неправде од ове можда никад вбће 
Учиниле жене лажима нијесу. 
Филандар је био врло худе србће, 
Јер га Аргеј стиже у једном лијесу, 
И одмах болесног у окове мбће, 
Ружећи га псовком у грозном бијесу. 
Брат ми да је невин забадава вика 
Јер не хтједе Аргеј ни чути јадника. 

2043 (26). Заман је Филандар покушао био 
Да себе одбрани од Аргеја бана, 

Када га је овај заробити хтио, 

Заман, јер страдаше од старијех рана. 

Аргеј њему рече: отровнице змијо, 

До самртна часа од овога дана 

Ти ћеш, који мени бјеше негда мио, 

У мојој тамници свог имати стана. — 

2044 (27). То рекавши руке ланцима му спути. 
Онај рече : лаж је против мене п^ка 
Изнесена, гњбвом немој срца дути. — 

Али Аргеј, бјешњи од самога вука, 
Његово правдање није хтио ч^ти, 
Већ рече: и већих заслужујеш м^ка 
За своје невјерство, ал' ја нећу, ето, 
Да ме крвљу каља такво једно псето. 

2045(28). Ма да си ми кући желио расула 
Ради своје гадне . похотљиве вбље, 
Ради засићења животињских чула, 
Друга бившег Аргеј не може да кбље. 
Док си жив стан ће ти бити мрачна кула, 
А мним тако ћу те и казнити ббље. — 
Још истога дана један је громула 
Рањеног однио у тамницу дбље. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ПРВА 211 

2046(29). Тамница је била и хладна и мрка, 
Ал' иначе добру храну ]е и пиће 
Великодушношћу племенита Грка 
Брат ми добијао да тавори жиће. 
Жена ова која свих зала је збрка, 
И која сувише вољаше мушкиће, 
Имајући кључе тајно чешће к њему 
Долажаше већат' веће знаш о чему. 

2047(30). Шељна Филандрове љубави да кусне, 
Све нове разлоге гадне своје теме 
Изношаше; 'вако шаптаху јој ;ј^сне: ^ 
Мили мој, веће је наступило време 
Да се курталишеш те робије гн^сне, 
И тамнице ове, студене и неме. 
Помисли, на што ти све твоје поштење, 
Кад те издајицом зове опће мнење. 

2048(31). Некадању твоју гласовиту славу, 
Мачем заслужену, сваки сада хули. 
Побиједи једном луду своју страву, 
За љубав нам људи никад не би чули. 
Ако нећеш, теби, невину и праву, 
Младост у тамници овој ће да стр^ли ; 
Ако хоћеш, ја ћу удесити ласно 
Сјем слободе име да добијеш часно. — 

2049(32). Да ћу поклизнути нипошто не гоји 
(Рече јој Филандар) никакове наде. 
Шалосни и срамни покушаји твбји 
Као и досада биће бадаваде. 
Макар у тамници прошли дани мбји, 
Ма да свак о мени зло мнење имаде, 
Доста је кад онај, што на небу стбји, 
За моју невиност и невољу знадЗ. 

2050 (33). Омекшати неће тврда моја вјбра, 
Ма остао овдје небројено сата. 
Можда ће за мене боља некад ^ра 
Настанут*, ил' можда награда и плата, 
Што се борим против срамнога ти смјбра, 
На небу ме чека. Не отвори л' врата 
Аргеј обманути, већ у гроб ме стјера, 
Шалиће ме можда добив тачна дата. — 



I 



212 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2051 (34). Кад год би му дошла свакога би пута 
Тако пролазила гадпа ова жена; 

Филандар од сада свагда само ћута 
Као да му гуша бјеше заливена. 
Ал' Габрина оста у намјери крута, 
Вјерујућ' побједа биће добивена. 
Најпослије смисли, жалосна и љута, 
Да се према њему покаже студена. 

2052 (35). Ма да јој без њега живот нема сласти, 
Ма да се купаше у огњеној реци 

Своје силовите животињске страсти, 
Не походи њега пуних шест мјесеци, 
И Филандар мњаше њезине га власти 
Већ ослободише милостиви свеци. 
Ал' скоро затијем њој се згода дала, 
Да дође до свога срамног идеала. 

2053 (36). С Мораном бароном живљаше у св11ђи 
Аргеј, сусјед његов, још од старих дана. 
Насиљу се, пљачки одават' и крађи 

Бјеше од вајкада Моранова мана: 
Отети јагањци бијаху му слађи. 
Аргеј се ријеши намамит' Морана 
И једном обзнани суседима свима. 
Да ће на хаџилук до Јерусалима. 

2054(37). Једнога се дана крете на пут јавно : 
Да оде, мишљаше сваки с пуно збиље, 
Видећ' е одјезди низа поље равнО, 
Па за сретна пута поздраве му шиље. 
Међутим сусједе он превари славно, 
Јер док се не смрче у дну једне спиље 
Чекао је био, ал' чим дође вбче 
Он се кришом опет у свом двору стбче* 

2055 (38). Само је Габрина за ту тајну зићла. 
Ујутру би опет отишао збром, 
Вребајући неће л' Мбран као хала 
К његовоме двору појездити гбрбм ; 
Али чим би опет тиха нбјца пала 
Земљом и небеским плавијем чадбром, 
Дошао би кући, и ова би бака 
На тајпа вратапца примила дошљака. 



ПЈЕСМА ДВАДЕОЕТ ПРВА 213 

2056 (39). Он се само њојзи повјерио био, 
Тер осим његове невјернице љубе 
Нико није знао да с' он туна крио. 
Да је отпутов^о слуге свуда трубе, 
Чак Филандру кључар то је причат* смио. 
Мозак свој мислима разрива и дубе, 
И смисли како се тим хаснити мбже 
Најзад ова жена. Грозна ли је, Ббже ! 

2057(40). У тамницу сиђе к Филандру и рбче: 
Како ти не дођох по гбда је равно ; 
Мним о мени друго увјерење стече. 
Ах и сама ја сам увидјела давно 
Да ми од поправке ништа није прбче. 
Гледај лице моје, блиједо и тавно, 
По њему се виде грозних сузе^ млази, 
Види се увелост: то су гриже трази. 

2058(41). Према мени своју мржњу побиједи, 
Ја више нијесам морална ругбба. 
Чуј ме, помбзи ми у вељој биједи: 
Отиш'о је Аргеј до Христова грбба, 
Мбран, и сам знадеш колико вриједи 
У људском облику та хадска ^рдбба, 
Хоће да окаља мене и Аргеја: 
Не дај ме, теби сам одсад само сеја. 

2059(42). Остах несретница без мужевља штита, 
Ах Аргеја нема да се са њим срази ! 
Према мени препун звјерског апетита, 
Хоће по што по то ноћас да га јази. 
Мојијем слугама даде доста мита, 
Те су моје слуге сада моји врази. 
Задовољити га правим се да хбћу 
Пред њим, ал' се уздам у твоју врлбћу. 

2060 (43). Јест, рекох му хоћу, с тог не сумња на ме, 
Није на опрезу, нит' на ратној нбзи. 
Смилуј се на молбу једне слабе даме, 
Која се налази у великој грбзи. 
Сјети се рођене сестрице и маме, 
Па жени бившега другара помбзи; 
Сјети се да рече већ толико реди 
Част Аргеја да ти као своја вреди. 



214 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



2061 (44). Не хтједнеш ли мене избавити сада, 
Не будеш ли бранич другареве жене, 
Пустиш ли да љага Аргеју се зада, 
Знаћу што си пређе одбијао мене : 
Мучити ме само хотио си тада, 
Пошто ти образи данас не црвене 
Помоћ одричући ; незнан наш би гријех 
Ост'о, срам данашњи биће знан од свијех. — 

2062(45). Он ће: да сам готов тебе спасти бто 
Заклињем се својим мртвима и живим. 
Макар да ме Аргеј држи као псето, 
Ја за то једино, госпо, тебе кривим; 
Да је он обмахнут нис^м с ума смбтб, 
Његовој врлини и сада се дивим. 
Казуј шта да чиним. За одбрану части 
Друга свога ја сам готов мртав п^сти. — 

2063 (46). Габрина ће на то : он ће амо стићи 
На потајна врата вечерас по мраку, 
Јер ја ћу буктињу с куле у вис дићи, 
И он ће се по том управљати знаку. 
Од највеће луде памећу је плићи 
Мислећи, даћу се и т^квом простаку, 
Те ласво, јер неће бити на опрезу, 
Пашће жртва теби, храбром Холандезу. 

2064(47). У ложници својој ја ћу тебе скрити, 
И даћу ти нбже чим се само смрачи. 
Врло ћу љубазна према њему бити, 
Рећи ћу му рухо са себе да свлачи, 
И кад го похита да похоту сити, 
Уби га! — Тако му рече, а то значи 
Да је, не презајућ' од најгорег дјела, 
Мужа свог Аргеја усмртити хтјбла. 

2065 (48). Таква чудовишта као ово ствбре 
Из њедара својих пак'о само лучи. 
Пошто 1)аво нити копа нити брб, 
Баш како је рекла тако се и случи. 
Изведе Филандра из тамнице гбре 
Те јадном Аргеју нож у срце ср^чи: 
Не могав у мраку по лиц1а му црти 
Другара, познати, предаде га смрти. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ П 1> Л А 215 

2066 (49). Ти јамачно прбђе многе земље стране, 
Али, мним, не видје нигдје таке злбсти. 

Да ме нб спријечи, сада већ би вр^не 
Пиле очи баби, вук глодао кбсти. 
Сад видиш какве су срца мога ране, 
И да су разлози моји врло прбсти 
Кад је хоћах убит'. То је тек почетак. 
Јоште је страшнији приче ми свршетак. 

2067 (50). Ах прича је моја и страшна ц дуга, 
Једном ко је чује вјечно је се сјећа. 

Дбнесе свијећу грозна ова куга, 
Чија страст биваше све јача и већа ; 
И послије тога та Медеја др:^га 
Мишљаше да ће је озарити србћа. 
Показа Филандру кога јадан ^би, 
Рекавши: што кажем сада добро туби. 

2068(51). Дај ми засићења гладних мојих страсти, 
И немој ме више држати за луду 
Нећеш ли. пошто си сад у мојој власти 
Ка' мучког убицу предаћу те суду, 
И ти до вешала у вис ћеш порасти. 
Још ово. Ја нећу да живим у блуду : 
Бићу ти супруга. Бојиш ли се кала 
Што на образ пада са танких вјешала? — 

2069 (52). Кад јадан Филандар пријевару спази, 
Те ријечи срамне кад му чуше уши, 

Којима на њега језик њен се пл113и ; 
Крв невину када видје гдје се пЈши, 
Хтједе као црва ногама да згази 
Згад, која у понор злочинства га сруши, 
Ал' сјетив се да се налази у кругу 
Душмана, пбмисли на суд и на ругу. 

2070 (53). Покидав убиством све моралне спбпе 
Са људима, панув у језеро кала, 

У двије супротне мисли јадан тбне. 

Ка' брбд што се бори сред бурнога вала 

С два супротна вјетра, што га морем гбне, 

Против оних мисли, као против хала, 

И он се бораше: мбра да корача 

За оном, што успје другу да надјача. 



216 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2071 (54). На своје витешко он пбмисли племе, 
Којено блисташе од вајкад у сјају; 

Сјети се да славних јунака је сјбме, 
Па, нагнан, изабра тад од јада двај^^ 
Јад о коме мњаше мање биће бреме, 
Као што би сватко у таком случају: 
Ма да му од бола срце скоро свиште, 
Реши се чинити што Габрина иште. 

2072 (55). Испи цијел отров из пружене чаше, 
Јер јој оног часа заклети се мбра, 

Па са њоме кришом хитра коња јаше, 
И тако су ноћу утекли из двбра, 
И најзада стигли у крајеве н^ше, 
Прејуривши много ријека и гбра. 
Отровница, која бјеше сва црвена 
Од невине крви, постаде му жена. 

2073(56). Не чуди се томе, племенити кнеже, 
Јер заклетва, коју ова му Медеја 
Изнуди, Филандра жалоснога веже. 
Убит' је не мбже да свети Аргеја, 
Јер часну човјеку сви се живци јеже 
Када га спопадне злосретна идеја 
Да заклетву гази. Мрзећи је јако 
Мораде са њоме живјети једнако. 

2074 (57). Непрестано мучен од својијех јада 
Пријатеље своје походити преста, 

Махну се свакога витешкога рада, 

И с лица његова осмијеха неста; 

Од гријеха слична и он дакле страда, 

Којино некада окаља Ореста. 

Он му душу огњем дању, ноћу пали, 

И најпослије га у постељу свали. 

2075 (58). Габрина спрам њега све хладнија бива, 
Јера веће бјеше засићена страшћу, 

И једнако б злу несретника снива, 

Што бјеше потпуно под њезином влбшћу. 

Зна како је мрзи, зна да му је крива, 

Па нов злочин смисли са пакленом слашћу : 

Не могући више трпјети га жива, 

Лбтражи пбмоћи у отровном рашћу. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ПРВА 217 

2076(59). Би ускоро нађен од исте Габрине 
Један опак љекар који чешће трбва 
Болеснике своје за жуте цекине, 
И завјеру с њиме у потаји скбва, 
Обећа му блага пуне магацине 
Ако јој отрује супруга крвнбва. 
На расположеље љекар јој се стави, 
И отровно пиће за Филандра спр^кви. 

2077 (60). Када га допесе, круг другова ужи, 
МеЈ/ којима и ја, би код болесника. 
Нестаће болести што му тело кужи, 
Сркпе л' из овога маленог ибрика, — 
Рече љекар. Тада жена руку пружи, 
И оте ибриче од тога крвника. 
Шта је сад? И њему мрежицу је спрбла, 
Јер награде није исплатити хтјела. 

2078(61). Да, сјем многих других греха и кривица, 
Габрину мучаше за богаством же1)а. 
Осмијех јој чудан летну преко лица, 
Сијевнуше очи испод мрких вјеђа. 
Рече : ја не велим да си баш убица, 
Нити мој поступак треба да те вређа, 
Ал' да у твом пићу нема ништа ружно, 
Госпоство је твоје доказати дужно: 

2079 (62). Из овог ибрика ти се напи прије. — 
Теби је, витеже, погодити лако 
Да ли се љекару из ибрика пије. 
Али не знајући извући се како, 
Он у гушу нешто пића оног слије, 
И о поштењу му увјери се свако. 
Затијем жена је мужу пити дала, 
И он добро гуцнУ из оног бокала. 

2080(63). И тако Габрина испече колача 
Љекару, што бјеше на цекине лаком. 
Смртни страх обузе надрикњигу врача, 
Би му тесно врату под стегнутом јаком : 
Мњаше у њој наћи срећи си ковача, 
Награбити злата њоме као квакбм, 
Ал' мјесто да доби у њој помагача, 
Она ето сада загрози му ракбм. 



г 



^18 еИЈЕСНИРОЛА&ДО 

2081 (64). Шени од радости чисто расте крбста, 
Што једним ударцем мухе уби двмје. 
Хотијаше љекар кући ићи смјбста, 
Наравно да одмах против-отров пије, 
Ал' она разлога исповрти двјеста 
Да остане те да над боником бдије. 
НеКеш, рече, јвдног учинити крбка, 
Док не видим дјејство твог онога сбка. — 

2082(65). Пошто све покуша да ту грозну баку 
Приволи да одмах отпусти га к^ћи, 
И кад већ осјети самрт у стомаку, 
Он се јаучући по патосу прући, 
И све је признао Филандру сираку, 
Бјеснећи на судбу од звијера љући. 
Жена диже дреку необично јаку, 
Ухваћена хтједе од пакости пући. 

2083(66). Ал' мени се смртни приближују сати. 
Ох како ме рана клета моја тишти ! 
Похитати ваља да се прича скрати, 
Што казује дјела с којих дух ми пиштп. 
Да за грехе своје на ломачи плати 
Габрину, која се отима и вришти, 
Везасмо ; тамница постаде јој сбба. 
Умријеше она отрована бба. 

2084 (67). Смрт мојега брата огласише звона, 
И наредих да се лијепо погребе. 

Сада све си чуо и знаш да Сотбна 
Под обликом бабе живи украј тебе. — 
Хтједе причат' како утече му бна, 
Ал' није могао јер је изван себе, 
У заносу бунца и страхоте сања. 
Сеизи справише носила од грања. 

2085 (68). Сад на носилима лежао је туна. 
Њему је Цербино разложио јасно, 

Кад опет у глави стиша му се буна, 
Да је ријеч своју заложио ч11сно 
Бранити Габрину против свог рачуиа, 
И мни рањеник ће увидјети ласно 
Колико је њему краљевићу ж11о 
Што је због ње рану часном борцу дао. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ПРВА 219 

2086 (69). Готов је ма какву услугу му дрУг^ 
Учинит'. Рањеник рече му да гледи 

Скинут' себи с врата ту смрдљиву в^гу, 
Да не буле узрок и његовој беди. 
Сјећај се да собом водиш (вели) к^гу, 
Гледај те сотону у њојзи победи. — 
Габрина, присутна том причању дугу, 
Ћути, знајућ' да јој бранит' се не вреди. 

2087 (70). Она, која тако убија и трЈје, 
Пбђе даље, Цербин мора да је пр^ти, 
Увјерен и њему несрећу да снује, 

И да тога ради с ђаволом се бр^ти. 
Тек сад права мржња срце њему д:Ј^је, 
Сад, пошто потпуно подлост њену схв^ти, 
И цијелим путем срди се и пс;Ј^је, 
Што бранећ' је с њега витез онај пати. 

2088(71). Дакле, молићемо, Цербино се згрбзи 
На ту баби али — пратити је мдра. 
Да страшне задаће ! Он се просто кбзи ! 
Тргао би нбже из злаћених кОра 
Да њима по грудма њезинијем вбзи, 
Ма даном се вјером не смије да шбра. 
Ето у каквој су путовали слбзи 
Он и створ гнуснији од најгорих ствбра. 

2089 (72). Такав створ његова дама је и дика I 
Већ коњи Фебови хоћаху да свуку 
Зрачна кола она с плавога видика, 
Када чу се праска. Судећи по звуку 
У близини бјеше бој љутих војника, 
И Цербин појури тамо гдје се туку. 
За њим појурити свиди се и б^би. 
Доста, јер Муза >ји почиње да сл11би. 




I 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СШЕВАО ЛОЛОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИ^К 



— •сД(гок»^"' 



ШЕСНА ДВАДЖСЕТ ДРУГА 



Ч 



итатељке моје, лијепо вас мблим, 
Вас, којима један пријатељ је дбста 
(Да вас таких има вјеровати вблим, 
Ал' већина није љубитељка пбста), 
Нама пјесницима, синовима гблим, 
Којима је мила истиница прбста, 
Опростите, болан, нарочито мени, 
Који кроз Габрину замјерих се жени. 

2091 (2). Ја сам вам причао грозна њена чуда, 
Јер истину рећи пјеснику је дужнбст. 

Срам од зала што их стрси она гуда, 

Није ваш, вама сам готов на услужнбст. 

За сребриике је Христа изд'о Ј^да, 

Ал' Петра не каља та подлост и ружнбст ; 

Пуна је врлина била Хипермнестра, 

Ма да писка бјеше свака њена сестра. 

2092 (3). Габрина је била проклетиња иста, 
И ја, поштен човјек, морам да је кудим, 
Али мп вјерујте, вјера ми је чиста, 

Баш и не помислих да вам тијем удим : 
За куђепу једпу похвалићу триста, 
Нарочито вама перо своје нудим. 
Рекох, Цербин коња погнао је листа 
Пут ломљаве, којој ја се и сам чудим. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 221 

2093 (4). Али пошто кажем да је ка' стријбла, 
Он, кога гоњаше радознадост јака, 
Улетио усред једнога ждријела, 
Гдје смотри на земљи мртвога јунака, 
Те га сажаљење обузе цијела, 
Пјесми ћу на Исток отворит' сокака, 
Потражит' АстолФа, храбра паладина. 
Дакле — нек очекну Цербин и Габрина. 

2094(5). Остависмо њега у вароши гдјб се 
Грађанке згрануше од његова рбга, 
Те се разбјегоше сред ужасне смјбсе; 
Рекох, и друзи му од звука су тбга 
(Јер и храбрим кашто та се чуда десе 
Да бјеже, ма да су синци Марса ббга), 
Загребли на лађи. Он рече: тб ли је! 
Па потјера коња пут Анатблије. 

2095(6). Путујући свагда страшни рог му чу се, 
Када гођ опасност какова му грбзи : 
Наравно, не даје главе своје р5^се, 
Ма да је хоћаху разбојници мнбзи. 
Бјеше с'. упутио право преко Брусе, 
Затијем га море у Европу вбзи, 
И кроза Тракију и Србију бајну 
И Њемачку стиже на ријеку Рајпу. 

2096 (7). Тамо је стигао за дваестак лаиа. 
Затијем пријеђе високе Ардене, 
Па послије преко поносна Брабана 
Хитро скакућући од стене до стене, 
Дб мора дбтјера коња Рабпкана. 
Згодом једном најми лаЈ^у у по цене, 
Гдје на брзу руку узе једно мезе, 
Па ће се у Довер затим да превезе. 

2097(8). Кад у Лондон стиже грађани Лондона 
Казаше му да је прије више луна 
Париз одмамио оца му Отбпа, 
С којим оде много првих богатуна, 
И са силном војском силество барбна. 
Чувши то не хтједе останути туна, 
На Темзи на лађу истог дана сједе, 
Јер натраг у Кале вратитп се хтједе. 



222 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2098(9). Брзо тамо стићи много га се тица. 
За пловидбу бјеше врло згодна бра, 
Имађаху доста поспјешна вјетрица. 
Ал' ускоро бура дбхвати се мбра, 
Направи му ббре преко глатка лица, 
Помрчина паде да не може гбра, 
А лађа пбјури немилице јужно. 
Момци учинише што бијаше нУжно. 

2099(10). Блудили су морем неколико дана, 
Најпослије ето у невољи србће: 
На земљу ступише сви близу Руана. 
Оружије АстолФ одмах на се мбће, 
И појаха опет коња Рабикана, 
Који се мегдана зажелио вбће. 
Рог онај чаробни о бедру му виси, 
Рог, од кога бјеже и бијесни риси. 

2100(11). Одмах правце пбђе низ цареву џаду. 
И у подне стиже на студено врело, 
Које извираше у дебелом хладу 
Из брда, штоно се под облаке пело. 
Ту се разузури у том божјем саду, 
Јер од пута бјеше уморан зацело. 
Пи воде, уми се пошто коња веза, 
И тело му мину мила нека језа. 

2101 (12). Таман он извади из свилена шпага 
Ради иоткрепљена једно парче сира, 
А искрсну хитро из једног шипрага 
Неко, не знам управ какова је вира, 
И у трен појаха коња, сто му врага, 
Па га стаде гором у трку да тира. 
Он, скочи, махну се и јбла и врела, 
Па за тим лоповом јурну као стрела. 

2102(13). Мач потеже што му вишаше о пасу. 
Лопов коња пусти да иде у хбду, 
Па затијем опет у трку и касу, 
А кашто и стати даде му слободу. 
Тамо, гдје је Атлаз, чаробник на гласу, 
У чаробном замку држао госпбду, 
Који замак бјеше у једноме склбпу, 
Отигоше обадва најзад у галбпу. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 223 

2103(14). СјеКате се ваљда да под ову стрбху 
Вјеше домамио вјештац од заната 
Силество господе. Отворена бј?ху 
Тада ширимице од авлије врата : 
Там' улетје лопов предајућ' се смеху, 
Којн смех имаде значење ината. 
АстолФ од умора већ прче да спјеша, 
А у срцу му се бјеснило комеша. 

2104(15). Његово тијело у знбју се купа, 
Млазеви му теку по лицу црвену, 
Уморно му срце страховито л^па. 
Разбојника с коњем нестаде у трену. 
АстолФ у авлију нечастиву ступа, 
Ма доспјет' не може к лопову скривену. 
По цијелу замку, у дну свију стаја -* 

Тражио га журно. Нађе ли га? Аја! 

2105(16). Шмисли, цијела тражећи га дана, 
Да је ово масло 1)авољијех чини. 
Лођистила књигом овог нашег бана, 
Што бјеше запао у канџе Алчини, 
Обдари кад пбђе из њезина стана, 
Којом се свлађују дуси врагулини. 
По регистру нађе, сјем другијех мјеста, 
Да о замку збори књиге страна шбста. 

2106(17). Ту пише да Атлаз, та матора рага, 
Заробљена духа некаквога скрива 
Испод врата главних и њихова пр11га, 
Духа моћнијега од највећих дива: 
Чим се ослободи та паклена трага, 
Што дизањем прага каменога бива, 
И у хад отјера к духовима злима, 
Замак ишчезнуће као прамен дима. 

2107(18). Дознаде из књиге да јунаци наши 
Многи као сЈжњи у том замку чаме, 
И радо се прага мраморнога м|1,ши, 
Али тадар Атлаз искрсну из таме, 
Који се намјере дјетићеве пл||,ши, 
И у помоћ позва све ђаволе саме : 
Учини да с' АстолФ у разном облику 
Пбјави свакоме ту скритом војнику. 



224 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 



2108(19). Свак од њих угледа онога у њему 
Који (к'о што знате) учини му пљачку: 
Један од њих види витеза у шљему, 
Други силна дива, трећи види значку 
Човјека са села. У гњеву голему 
Јурнуше убити њега као мачку, 
Ако ли не врати оно што им бте, 
И богме задрхта Астолф од страхбте. 

2109(20). Да, сви полетјеше у највећем јару, 
И он је правио жалосну гримасу, 
Ма није ни чудо, јера Брандимару 
Врадаманти, Руђи, Иролду, Градасу 
И јоште Празилду храброме сердару, 
Тешко је противстат', ал' у томе часу, 
Пуноме нечега страшног и кббнбга, 
Сјети се својега рбга чарббнбга. 

2И0(21). Е баш ми је жао, триста ли му м^кп, 
Што не бјеше туна, читатељу брале, 
Те да видиш како од ужасна зв^ка 
Стругнуше, прхнуше као птице мале 
Кад прхну на праску пушчанога п^ка, 
Јунаци, што срцем витешким се хвале: 
С Атлазом заједно прхпуше куд кбји 
Онако како се борцу не пристбји. 

2111(22). Па и Брадаманта, дивнија од руже, 
Бјегаше ; и коњи што бјеху у хару 
Покидаше, плахи, сваки своје уже, 
А њих бјеше туна доста на улару; 
И сви ти бјегунци деру се и туже 
(Рабикан у руке паде господару). 
Не оста у замку миш, кучак ни мачак, 
Јуре да од праха диже се облачак. 

2112(23). Да се сруши замак, у ком апс и љага 
Правило бијаху на срамоту људи, 
Би крајње вријеме: Астолф диже прага, 
Ма да тежак бјеше неколико пуди, 
Па се упрепасти када видје шта га 
Бјеше чаролија свакојаких туди. 
Топузом се разби чуда тијех рпа, 
Неста замка као кад изгори крпа. 



П Ј Е С'м АДВАДЕСЕТ ДРУГА 225 

2113(24). Још Астолф ухвати ХипогриФа туна, 
Ког Атлаз Руђеру, к'о што знате, даде, 
Кад код Алчине га скрит' има рачуна, 
И ког Лођистила укротити знМе, 
Кад уздицом златном обузда мел^на 
У коњу на веље Атлазове јаде ; 
И на коме Руђер из Инђије лбтн^, 
И стиже на Запад у Англију србтну. 

2114(25). Коњ сландари узду и Јтече кадно 
(Сјећате се ваљда) Анђелика гбла, 
Спасена, Руђера спаситеља гадно 
Превари, богами, као глупа вбла, 
Ишчезнув' и срце ранивши му јадпо, 
Нашто је н?1веде њезина охбла. 
Затим коњ Атлазу у тај замак ст^са, 
И с њим бста туна до овога часа. 

2115(26). АстолФ, који много учио је шкбла, 
И жели путујуК' умножити знање, 
Зна да од тог коња нема бољих кбла, 
Па му мило што ће божије саздање 
Летећ' походити до обадва пбла, 
И разних народа проучити стање. 
Њему, ја подсјећам благороство в11ше, 
То није првина да крилаша ј^ше. 

2116(27). Знате да Астолфо с Ме.^Јисом га јаха, 
Кадно га Мелиса од Алчине спасе, 
Јер ова с Руђером и коњица плаха 
Зароби ; такође*јоШ' и ово зна се: 
АстолФО је глед'о како се без страха 
Он јахати може, и још чује гласе 
Којима Руђера негда поучава 
Лођистила, кад му златну узду дава. 

2117(28). Коњ изгуби узду, сад није на њему, 
Сландари је, рекох, те на грму бста, 
Ал' кад човјек хоће довије се свему 
(То искуство учи мене, Арибста): 
АстолФ узда нађе гомилу голему, 
Једва од њих стега ХипогриФу пбста. 
И седло икба.ци ХипогриФу вранбм, 
Само не зна шта ће сада с Рабикапом. 

ВИЈЕСНИ РОЛАНДО П Л^ ' 



■*■*. 



226 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2118(29). Рабикан, коњ витез дугачкога рспа, 
На супарника се ХипогриФа љ^ти, 
И бијесно ногом око њега чепа: 
Да ће бит' остављен чисто му се слути, 
Он, који АстолФа преко дугих степа 
Дбнесе, и туга срце њему мути. 
Та многи су коњи остављени свисли. 
На чување Астолф њега дати мисли. 

2119(30). Тога ради не би пожалио новца. 
Стаде миловати коњица брзака, 
Те постаде опет миран као бвца. 
Пази неће л' видјет' каквога сељака, 
Или чобанина, или каква лбвца; 
Најпослије смотри једнога јунака, 
Којије јездио поносито гбрбм. 
То је истом било другог дана збрбм. 

2120(31). Причаћу доцније о том господару, 
А за сада имам нешто мало прече. 
Да вам сада пјевам о сретноме пару, 
Чија срца љубав огњевита пече, — 
То јест о Руђеру, славноме сердару, 
И о Врадаманти, Муза мени рече. 
Не познајући се бјежали су дуго. ^| 
Чим нестаде чин2 пбзна једно дрЈгб. 

2121(32). како су сретна оба ова чсда! 
Кад су се познали нијеми су отали, 
Очараним оком једно друго глбда, 
Пак у загрљај су једно другом пали, • 
И са усана су сркутали мбда, 
Док им се образи од радости сјали, — 
Сјали се, ал' њени бјеху и црвени, 
Јера се стидјела, бар се чини мени. 

2122(33). Те румене руже, што јој лпце рубе, 
Уснама Руђеро својијема бере; 
Одморе се мало па се опет љубе, 
Непрестано, жарко, преко сваке мјсре. 
То је протест био против силе грубе 
Коју Атлаз, човјек без срца и вјбре, 
Употреби против њих сред оног здања, 
Де дају^хи њима доКи до познања. 



ПЈЕСМА ДВАЛЕСЕТ ДРУГА ' 227 

2123(34). Руђеру, ком срце од љубави сева, 
Све је Брадаманта допустила била, 
Што допустит' може часна једна дјева 
Љубљенику своме без свога резила. 
Но жели ли право вјенчаних мужева, 
Онда нек упбзна, рекла му је вила, 
Њезинога оца са својијем смјером, 
Пошто се покрсти и задахне вјербм. 

2124(35). Руђер јој одговор пољупцима праћа, 
И грлећи мбму љепотицу велв, 
Да су му хришћани мили као браћа, 
Да, сјем ње, баш ништа толико не жели 
Као вјеру које бјеше му и ћ11ћа, 
И да му се душа цијела весели, 
Кад само помисли на свето крштење, 
Које људма даје небеско поштење. 

2125(36). Без хришћанства, вели, свет је овај проза; 
Он из душе тежи вјечне . среће виру; 
По тим се мислима дух му чешће вбза, 
А сад му се хита пристаништу, миру. 
Недалеко бјеше црква Валомбрбза: 
Да покрсти њега у том манастиру 
Пбведе га дјева. У шуми је срела 
Цуру што од.јада свиснути је хтјбла. 

2126(37). Он се налазио сад срећи у лбну, 
Па му туђа патња непријатна била, 
И спазивши цуру, жалосну и ббну, 
Избачену јадну срећици из крила, 
Запита је као сусјод своју кбну 
Што тужи када је лепа као вила. 
кажи нам брже (вели), мила снахо, 
Шта те мори тб нам плачеш тако плахо. — 

2127(38). Као јарко сунце кад божанским глсдом 
Умиљато гледне кроз капљице дажне, 
Тако цура ова, испуњена једом, 
Кроза сузе баци погледе му влажне, 
И њима је двбма испричала редом 
Јад задан од судбе невјерне и л11жне. 
Ја не плачем (тијем у причање уђе) 
Са несреће своје, бане, по са туђе. 



228 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2128(39). Марсилова шћерца једнога младића 
Љубљаше цијеле душе своје мбћу ; 
Женски преобучен к њојзи овај киКа 
Крадимице чешће долажаше нбћу 
У одаје блиског једнога градића, 
Тер у забрањеном уживаху вбћу. 
Он је сад ухваћен. Њега чека смрца ; 
Ја га оплакујем веће као мрца. 

2129 (40). Краљ Марсил, извештен шта се збиватуна, 
Потајно у замак послао је нћма 
Једнога својега вјештога шпијуна, 
Који у постељи, сред љубавна пл^ма, 
Затече са цуром лијепа гладуна. 
Од јуче тамница, страховита јама, 
Њих, ал' одвојене, мраком својим скрива: 
Данас ће младића спалит' ватра жива. 

2130(41). Биће кажу спаљен око сати сбдам. 
Највећег злотвора не бих жива пекла, 
Од саме помисли на тај ужас пр^дам, 
И амо сам ето из замка утекла, 
Јер такову грозу не могу да глбдам. — 
Оно двоје чувши шта је мбма рекла, 
Која сад настави да јеца и грца, 
Потресени бјеху у дубини срца. 

2131 (42). То ће бити један од првијех кнеза 
Мњаху. Брадаманту нарочито хв11та 
При мисли на ватру тајанствена ј^за, 
Као да се тиче њезинога бр^та, 
Те пламена мача грчевито стеза 
На Марсила кивна, и пбжеље р^та. 
Руђерове руке она се дотаче, 
Велећ' : нећемо ли опробати маче? 

2132(43). Дјево! Ако још га усмртили несу, 
И неће, па зато тугу побиједи; 
Одмах ће окови с њега да се стрес^, 
Само што прије нас у замак уведи. — 
И Руђер је био у гњеву и бесу, 
Желећи да спасе момка у биј^ди; 
И радоваше се што његова мбма 
На спасу ближњега не бијаше трбма. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 229 



2133(44). Међутијем јоште непрестано плака, 
И потоке суза преко лица ваља, 
Цура. Он јој рече: де поскбчи лккћ^ 
Ми се не бојимо Марсила ти краља; 
Пред нама ће сила узмакнути свг1ка, 
Хоћемо сузбити хиљаде копаља, 
Да се слободи тај несретни мбмак; 
Зато нас одведи одмах у тај дбмак. 

2134(45). Цура се не миче. Има неки ђИво ! 
Они је позваше јоште више пути, 
И њих је обоје зачудило здр?1во, 
Видећи да она непрестано ћути. 
Не може се сада замку ићи право 
(Најпослије рече, а у лицу жути). 
Правце замку идућ' ми би можда стигли 
Прије но би момка на ломачу дигли. 

2135(46). Околишним путем преко десет сата 
Можда ће нам требат', а то хоће рећи, 
Да ће Марсил дотле помоћу џелата 
На ломачи момка јамачво сажсћи ; 
Прави пут води нас покрај мрских врата 
Другог замка неког, а ту ће се стећи 
За вас обадвоје незгода силество, 
И за спас младића недостаће срество. 

2136(47). Марсилове шћери несретна јарана 
Ватра дакле чека у сваком случају. 
У том замку клетом већ од више даиа 
Стравично правило јест у обичају: 
Сви што туда прођу борци од мегдана 
И госпође порез морају да дају, 
Порез врло чудан. Један гадан ћбса, 
Именом Пинабел, градићу је госа. 

2137(48). Ко се не покори изједе га тама, 
Јер сила је јака у тога хајдука. 
Не боји се нико лично њега сама, 
Ал' њега помаже више крјепких рука. 
Скинути се гола мора свака дама, 
И свилено рухо оставити тука 
Сјем својега коња. Витези такође 
Оружје и коње остављају вбђе. 



230 ВИЈЕСНИ Р^^ОЛАНДО 

2138(49). Четири витеза Пинабела бране, 
Јер заклетвом сваког веза као штене, 
А овај обичај би заведен, бане, 
Од Пинабелове неваљале жене. 
Зла се њихна чују всЈјС н^ све стране, 
Обоје су душе врло непоштенб. 
Праћена од мужа та је шиндивила 
Ту скоро допала голема резила. 

2139(50). Недавно са мужем витеза је србла, 
Коме дама бјеше стара нека бака: 
Смијати се баби та је луда смјбла! 
Витез јој обори мужа нејунака, 
11 она од муке свиснути је хтјбла, 
Што уступит' мбра коњица брзака 
И одело баби, те остаде гбла: 
С тог на порез онај мужа је подббла. 

2140(51). Дерала се грозно, бунцала о свИчем, 
Велећи : освете мораш мени д11ти, 
Иначе до гроба само ћу да плачем. 
Не осветиш ли ме, ја ћу онда знати 
Потражити мужа у витезу ј^чем. 
Што сам препатила сад нек други пати : 
Бораца и госпа нек тисуКа цела 
Остане без коња, оружја, одела. — 

2141 (52). То њему изнуди несретница клета 
Пјенушећи чисто од големе злбће. 
Баш истога дана из далека света 
Четири вптеза код њих ће да нбће, 
Четири витешка рузмарина цвета, 
Далеко чувена са своје врлбће: 
Аквилана, ГриФа, Сансопета, Гвида 
На ноћиште прими муж онај без стида. 

2142(53). Пинабел и жена, љубазни и благи, 
Примише их радо, почастише дбста, 
Али кад поспаше у постељи наги, 
Везаше с момцима с^а четири гбста. 
Пошто им животи још бијаху драги, 
Пбгодба, заклетвом, учини се прбста, 
Да ће све путнике, ма то били свеци, 
Пљачкат\ како рекох, тринаест мјесеци. 



ПЈЕСМА ДВАДбСЕТДРУГА 231 



2143(54). Јака обавеза заклетва је свбта/ 
Нарочито данас у побожпом веку. 
П тако најприје свак се издевета, 
Па буде опљачкан, многе и посеку. 
Као што видите, адет овај цвјета 
Сад на друму овом у највећем јеку. 
Спада им у дужност и пљачкање жепП, 
Јер освету врши тим она хијена. 

2144(55). Често жене овуд пиште као црви. 
Она четворица прво коцку вуку : 
Ко је њом погођен тај се бије први ; 
Буде ли побеђен, остали се хук^. 
То све жена она гледа па се стрви 
На коњу у мушком руху и клобуку. 
Падне л' онај први, те тројице група 
На јадног путника залети се скупа. 

2145(56). Ето вам испричах и то све по реду. 
И, поред вашега мушког обећања, 
Не мислим да ћете отклонити беду 
Од оног младића сред ужасна стања. 
Да сте силни борци видим по изгледу, 
Ал' зато сам ипак пуна очајања: 
Ваш да победите, три четири часа 
Треба за то ; помоћ касно ће да стаса. — 

2146(57). Рече њојзи Руђер : увјерена буди, 
Нећемо олако на кољена клећи; 
Да се мп простремо по зеленој груди. 
Треба нас најприје на комаде сјећи ; 
Мислимо доскочит' оној женској луди, 
Тврдо вјерујући ратној својој срећи; 
И мислимо јоште стићи на вријеме 
Момку сред тамнице хладпе и нијеме. — 

2147(58). Поскочи дјевојка убеђена тијем, 
Пбведе их правце низ путању праву, 
И рече: пјесме ћу, витеже, да вијем, 
Буде л' к'о што велиш, баш у вашу славу. — 
Пред врата, грозама нашарана свијем, 
Да, ваљда, улије путницима стр11ву, 
Стигоше. Већ ту смо, прошапута бна, 
А са замка тада залупаше звбна. 



232 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2148(59). Кроз капију ону, преко једног мбста, 
Старац неки јурну на једној куради : 
Ни корака даље (рече), то је дбста, 
Јер, ваљда, живјети јоште вама слади, 
11ит\ можда, желите тамнице и пбста, 
Што би штета било ако ли сте млади. 
Не желите л' квргу и усијан жарач, 
Одмах ми платите. дуговани харач. 

2149(60). Четири витеза пребиће вам гуру 
Ако с оружијем коње не предате, 
II ако ли голу не скинете цуру, 
Јер ваљда обичај овај и ви знате. 
С главе своје дакле отклоните буру, 
Оружја и руха и другдје имате, 
Лако га је добит' за готове ндвце; 
Иначе бићете поклани ка' бвце. — 

2150(61). Руђер одговори на бесједу чичс 
Да храбро ли збориш са те своје раге, 
Што је тако чила да се једва миче! 
Да затвори друме, богазе и драге, 
Мјесто празна збора треба храбро птиче, 
Не старац но витез без страха и љаге. 
Па гдје су ти борци? Чувају л' бдају? 
Зовп их. Оружја имам за прбдају. 

2151 (62). Ако ли нијесу од одаја кљу^ : 
У рукама њихних уплашених жена, 
Тп смјеста похитај те њима поручи, 
Да није велика оружју ми цена, 
А немој лармати. — Неће он да мучП, 
Но вели : већ ено са градскијех стена 
У руху црвеном иде један ббрац. — 
И одиста право имаде маторац. 

2152(63). Стрјеловито амо прбко моста дора 
Силан један витез на добру коњицу; 
Јурну пољем што се преД каппјом стсра, 
И за право даде брбљивоме стрицу. 
Впју му се бсла на клобуку пера, 
И сав је буктао у бојном огњицу. 
Брадаманта хтједе прва да се туче, 
Ал' јој рече Руђер да с' натраг повуче. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТДРУГА 233 

2153(64). Штедзети будућу жели своју жепу, 
И запита старца витез онај кб је. 
Он рече: судећи по руху црвену 
Сансонет је. — Већ је витезова двбје 
Спремно скобити се у првоме трену, 
Јер обадва воле мегдане и ббје. 
Сваки свога коња наљути стременом. 
Коњи поскочише под тешким брбменом. 

2154(65). Пинабел са женом, противницом бабс, 
Појави се праКен од више момака, 
Који ће оружје и рухо да зграбе, 
Када им Сансонет обори јунака, 
Те Пинабловици да га даду џабе. 
Оба борца носе копља врло јака 
Од пајбољег цера, и врло дебела, 
И високо држе поносита ч^ла. 

2155(66). Сансонет имаде овакијех џида, 
У оближњој џ]уми сјечених, десетак, 
И каваљерски је тај витешки ђида 
Такву једну дао пред борбе прчетак 
Руђеру, што сједи на коњу ка' хрида, 
И спремаше сада њему црни петак. 
Обојици храброст на лицу се чита; 
И један и други радо се џилита. 

2156(67). Данас више нема такијех копаља, 
Јер мишице крјепке нијесу нам вмше; 
Копља у војника свијетлог нам краља 
Лака су ; стари се другачије бише : 
Не бацаху копља него им држаља 
Стежућ' испод мишке крвцу они лише. 
Штитб, чекићима демонскијех дива 
У паклу сковано, Руђера нам скрива. 

2157(68). Читаоче, за те оно није нбво : 
То је штито које од Атлаза бјбше 
Поручено паклу ; Сотбна га скбвб, 
Сковао га богме сред највеће преше, 
Јер вјешца чаробно гоњаше га слбво. 
Челик-Огледало зраке силне крбше 
С тога штита, није л' под дебелим велом, 
Те засјени очи и витезу смјблбм. 



234 ВИЈБСВИ РОЛАНДО 

2158(69). То је штито било непробојно, с тбга 
Сансопетов удар одскочи од љега, 
Али од ударца Руђерова злбга 
Штит онога прште (има и од чега), 
И по тлу се расу на парчета мнбга 
Те крв обли јадна Сансонета свега. 
С коња паде доље. Рањена му мишка. 
Помрча у глави свијести му жишка. 

2159 (70). Од четворице јв први дакле пао, 
И тако потресе фво понижење 
Сансонета, да је узвикнуо: јао! 
Тад у замку неко осјети се врење, 
А шта опо значи РуЈ^еро је знао, 
Јер цура му она даде објашњење. 
Залупаше опет звона са висина, 
И појавише се до три паладина. 

2160(71). Чета ова мала на пољану си])С^ 
А Пинабел тада, јер жељаше зпати 
Ко је страни внтез, Врадаманти приђе, 
Неће ли му она одговора дати. 
Знате шта од овог опакога риђе, 
Некад ова дјева мораде да пати : 
На истоме ?соњу што јој смаче, посла 
Вог у руке њојзи сад овога бсла. 

2161(72). Лажи, кради, харај, убијај и сецп, 
Бјеше од вајкада његово начело ; 
У крви је људске купао се реци, 
У чему га досад ништа није смело. 
Како цуру баци у рупу, мјесеци 
Осам је и мњаше мртва је зацело, 
И зато кукавац без икаква страха 
Њезинога коња поносито јаха. 

2162(73). Коња својег одмах позпала је цура, 
А када му боље загледа у Ј^ице. 
Познаде и њега, и у срцу бура 
Бјеснити јој стаде противу убице. 
Дбђе да::ле (мњаше) страшна њему ура 
(Тад своје пламено потрже оштрице) ; 
Би зуђено да га мој коњиц доведе 
К мепи, коју врлсе у бездап бијоде. 



ПЈЕСМА Д В А Д Е С В Т Д РУ Г А 235 

• 

2163(74). Дуго ми некажњен по свијету лута, 
Ал' му казни сада ето стиже вриме, — 
Па коња ошину, бијесна и љута, 
Да к замку, којино бијаше за њиме, 
Спријечи га бјежат* и закрчи пута. 
Поражен будући Пинабело тиме 
И он шину коња, окрете јој леђа 
Па зажди да гребе гором преко међа. 

2164(75). Ух грозно је љута, Фурије ју гризу, 
Рекао би жељиа његова је меса. 
Пинабелу, срамном племићу маркизу, 
Од ужаса срце у грудма се стреса, 
Јер опажа да је она веће близу, 
С мачем голим, пуна праведнога беса. 
Остали крај замка на ономе вису 
Због Руђера ово ни спазили нису. 

2165(76). Већ бијаху сишли са онога дворца 
Преко покретнога моста амо дбље 
ГриФ, Аквилан, Гвидо, три жестока ббрца, 
Са којима Руђер има да се кбље, 
Сишли жалећи се ^а својега твбрца, 
Што их у бој гони против њихне вбље : 
Да њих троје копља против једног слама, 
Изгледа ми дјело неправде и срама. 

2166(77). Неодлучни стоје сред равнога пбл.а, 
Макар да на мегдан труба веће труби. 
На клетву их она опомиње дрбља, — 
Пинабеловој ријеч јесте љуби. 
Гвидо, назван Дивљи, расрдив се згбља, 
Рече јој : слободно главу ми одруби, 
Закољи ме ножем просто као мбрца, 
Ако не победим сам онога ббрца. — 

2167(78). ГриФОН и Аквилан то јој исто веле, 
И милости просе у те грозне друсне, 
Јер се троје с једним борити не желе. 
Безобразно њене прозборише ;^сне: 
Види се, главе сте вебма дебблб, 
А газећи клетву и душе сте гнусне, 
Када не схватате да иштете, штб се 
Не даје. Вјетрови ријечи вам нбсе. 



236 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2168(79). Сад ми сваки прича којекакве приче, 
Н жели да нови уговор се прави, 
Ма да зна да мене то се слабо тиче : 
То Је треб'о када у хапсу се бави, 
А сада је касно. — Овако им виче 
Руђер, пошто пред н>нх јуначки се стави : 
III та чекате? Коња, оружија, руха 
Ево ! Узмите га, за њ купите круха ! — 

2169(80). Руђер дакле с једне, жена с друге стране, 
На њих наваљујућ' у борбу их маме. 
Чикање и клетва витезе ваљане 
Најзад одлучише, макар да се сраме 
Дијелити тако неравне мегдане, 
Јер свак вели: клетву погазити стра ме. 
И тако јурнуше сва тројица скупа, 
И зачу те топот и звека и лупа. 

2170(81). ГриФа с горким срцем, од чемера гбрим, 
Епо видим првог, за њим Аквилана, 
А за овим Гвида са коњицем спбрПм, 
Што за овај случај па и није мана. 
У сусрет им летну корацима скбрим 
Руђер да дијели свијетлог мегдана. 
Сваки копље бојно за нападај спрема. 
Ух ала Ке сада туна да се лема! 

2171(82). Милост у Вишњега Руђер сада прбси, 
Да њему помогне у овом белају, 
Јер макар да штито Атлазово нбси, 
Штито, у чпјем је тајанственом сјају 
Сила засјсњива, са чашћу се кбси 
Да га употреби у овом случају. 
У крајњој невољи трипут оп се служи 
Досад њим, ал' сматра да то славу ружи. 

2172(83). Иначе вазда га покрива паКсло, 
Те сјај онај силни отклања од људи 
Сасвијем, јера је вебма дебело. 
Ни то, што су троје протнв њега туди, 
Нијо храброг овог витеза навело 
Мађијом уклањат' опасност од груди. 
У осталом вео, што се штитом стере, 
Устреба ли може лако да се здбре. 



пјесма двадесетдруга 237 

2173(84). Прво се Руђеро са ГриФоном скбби, 
Јер овај се први истакао бјеше. 
Нб рани га али штито њему здрбби, 
Па ће затим с коња доље да га скреше* 
И он удар копљем преко штита дбби: 
Кос је удар био, зато ће да шчбше 
Вео с огледала. Шта је било пбтом 
Причајући ја сам обузет страхбтбм. 

2174(85). ГриФ учини оно што није смјерао. 
Скоро у трен исти и Аквилан гр^нЈ^, 
Који је за њиме коњица тјбрао, 
На Руђера правце баш у трку пуну, 
И вео је копљем сасвијем здерао, 
Те сјај засјењиви из челика бљ^ну. 
Сва три, осјетивши свјетлост неку врућу, 
Онесвјестише се у истом тренућу. 

2175(86). Како се Руђеро захуктао био, 
И јер крв нћ очи насјела му била, 
Те му пред очима дим се неки вио, 
Нб спази тићима да клонуше крила, 
Нити да је паћел поцијепап цио, 
Те сјај више није заклањала свила. 
Тек послије смотри да борци ваљани 
На травици мекој леже у незнани. 

2176(87). Чисто јунак није вјеровао јави, 
Погледав у окол, када сада виђе 
Да не само они лежаху на трави, 
Већ и сви остали, и да нико ниђе 
Не миче се ; чудно бјеше му у глави 
Јер се зачудио као никад приђе. 
Све је попадало : слуге и сл^шкиње, 
Хрти и коњици, жене и мушкиње. 

2177(88). Но сјети се шта је, спазив да је спало 
Са његова штита паћело од свиле, 
Те се огледало тајанствено . сјало, 
Чија зрака боде као шиљак стриле. 
Прије свега знати бијаше му ст^ипо, 
Шта би од његове Брадаманте виле. 
Не нашав је мњаше оде к оном дбмку, 
Да живот избави несретноме мбмку. 




238 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2178(89). Међ' онесвјеснулим нађе ону мбму, 
Која га је била овамо довела. 
К себи је на кон>г1 диже, па је к тбму 
Од њезина плашта, прилично дебела, 
Направио застор огледалу злбму, 
Те несвијест оде дјевојци са чела. 
Чим ову љепојку у антрешељ баци, 
Однијеше њега даље коњски краци. 

2179(90). У облаке сјете лице му се крило, 
Невесео мисли жалостиве гаји. 
Оно, што се туна мало прије збило, 
Узрок је што срце сламају му ваји. 
Јер не бјеше њему ни најмање мило, 
Што му помогоше огледала сјаји. 
Стиди се што мегдан добише сијери, 
И љући је био од сваке звијери. 

2180(91). Премишљаше тако у јарости жару 
Свакојаке мисли, па Ке онда рећи: 
Нехвала, судбино, на такоме дару, 
Помоћу њега Ку бруку само стеКи. 
НосеК' ово штито нијесам у Кару, 
Јера осрамоКен у раку Ку леКи. — 
То мислеКи стиже ка' једном бунару, 
И нешто му шану : тамо штито меКи ! 

2181 (92). Да ти когод благо богатога Крсза, 
Под условом да га даље носиш, нуди, 
Одбаци понуду. — Њега прбђе језа 
И уплашен гласу тајноме се ч^ди. 
Скочи с коња одмах, камен један веза 
За чаробно штито, што му слави уди, 
Па рекав : твоји ми не требају зраци, 
Доста ми је сабља, — у бунар га баци. 

2182(93). Вода у бунару бијаше дуббка, 
И чим се склопише нада штитом вали, 
Руђеру са чела спаде стида бка, 
И скупа са штитом у бунар се свали. 
Ускоро господа, ниска и висока, 
Витезови царски велики и мали, 
Дознадоше за то, диже се галама, 
^^Р У рог о томе свирала је Фама 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ДРУГА 239 

2183 (94). Све што на свијетлом мегдану турниру 
Ради славе своје бори се и рве, 
Чувши за тај елучај не оста на миру, 
И витези многи ода свуда врве, 
Да потраже штито у дубоку виру, 
Желећ' очи сјенит' мјесто да се крве. 
Ал' цура причајућ* дубраву не каза 
Гдје је бунар, зато свак узалуд база. 

2184(95). Курталисавши се ратног адиђара, 
Који сјајем својим сваку сил^)' сл^ма, 
Али и срамбти свога господара, 
Јер таке побједе препуне су срама, 
Руђер оде даље од оног бунара, 
Јурећ* преко жбуња, чапурја и јама. 
Они у незнани, кад нестаде зраке, 
Устагае опета сви на ноге лкке, 

2185(96). Цијела се дана међу њима зббри 
зракама, које вид очињи краду. 
Желе знати како то се чудо ствбри, 
Али објашњења не знају да даду. 
Да срамни Пинабел, од ђавола гбрп, 
Иогибе, истог ће дана да дознаду. 
Ко њега усмрти не дознаше; чу се 
Једино без главе да остаде русе, 

2186(97). Веће горски вуци грозише мртвацу, 
Када вијест дође до његова града. 
Брадаманта стиже у једном тјеснацу 
Њега, што је стаде големијех јада, 
Па мачем прободе груд овом подлацу, 
Да свијет опрости његовога смрада. 
Узевши му коња с бријега је сишла 
Дјевојка, и журно даље је отишл^,. 

2187(98). На враћена коња пошто опет сјсде, 
Да задовољења себи даде тиме, 
К Руђеру, наравно, вратити се хтјбде, 
Ма залута гором, не нађесе с њиме. 
Криво бјеше њојзи, јад јој срце једе, 
Довикује драгог, али горе ниме. 
Уморан сам. Више ни једнога слбва. 
Да спавамо сада. Сјутра ћемо снбва. 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

СШЕВАО ЛОДОВИКО АРИОСТО 
ПРЕПЈЕВАО ДРАГИША СТАНОЈЕВИТх 



■ - >>с ?* 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЖЋА 



Ј^ лагати труда за бољитак браКб, 
К том светом начелу сватко се узвиси. 
За добро ти дјело награда се д^ће, 
Не да ли се, ништа изгубио ниси. 
Зло чинећ', за време дуже или краће, 
Дочекаћеш мазду, која грозно киси. 
Там' остају гдје су планине и брда, 
А састају с' овце из људскога крда. 

2189(2). Човјек, зло чинећи често много љсто 
Некажњен, замишља нема божјег суда, 
Али да се вара као доказ ето 
Пинабел је, кога стиже срећа худа, 
Јер га Брадаманта уби као псето. 
Да је злорађење политика луда 
У томе се, мислим, сви мудраци слажу : 
Бог је спор ал' ипак дбстижан је, кажу. 

2190(3). Рачунаше лудо гадна она хула 
Да особа, коју он у рупу баци, 
Ту и сада лежи већ одавно трула, 
И да његов злочин покривају мр(1ци; 
Али су пебеса за недјело чула, 
Те Правде га брзи достигоше краци. 
Не помбже њему што је у близини 
Двор оца његова на једној висипи. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 241 

2191(4). У замку Хотриву отац његов стари, 
Именом Анзелмо, становао т^д је. 
Има смисла што вам причам ове ствари: 
Требаће касније. Сваки пјесник р^д је, 
Који за коректност у пјевању мари, 
Не рећи излишно ништа. Еле с11д је 
У близини замка очева лежао 
Син, што испред моме залуд је бјежао. 

2192(5). Пошто је убила срамна каваљера, 
Ком дерњава бјеше сваколика брана, 
Да Руђера тражи Хајмонова шћера, 
К'о што рекох, пбгна коња од мегдана. 
Ах што није птица лаганијех пера 
Да полети брже, и нађе Јарана! 
Не полетје она но залута чбстОм, 
Будући с овијем непозната мјестом. 

2193(6). Једна од најљепших љетнијез^ вечери* 
Просу хлад послије силна жара љбтна. 
Дјева, понајљепша од Евиних шћери, 
Оста ту да ноћи, жалосна и сјбтна. 
Гледајући сјајни Марс како трепери, 
Ил' сањајућ' драгог, ипак бјеше сретна. 
Бди ли или спава пред очи јој Руђер 
Изилази вазда, њега види св^ђер. 

2194(7). У срцу јој жеља слађанијех врева, 
Чула јој се драже од њихове граје. 
Што јој слапша љубав од онога гњева 
На Пинабла бјеше, сад се љуто каје, 
И у себи вели: рад осветна ћева, 
Који сада мене тако скупо ст11је, 
Јурнух, не пазећи куд остаје драги. 
Ух ала сам била луда, Боже благи! 

2195(8). Бело јој се лице у сузама киша, 
Док са својим срцем она тако зббри, 
И мјесто кајање јаде да јој стиша, 
Постајаху јади све јачи и гбри. 
Грижа јој на бону савијест јуриша, 
У бунилу свијет паклом јој се ствбри. 
Када рујна зора'опет небом сину, 
Узе оба коња па се гором вин^. 

ВИЈЕСНИ РОЛАНДО П \^ 




242 • ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2196(9). Пошто дуже тако, жалосна и љута, 
Тражећи залуду главну царску цбсту, 
По густој дубрави тамо амо лута, 
За собом остави најпослије чбсту, 
И стиже, случајног држећи се пута, 
Некадашњег замка чаробнога мјбсту, 
Гдје спази АстолФа с Хипогрифом, кбји 
Не знајући с коњем шта ће, збуњен стбји. 

2197(10). У незгоду бјеше запао голему 
Не нашав сељака, борца, ни пастира. 
Познаде га дјева (не бјеше у шљему), 
Па још из далека здрави кавалира, 
И радосна паде у загрљај њему, 
Пошто се опрости тешкога визира. 
И он се р11дова црте њена лица 
Видјев, јер она је сестра му од стрица. 

2198(11)..Није ју видио веће много дана, 
И баш му је сад^а добродошла била, 
Јер нб знаде коме предат^ Рабикана, 
А сада наравно та лијепа вила 
Примиће његова коња од мегдана, 
Он појахат' оног што имаде крила, 
И с њим полетјети преко Пиренеја: 
Као поручена дошла му је сеја. 

2199(12). Пошто су се пута загрлили више, 
Јер он је волио много своју секу; 
Пошто пољубаца паде као кише, 
Који силни бјеху, судећи по звеку; 
Пошто се за здравље упитали бише, 
Причајући судбу, и добру и преку, 
ХипогриФу јој објашњење дава, 
Велећ' да на њему летјет' намјерава. 

2200(13). Од радости момче чисто бјеше пј11но, 
Јер то је милина летјети по зраку. 
ХипбгриФ је био за њу ствбре зпано : 
Њу Атлаз нападе на томе брзаку; 
На њему к Алчини у царство је страно 
Испало за руком чаробном вјештаку 
Послати Руђера, што са срцем стислим 
Ова лосматраше. То вам причах, мислим. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 243 

2201(14). Затијем Астолфо Брадаманту пита, 
Пошто је извести о својему плану 
Да на ХипбгриФу по ваздуху скита, 
Хоће ли да буде газда Рабикану, 
Док он се не врати из белога свита, 
И причува коња у Монтеалбану. 
Дјева радо коња на чување прбми 
И оружје, које он са себе сними. 

2202(15). Јер пошто Астолфо сад у име Ббга 
Мисли предузети по ваздуху шету, 
Н§ понесе ништа сјем мача и рбга, 
Да би лакши био крилашу при лету. 
Д1^де ]0Ј и копље, које чуда мнбга 
Већ пбчинб, копље једино у свету, 
Оно копље златно, које кога т11кн§ 
Ма. најмање, одмах са коња га смИкне. 

2203(16). Од овога копља злаћенога паде 
Ни ледину много славнијех мужева. 
Брадаманти Астолф руку своју даде, 
И пошто се са њим опростила дјева, 
Захуктават' он се на крилашу стИде, 
Па најзад одлетје као лака шева. 
Ускоро ка* црна тачка на зренику 
Ви})аше се, па га неста на видику. 

2204(17). Нека му је сретна та ваздушна шетња! 
За дјевојку пбста, кад одлетје д^ка, 
Пусат и Рабикан једна нова сметња. 
Т^ њезино срце за Руђером к^^ка! 
У Монталбан ићи с путање је скретња! 
Умало је јадну не препаде м^ка. 
У Валомбрози је надала се § ће 
Руђера застати. Ту је можда вбће. 

2205(18). У разнијех мисли колеба се б^ри, 
Не могућ* извршит* обадва задатка, 
Кад једног сељака случај посла ц^ри, 
Што пред њу искрсну из горскога хлатка. 
Да на Рабикана оружије т^ри 
(0 том Турпинова држим се податка), 
И за коња веже, и потјера бба 
Коњица, рече му, јер крајње је дбба. 



244 ВИЈЕСНП РОЛАНДО 

2206(19). К Валомбрози пбђе, јер ова идеја 
Одржа побједу. Сељо коње вбди. 
Али ево муке, Риналдова сеја 
Не умије пута правбга да згбди, 
А што је најгоре не зна га ни геја, , 
Макар да се туна у близини рбди. 
Пут узе који јој прави се чињаше, 
Гоњена љубављу што у њој тињаше. 

2207(20). Ишла је онамо куд јој случај каза^ 
И никакав путник није цуру србо, 
Те да је упути лавиринтом стаза, 
У којима би се и вичнији сплбо. 
Пошто тако дуго по дубрави база, 
Спази бријег што се под облаке пбо, 
И на њему замак; зачуди се дикла, 
Јер то је Монталбан гдје је она никла. 

2208(21). Ту јој мати с браћом, и запрепашћење 
Обузе је силно, нит' јој бјеше мбло. 
Овдје вам дугујем једно објашњење: 
Дјевојче од браће брижљиво се крило, 
Над Ру1)ером желећ' изврпшт' крштење, 
Те сада се њему кући није хтило : 
Од мајке ил' браће опажена мбма, 
Морала би сада останути дбма. 

2209 (22). То би за њу била страховита прбза^ 
С тога пбђе тражит' милога другара, 
А одавде знћде гдје је Валомбрбза, 
Али је правила рачун без крчмара, 
Јер низ бријег један чим се доље србза 
Изненада срете брата свог Алара, 
И није од њега сакрити ве мбгла. 
Шта ће, пред судбинбм главицу је пбгла. 

2210(23). Он је сада био у послу големуг 
Дизао је војску, коњике, пјешаке, 
Јер тако је Карло наложио њему, 
И сад по селима смјбшташе јунаке. 
Сестрицу је своју познао по шљему, 
Када промицаше кроз неке шибљаке. 
Пољубив се с њоме латише се пута 
У Монталбан. Он се махнуо регрута. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 245 



2211(24). Мајка јој је сузе од радости лила, 
Јер дуго је заман по Францији тражи 
{Јурећ' за Ру1)ером дјевојка се крЗда), 
И мајчину тугу срећа сада блажи. 
И од браће доби пољубаца сила, 
Који за њу бјеху без велике дражи, 
Јер се Руђерових пољубаца сјбћа, 
Чија сласт бијаше друкчија и вбћа. 

2212(25). С намјером се њвном случај овај кбси, 
Не да јој крштење извршит' по плану, 
Те зато дјевојка са мишљу се нбси, 
Е не може доћи да јави јарану, 
Но нек се покрсти и нека је прбси 
У мајке, код које сада је на стану. 
Јавиће му да би сретна била ккд би 
Ускорити хтио рок њиховој свадби. 

2213(26). Још послаће њему по истом гласнику, 
Што за њега радост неће бити мала, 
Коњица Фронтина, коњаничку дику 
Каквог у Мавара нема ни у Гала, 
Дурашна по срцу, красна по облику, 
Бржега од самих змајева и хала. 
Нема коња бољег од његова дора, 
Сјем само Бајарда или Бриљадбра. 

2214(27). Сјећате се кадно ХипогриФа лака 
Пбјаха Руђеро па се до висина 
Небескијех диже као птица свака, 
Да му драга собом бдведе Фронтина, 
Пошто гледећ' у вис дуго јадна плака. 
На великој њези држаше дорина, 
Те је сад гојазан и сја му се дл1^ка 
С тијела и с гриве, коњскога перчина. 

2215(28). С дворкињама својим, јатом лепих снаша, 
Даде се на пос'о, и једну абају, 
Једну од најљепших злаћенијех хаша, 
Извезла је те се коњ блист'о у сјају 
Као коњи првих царских великаша. 
Хипалци, чију је остарјелу мају 
Сисала некада, дозвавши је к себи, 
Рече : знаш колико ја вјерујем теби. 



^ 



246 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2216(29). Ти си моја мила сестрица по млеку, 
Која моју љубав ка Руђеру знаде, 
Јер јој никад ништа не тајих у веку. — 
Затијем каза јој какав смј^р имад^, 
И о свему тачно извијести секу, 
Тер она РуЈ)еру хабера да дад€. 
Није могла наћи бољег поклисара 
Да у манастиру походи сердара. 

2217(30). Гдје је Валомбрбза објаснивши мбми, 
Рече јој : тамо се хитро пољем вини, 
Краци коња твога нек не буду трбми. 
Мој му изостанак лијепо извини, 
Кажи му да чежња велика ме слбми, 
По срцу му моје ријечи расплини. 
Вјероваће теби мој Ру1)еро красни 
Да не могу доћи, кад му се ббјасни. — 

2218(31). Затим ју попела Брадаманта дада 
На једног маторог и мирног буина, 
Јер не знајућ' јахат' за њу је курада, 
И пружи јој китне узде од Фронтина, 
Рекавши нека се не поплаши млада, 
Сретне ли дрскога каквог врагулина 
Што би коња хтио: коме принадлежЛ 
Нек му само каже, па ће он да бјежи. 

2219(32). Јер Руђера сваки борац од заната 
Познаваше добро, и њега се страши. 
Хипалка јежђаше веће више сата, 
И не срете никог вбљна да се м^ши 
Узде Фронтинове и прави ината, 
Бар тако причају љетописи нашп. 
Не срете никаква грабљива барона, 
Али око подне срете Родомбна. 

2220(33). У теснацу једном, баш када је хтјбла 
Да се спусти доље низ некакву хриду, 
Срете Родомона, кога љубав врела 
Гоњаше да спасе своју Доралиду, 
Чијено је срце грозна туга јбла, 
Јер код Мандрикара живљаше у стиду. 
К'о што знате ово Родомону мања, 
Који га спроводи, достави до знања. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 247 

2221 (34). Заклео се био, читатељ се сјбћа, 
На првога коња, којег могне србсти 
(А овај је први, тако хтједе срећа, 
И то баш Руђеров) да ће јунак сјбсти. 
Забуна његова све биваше вбћа, 
Јер од једне жене, саме у тој чбсти, * 
Отимати коња мњаше није ч1^сно. 
Ах да му је госа туна, рече гласно. 

2222(35). Да је госа туна, Хипалка му рече, 
Ти би бд стра бр80 очистио чуства. — 
Он: па које ли је то ужасно мбче? — 
Бољи је од тебе и твојега друства 
(Ова ће), РуЈ)ер је који славу стбче 
Помоћу витештва и ратног искуства. — 
Он ће: тако ли је! Од таква јунака 
Баш хоћу да имам овога брзака. 

2223 (36). Његов коњ одиста много има дражи 
За ме. Реци, дјево, господину тбме, 
Ако ли заиста као јунак важи, 
Нека к мени доЈ^е и нек узме бме; 
Плаћам и кирију што га јашем, кажи. 
Не дам ли, његове руке нек ме слбме. 
Родомона лако наћи ће по зраку, 
Који њега прати на сваком кОраку. 

2224(37). Куда моја нога једном само крбчи, 
Вјечито остају трагови ми славе. — 
Затим узду зграби и на коња скбчи, 
И даље га погна тај афрички л11ве. 
Хипалка јадница избечила бчи, 
Препуна љутине а мало и стравб, 
Дере се и плаче и грозно га пс^је. 
Он оде с кепецом, неће ни да ч^је. 

2225 (38). За њим идућ' виче : лопов си по чнпу, 
Јер (^е китиш перјем туђега имања. — 
Он одјаха мирно даље на Фронтину 
Онамо куда га води онај мања. 
Сад јв овдје било по вољи Турпину, 
Чијега, пишући, држим се предања, 
Вратити се тамо гдје крај једног стабла 
Остависмо мртва на земљи Пинабла. 



248 ВПЈЕСНИ РОЛАНДО 

2226(39). Онај што је људе мучки радо кл^о, 
С откинутом главом лежи као врабац. 
Путузући, тамо случајно је п11о 
Цербино, којега прати онај бабац. 
Кад видје мртваца, кога није гпко^ 
Не слутећи ко је тај погани жабац, 
Момку срца добра бјеше много жао, 
И леш онакажен гледати је стао. 

2227(40). Осјечена бјеше њему руса глава, 
Добио смртнијех рана барем стб је. 
Крвава је била око њега трава, 
Види се, убица бјесомучно бб је. 
Цербин, сузе лијућ' као из рукава 
И леш гледајући најзад рече: тд је 
Гнусно ! — Пак одјури по цурину трагу, 
Рекав баби ту га чекат' у шипрагу. 

2228(41). Он ће одмах доћи (тако њојзи велЛ) 
Чим оног убицу мртва с коња сруши. 
Баба к лешу приђе, срце јој весели 
Врела крвца која с мртваца се пуши. 
Ал* и друго нешто бабускера жбли, 
А не само с леша свјежу крв да њЈши. 
Прилика је згодна, ах просто дивбта, 
Да се с мрца штогођ драгоцјено смбта. 

2229 (42). Амишност велика бјеше у те гњиде, 
Која радо туђе претреса пртљаге 
Само ако госе пе могу да видб. 
Прстење са мрца потрпа у шпаге, 
Такођер и пас му драгоцјени скиде, 
Па га испод сукње веза око снаге. 
Узе оно само, што може да скрије. 
То нијепрвина. Крала је и прије. 

2230(43). Све то чини она без икакве гриже. 
Громом је убила божја сила јака! 
Ускоро затијем и Цербино стиже 
Не нашавши цуре. еле празних шака. 
Одатле се даље путовати диже, 
Јер мало бијаше до ноћи и мрака, 
И праћен од бабе и њезине злбће 
Тражи стрању какву гдје могу да ноће. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 249 

2231 (44). Уз' једну путању, узану и криву, 
Идоше уз брдо преко једног сата, 
И нађоше ноћни станак у Хотриву, 
Замку на стијени с неколико ката. 
Собе тога двора тону у кадиву, 
И све се блистају од сухога злата. 
Истом се Цербино на постељу прући, 
А зачу се писка у цијелој кЈКи. 

2232(45). Рекоше Цербину, јер за то је питб, 
Да вијест Анзелму страховита дбђе : 
Син му је Пинабел, племена му штито, 
Мртав нађен. Сјети онога се рбђе, 
Кога видје мртва кад је гором скитб, 
Цербино, али је ћутао такбђе, 
Не желећи причом кбби своје ове, 
Против себе сумњу злу да изазбве. 

2233 (46). Не зна шта почини Пинабело зала, 
Хватајући ближње он у своје мреже. 
Кад на носилима уз пуно машала 
Донијеше њега пуна крви свјбже, 
Сви су закукали, јечала је сала, 
Ал' оцу, наравно, од свију је тежб. 
Пошто сан и умор мучише Цербина 
Оде спават*. Оста у сали Габрина. 

2234(47). Док за катаФалак правила се бина. 
Гдје ће 1ПЗЛ0ЖИТИ онога јадника, 
По налогу оца, сали из дубина, 
Зачу се гласина грлата гласника: 
Анзелмо ће дати хиљаду цекина 
ОноМе, који му прокаже крвника, 
Да би осветио грозно ово клање; 
Даће му цекине и своје признање. — 

2235(48). Свп су Анзелмово обећање чули. 
Оно "се допало нарочито баби, 
Којој људско жиће бјеше равно нЈли 
Базда, кад јој треба што масно да зграби. 
Било што су мржња и беси је дули 
Противу Цербина, или било дк бп 
Уцјену добила, смисли да бтвори 
Раку и овоме, и на њ да пбтвори. 



250 БИЈБСНИ РОЛАНДО 

2236(49). Бијах вјбрна дама ноћашњег ти гбста 
(Анзелму је рекла) све до ових часа. 
Он ти уби сина, и ја веће дбста 
Трпјех од савести и њезина гласа. 
Да га уби ево доказа ти прбста, — 
Пак испод сукања одријеши паса, 
Који када видје Анзелмо се ј^дни 
Увјери, да Цербин убица је гадни. 

2237 (50). На њега се старац ојађени згрбзи ; 
Богу на освету заклео се б^же: 
Одјекнуше двором налози му стрбзи 
Капије затварат'; мача затим трже; 
Бјеху момхди уза њ оружани мнбзи, 
И Цербина одмах у окове врже. 
Ухвати витеза када твр^о спава, 
Да над њим изврши крвна своја права. 

2238(51). Не могући да се с многијема ббчи 
Без оружја, Цербин судбини се даде. 
Неће њему крвца мачем да се тбчи, 
Грозније злосретник доживјеће }ћде; 
За њ, противу кога пас онај свјед^бчи, 
Грђу казну старац измислити знаде: 
Растргнут од кбња изгубиће жиће 
На истоме мјесту гдје бјеше убиће* 

2239 (52). Ноћ прбведе мучен сновима и мбром. 
Сјутрадан је била стравична парада, 
Јер су из тамнице извадили зорбм 
Борца, кога свака већ остави нада, 
И под јаком стражом повели га гбрбм, 
А носила га је мршава курада^ 
За њиме бијесна дерала се р^ља: 
Коњма за репове нек се веже х^ља. — 

2240(53). Ја погађам мисли, читаоче, твбје: 
Да се невин казни противан си тбме. 
Исто је таковб и мнијење мбје, 
И добру се надам, јер удесу злбме 
Бог не остављајућ' угоднике свбје 
Посла оног чије руке ће да слбмб 
Вериге с невина: шуме ова банда 
Баш тада је крила витеза Рбланда. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 251 

2241(54). Да с' отклони страшна од Цербина ура^ 
Божја га је вод>а овамо дов^ла. 
Са њиме је била још и једна ц^ра: 
Галисије краља шћерца Изаб^ла, 
Коју је некада избацила бј^ра 
На обалу гдје се подиже Рошбла. 
Цербинову драгу Роландова рука 
Затим у пећини спасе од хајдука. 

2242 (55). Избављену мбму сад Роландо прЗ^тн. 
Она пита ко су они тамо људи, 
Што наравно јунак није мог'о зн11ти. 
Нису чиста посла, он у себи с^ди, 
И да би јој мог'о одговора лкти 
Стићи ону руљу на коњу се тр^ди. 
Пришав ближе видје >10мка часна лпца 
Кога су везали к'о да је убица. 

2243(56). Роландо му приђе и упита шт?1 га 
Дбведе у ово страховито стање, 
Да га окована носи једна рага. 
Цербин рече да му подметнуше клање 
Пинабла, и да му баца ова љага 
Тијело у раку, дух у очајање. 
Питач увјери се из његових речи, 
Да сушта истина из уста му јечи. 

2244 (57). И других разлога Роландо имаде 
Вјероват' у оно, што чу од Цербина. 
Изме1)у Клермбна, као што се знаде, 
И Мајнца завада траје од старина; 
Роланду ће сада згода да се даде 
Да наплати много старијех крвнина. 
Када чу за име Анзелма барбна, 
Гњ^вом букну страшни витез од Клермона. 

2245(58). Дријбшите одмах овога јунака, 
Викну, или ће вам доћи црни петак. — 
Вођ руље рече му: тебе се дивљака 
Не бојим да ти је сам сотбна тетак. — 
То рекав на коњу тамо амо скака, — 
Што ]е ваљда спрема за борбе почетак. 
Јотте једном псовком безобразно грмн^, 
Па с пруженим копљем ка Роланду стрмну. 



^ 



I 



252 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2246 (59). Штит, оклоп, оружје Цербиново њему 
(Што ноћас присвоји) убојна је брана. 

Рблан џиду своју, тешку и голему, 
Напријед потјерав коња од мегдана, 
Потеже и лупи лупежа по шљему, 
Што му читав оста јера је без мана, 
Али од ударца врат ономе пуче, 
Те се с коња сруши то лајаво куче. 

2247 (60). Затијем другоме, кога првог срете, 
Копље убојито усред груди зћбп. 

Остави га туна па се даље крете, 
Пошто шаком мача пламенога зграби. 
Отпори цијеле оружане чете 
Против таква борца сувпше су слМи. 
Полијећу зраком ноге, руке, гл^ве, — 
Тако ваљда вуци јадна стада даве. 

2248(61). Јес, тако ће бити када нпз пртпну 
Прикраду се тихо до опога мјбста 
Гдје су овце. Турпин вели четвртину 
Ролан посијече, а бјеше их двјбста, 
Те курјаци многу добише дртину. 
Остале је скрила непроходна чбста. 
Бјежећи јадници лелекаху љ5'то. 
Бачено оружје пољем је расуто. 

2249 (62). Томе се не чудим. Тако вазда бпва 
У ббју с Роландом кад је ћуди риђе. 

Да види да ли се когод јоште скрива 
У близини, ову у трку обиђе. 
-Затијем к Цербину, којему се слива 
Поток низ образе, јуначина приђе. 
Би Цербин пред њиме на кољена пао. 
За коња је везан. Оков није дао. 

2250 (63). Одријешив њега поможе му да се 
Наоружа опет оружијем својим, 

Што вођ оне руље у зле своје часе 
Присвојио бјеше, и на жалост кбјим 
Хтједе бранит' права клете оне расе. 
Читаоче, нека и у грудма твбјим 
€ада сине радост, коју Изабела 
ОсјетИу што судба драгог јој довела. 



ПЈЕСМА Д13АДЕСЕТ ТРЕЋА 253 

2251(64). Сада мислиш одмах у наручја њему 
ПашКе, чим образе лијепе му згледа. 
Не. Не познаде га: лице му у шљему. 
Када Цербин спази главу свога чбда 
Мниш загрлиће га. Вараш се у свему. 
Са срца му спаде грдна п.11аса лбда, 
Блага роса сад је гдје бијаше иње, 
Јер мишљаше море прогута је сиње. 

2252 (65). Па што је не грли, што слатке ријечи 
Не тепа љубљеној голубици ; штб ли 

Оклијева срце боно да лијечи? 
Мисао га једна ч^дновата скбли, 
Излити јој љубав она га пријечи, 
Ах она отровом срдашце му пбли : 
Уобр1№и да је лијепа му вила 
Избавитељу му љубавница била. 

2253 (66). Такве. јаде ништа не може да тбЈш^ 
Волио би да је сад у мору слану, 

И баш та околност највише га ббли 
Што је с борцем што га спасе на мегдану. 
Не може тешкоме јаду да одбли, 
Клецају кољена витезу ваљану. 
Свакога би другог прббд врхом џиде : 
Против спаситеља оружје не идб. 

2254 (67). Дјевојка, праћена од ове госпбде, 
Јежђаше. Кад бише у дебелом хладу, 
Сјахаше да хладне напију се вбдб. 

Ролан скиде клбб^к и изјави наду 

Да ће и другар му те исте слодбдб 

Уживати плоде у цвјетноме каду. 

Шта зна, и Цербин се растави са шљемом, 

И — цура се нађе у чуду голембм. 

2255(68). Преблиједјела је, жиле јој се мрзн^,. 
Мисли полудјеће, и истога часа 
Замало па капља срдашце јој крзну, 
Али брзо ледна растопи се пл11са, 
И опет јој срце снагом својом срзну, 
И једнијем скбком до драгана ст^^са, 
И у наручија миљенику п^кде, 
И да ј^ ово Цербин Рлоан одмах знаде. 



» 



. "254 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2256(69). Изабела њежна материна маза 
Једва к себи дође од лотреса тбга. 
Да ју спасе Ролан вјеренику каза, 
Спасе из гнијезда хајдучкога злбга. 
Ч)н се пред Роландом на кољена сплаза, 
И обожаваше њега као Ббга. 
Ма и како не би, та Роландо два је 
Живбта му спас'о, утолио ваје. 

2257 (7Р), Није л' то истина до пошљедњег слбва? 
Ту су дуго оба зад^убљена злата 
Захвалношћу храб^ог засипали грбва, 
И то би трајало преко једног сата, 
Али сада опет нуто чуда нбва: 
Зачу се из горе јек од коњског бата! 
Окочише на коње, гвожђем главе скрише. ^ 
>' ^^г^С-^тоспом јунак бану^ чим на коњма бише. 

2258(71). Сјећате се можда дивљег Мандрикара, 
Којино се закле не имати мира, 
Докле не освети храброг Манилара, 
Кога Роланд уби, као н Алцира. 
Међутијем срце речена сердара 
Доралидинбга допаде синџира, 
Тер од кад јој срче са усана сласти, 
Канда заборавља да грофу бдмасти. 

2259(72). То, мислим, потпуно и ви разумете. 
Пришав одмах око на Роланда баци, 
Према коме Цербин бјеше као дете ; 
Знани му бијаху витезови знаци, 
И чим га одмјери од главе до Лете, 
Као да му разум обасјаше зраци, 
Рече : тражећи те веК одавно скитам ; 
Кудгођ идем свуда за тебека питам. 

2260(73). Биће веће ваљда дана десетина 
Како пратим траг ти који прави Фама, 
Причајућ' да многа погибе свјетина 
Пред градом Паризом од тебека сама; 
Једва се, вељаше, избави петина, 
Док остале покри вјечна смртна тама. 
Пбт^^че, растјера као руљу жена, 
Војску, којомно се дичи Тремизена. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 255 

2261 (74). Никад пбгибија са толико стида 
Није запамћена, нити сјеча гбра. 
Љага, мишљах, ова треба да се скида; 
ТражеК' те ниј^сам крака био спбра. 
Да ти опис немах, имао бих вида 
За изглед витешки дивскога ти ствбра. 
У хиљаду људи оног по изгледу 
Познао бих, који баци нас у беду. — 

2262(75). То зборећ' јунака погледима стреља. 
Роландо му рече: Истина је с;ушта 
Да десница моја као црве смеља 
Сарацђна ваших убојитих тушта. 
Што се тиче твојих похвалнијех жеља, 
Знак су да не гледам сад пред собом пЈшта. 
Еле, да ме видиш зато сад си тука: 
Да те задовољим, подижем клобука. 

2263 (76). Видје ме. Лијепо. То је жеља прва. 
Сад испуни другу. Немој да се каж€ 
Да без ње побјеже без трага и стрва. 
Да ли ми се снага са изгледом слаже '^ 

Знаћеш ако са мном пробаш мало рва. — 
Рече Татар кога речи ове драже: 
Доста! Није овдје мјесто граји дз^гбј. 
Прва жеља ту је. Приступимо др^гдј. — 

2264(77). Загледавши Рблан Мандрикара ббље, 
Чуди се како ће дијелит' мегдана 
Татарин, кад нема чиме да се кбље, 
Јер не носи мача нити буздована. 
Па ти (рече) ниц1та, сјем копља и вбље, 
Немаш! — Обрецну се онај на Ролана: 
Гледај своја посла. То је моја брига. 
Да се само копљем борим мени стига. 

2265 (78). Заклех се да мача опасати нећу, 
Све докле једанпут на љутом мегдану 
Витезу Роланду не угасим свећу, 
П не отмем њему сабљу Дуриндану, 
Пак ето вјбран сам својему заклећу. 
Мој шљем и остало Хектору ваљану 
Припадаше негда, ал' мача му немам : 
Роланду га отет' одавно се спрбмам. 



I 



2б6 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2266 (79). Куд год идем питам за Роланда свуда, 
Тражим га узалуд већ толико дана, 

Тер изгледа да ми с путање кривуда, 
Макар да га зову витезом без мана. 
Да ли га познајеш? Да ли знадеш куда 
Оде ? Он ми уби оца Агрикана. 
Крвник исти ноћу прикраде се вучкп, 
И родитеља мп Јс&мрти м^чки. — 

2267 (80ј. На потвору таку страшни витез плану, 
Јер у част, у оно, што ј' од свега драже, 

Таче му језиком и начини рану. 
У мах први хтједе с коња да га смаже, 
Али се савлада рекав борцу стр^ну: 
Часно убих њега. Син му просто лаже. 
Он је само један безочан врагблан. 
Ево Дуриндане. Ја сам главом Рблан. 

2268(81). Моја је по праву сабља ова бритка, 
томе истину казујем ти целу, 
Па ипак прпстајем да ријеши бптка 
На чијем од сада сјаће се оделу. 
Дотле њу нек носи грана ова витка, 
Јер ево је вјешам о танану јелу. 
Док се ми тучемо нека туна виси. — 
Да мегдан дијеле спремају се риси. 

2269 (82). За те вичне борце мачо тр^ја спрбма. 
Делили мегдане хиљаду су пута. 
Када на стрјелбмет бјеху један према 
Другом, оба коња, бијесна и љута, 
Џарнуше, љевицом пуштајући ђбма, 
Док мушка десница, као гвожђе крута, 
Управљаше џидбм. Севнуше ка' мЈ^ње. 
Копља од судара постадоше тр^ње. 

2270(83). У седлу оставши оба као хриде. 
Патрљем од копља, пуни грозна збра, 
Кијачки се млатит' они се не стиде, 
Као да се тући без оружја мбра, 
Налик на сеоске којекакве ђиде, 
Кад се тојагама туку због синбра, 
Ил' када, држећи над њивама смбтре, 
Поџевељају се због стоке и пбтре. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕТ^А 257 

2271(84). Поломише брзо и ова држа.т>а, 
Здробише с' и она у најмање чести. 
Роландо противу татарскога краља, 
Овај против њега, све се више жестп. 
Ударају јаче од каквога маља 
По визиру тврдом гвоздене им пбсти, 
Те им пред очима светлаци блијеште, 
А стежу, хватајућ', боље но клијеште. 

2272 (85). Би рекао мбзак испила им сврака, 
Пли би мислио да су врло прбсти, 

Јер шта може гвожђу наудити шака! 
Ухватише с' ено у јуначке кбсти 
На коњма сједећи ; вуче као квака 
Француза Татарин, пун једа и злбсти. 
Ни мање ни више но хтио би чбва 
Да стиском удави дпку витезбва ! 

2273 (86). Далеко се маша и много се дрза. 
Куша што кушаху залуд бољп бани. 
Рукама објема противника трза, 

Који само једном од њега се бранГг. 
Док челичност оном све више се крза, 
Лукавство извршит' Роландо се кани: 
Десницом коњу му кришом очи таче, 
Па му ђем и узду неопажен смаче. 

2274(87). Глупо мисли Татар стиском да га згњечи; 
Он га навлаш пушта нека снагу таре, 
Јер челик оклопа угушење пречи. 
Стругне л' коњ без узде, татарски ће цб.ре, 
С напора малаксав, поштене ми.речи, 
Франку у наручзу остат' као јаре. 
Ал' овом баш тада на седлу је колан 
Пук'о, п на земљу треснуо је Ролан. 

2275 (88). Витеже, лијепо предвидио свб си, — 
Изузевши ово, и у своме паду 
Звекнуо си, сличан гвожђа пуној кеси. 
Страва разуздану обузе кураду, 
И са Мандрикаром, кад се ово дбси, 
Бијесно пбјури низ цареву џаду, 
И зажди ^ гору преко клада, рупа, 
Док Татар у гњеву песницом је л^па. 

ВИЈЕСНИ РОЛАНДО П ^ 



2^58 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2276(89). Тј^ча и дерњава сва је бадаваде, 
Јер је престрављена животиња гл^па 
(Шта је коњ уплашен читатељ ми знадб), 
И што јаче коњик песницама б^па, 
То су све хитрије ноге у кураде, 
Која са у пјени и у зноју купа. 
Докле тако Татар кроз дубраву јУри, 
За њим се на коњу Доралида жури. 

2277(90). Потресена бјеше та лијепа дама 
Неприликдм овом што се њему случи. 
Није смјела туна останути сама, 
Страх од људи страних срдашце јој ск^чи, 
Те за оним јурит' имаде ракама, 
Чији коњ у једну рупчагу се ср^чи. 
Не бјеше Мандрикар природе млитаве, 
Но чврсте: кости му осташе читаве. 

2278(91). Преко једног сата јурио је д6 те 
Рупчаге. Немиран коњ је као жива, 
Али га татарске ручетине крбте, 
Јер му се у њима налажаше грива. 
Татар узде нема, да веље срамбте! 
Не зна шта да ради. Гњ^в осваја дива. 
Узми узду моју (помбћи му прбба 
Цура), јер кротка је ова моја кбба. — 

2279 (92). Он то није хтио, и смишља од чвга 
Могла си се једна уздица да здбпа, 

Кад послије овог окршаја свега 
Њему стиже помоћ од случаја слбпа: 
Хтједе да пројури туда покрај њбга 
Коњ са једном дамом, ал' кад он се р€па 
Његова дочепа, сташе му џблапи. 
Габрину носише коња тога сапи. 

2280 (93). Откад ослободи Роландо Цербина, 
Штоно ријеч видећ' е је њена саса 
Обрана, бјежаше пакосна Габрина 

Као курјачица од ловца и паса. 
Јоште је јахала онога ђогина, 
И рухо носила змија ова краса, 
Од Пинабловице које она дбби, 
Кадно се Цербино с Пинабелом скбби. 



ПЈБСМА ДВАДБСЕТ ТРБИА 259 

2281 (94). Бјежи баба да је не сустигне гријех, 
И када искрсну, мајмун по облику, 
У сјајном украсу, заори се смијех, 
Ма да је до плача храброме војнику 
Било сад послије неприлјвка свијех. 
Њезинога коња удари по цику, 
Пошто му је узду сландарио дбље, 
И коњ с бабом зажди опет низа пбље. 

2282(95). Коњ, као ^^авбла да га јури рбта, 
Уз брдо, низ брдо. тамо амо скаче, 
Лети преко шибља, потока и плбта, 
А баби се очи од ужаса драче. 
Али оставимо сад овога скбта, 
Цербин и Роландо за нас више значе, 
Нарочито овај врли витез, кбји 
Колан већ бправи. Седло тврдо стоји. 

2283 (96). Кад се опет нађе на коњу, на ждралу, 
Чекајућ' онога силно :^ рбг дује 
Да би, залута ли, по томе сигналу 
Вратио се одмах чим звукове чује. 
Ал' пошто не дбђе да самртну шалу 
Настави, Роландо љути се и псУјв? 
И одлучи пбКи његовијем трагом, 
Не би ли с гдјегођ сукобио с врагом. 

2284(97). Изабела много и Цербино жале 
Што их он оставља. Како не би, брате, 
Када би им главе већ одавно п11ле, 
Да не бјеше њега. Желе да га пратб. 
Он рече: јер тражим траг од оне халб 
Ради борбе, људи могли би да схв^те, 
ВидеКи ме с друштвом, е се од ње плашим, 
С тога се не слажем с приједлогом в^шим. 

2285(98). Знате, свијет радо нагважда и жваће 
О послима туђим да ближњима шкбди. 
Сретнете л' онога, каж'те, днева два ће 
Лутат' овуд Ролан, затим ће да хбди 
Пред Париз да Мавре коси као влаће, 
И да онај може туна да га згбди, 
Ако борбе жели. Знајући му живдст 
Мним хитаће тамо. То иште учтивбст. — 




260 БИЈЕСНИРОЛАНДО 

2286(99). Затијем љубазно расташе се бни. 
Он на једну, Цербин на другу ће страну 
С драгом. Од несреће, Боже, их саклбни, 
И обзира имај на младост им ран^, 
Па не дај у канџе да падну сотбни. 
Одоше шаљући руком поздрав бану, 
П квасећи лице потоцима сузе. 
Оде и Роландо пошто сабљу узе. 

2287(100). Он, ком судба спрема сада много рана,, 
Јурио је шумом исто као стрела 
Нешто мало више од два пуна дана, 
И најзад дојаха до једнога врела 
Хлађанога близу чобанскога стана, 
А желећ' одмора мало и посела, 
Када код извора, бистрога кристала, 
Одјахао не би, био би будала. * 

2288(101). Уморан је. Клббук чело му сијече. 
Коњ му малаксао. Једва још бауља. 
Озго сунце зракбм усијаном пече, 
Док из оног мјеста хладовина куља, 
Гдје поточић онај из стијене тече, ^ 
И к њему жуборећ' по шљунку се суља. 
Красно мјесто збиља, ал' витеза дивна 
Баш туна ће судба ојадити кивна. 

2289(102). Туна ће Фурије ума да га лише, 
Ту свијетли разум покриће се мраком, 
Те неће Францију, за којуно дише, 
Моћи више бранит' мишком својом јакбм. 
Спази грм на којем чудно нешто пиш§, 
Смотри много стабло са истијем знаком, 
Зачуди се када са сваке јелике 
Сину му рукопис миле Анђеликб. . 

2290(103). ууМедор, Анђелика^^ чита са стабала^ 
Та од тих имена свуд се вију винци, 
Јера Ан})елика крај свог идеала 
Ту плћндова негда у дебелој синци, 
Топећи с' од свога силнога севдала. 
Та су слова ишла ка' шиљасти клинци 
У срце јунаку, ал', душе поштене, 
Мњаше, то је име друге неке жене. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 261 

2291 (104). Па ипак (миоцБаше) то су њена слбва, 
Око моје добро ручицу јој знад§. 
^^Медор!^^ То је можда шалица јој нбва: 
Хтјело јој се да ми такво име дад§! — 
Видите ли како муж гвоздена кбва 
Себе лажућ' испред истине се крад§! 
Ма да веће сумња душа ова м^шка, 
Јоште се у нади жалосница љ^^^шка. 

2292(105). Све се већма сумња шири и кријепи, 
Што је више јадни сузбијају људи ; 
Борба с њоме очи духовне слијепи, 
И нове разлоге за сумњање б^ди : 
Птица се на лепак све више лијепи, 
Кад лепршањем се избавити тру^ди. 
Уз извор јашући ка пећини дође, 
ГдЈе се оно двоје љубљаху такбђе, 

2293(106). Ту гдје Анђелика уживаше миља, 
Његово је срце дрхтало у грози. 
То бијаше једна од најљепших спиља, 
С уласком обраслим у виновој лози 
Поред осталога лијепбга биља: 
Ту Роландо сјаха, Боже, му помбзи! 
Ту тек бјеше пуно записа и шара 
На спољним странама пећинских дувара. 

2294(107). Угљеном дувари, при уласку глатки, 
Исписани бјеху, или у камену 
Стихови су ножем урезани сл^тки, 
Који прослављаху љепбтицу жену, 
Жалећи што часи среће бише кратки. 
Голем јад је био у томе угљену 
За витеза, који сад је ову шару, 
Између осталих, чит'о на дувару: 

2295(108). пећино мрачна као црна омбла, 
Хвала ти на хладу; гбро, на вјетрицу; 
Хвала, мека траво, нијеси ме ббла 
Кад ми Анђелика, анђео по лицу, 
Лежећи у моме наручију гбла, 
Даде дјевојаштво пламтећ' у огњицу; 
^Јвет Медору пружи ГалФронова шћера, 
-За којим жуђаше много каваљера. 



:\ 



262 ВИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2296(109). Пећино, поточе, горо, мека траво, 
Цвеће, чије главе ода свуда вире, 
Нек вам наклоњено буде небо плавд, 
И молим путнике, госпе, кавалире, 
Нек вас благослове; рајско племе правб, 
биле, молим нека одгоне пастирс, 
Прочитавши свако моје ово слбвце, 
Те да вас поштеде од козе и овце. — 

2297(110). Пјесму ову, пуну. љубавнога ћбва, 
Посвећену јвдној од најљепших жена, 
Медор на језику арапскоме спјбва, 
Ком у поезији голема је цена. 
Роландо, дршћући од велика гњева, 
Који добро зн^де језик Сарацена, 
Све је разумио, а како му бјбше, 
Каже огањ што му из очију крбше. 

2298(111). Пјесму, које му се цела душа гнЈша, 
Прочит'о је ваљда десетину реди, 
И ^зал^д јадан увјерит' се к;уша 
Да је тлапња оно, што очима гледб. 
Поче му на разум спуштати се тм^ша, 
Срце му се стбже, а лице му бледи. 
Од оне стијене, с големога ваја 
Сам стијена постав, ока не бдваја. 

2299(112). Мним д^бину ране, читаоче, ти му 
Измјерит' не можеш, ал' се мени мбже, 
Јер исте грознице и ватру и зиму 
Осјећах, и једва остах целе кбже. 
Срце му се мрзне док у мбзгу ври му, 
А када се такве противности слбже, 
Најтеже је д^ши, шапље мени Муза. 
Нијем стоји туна, нити лије суза. 

2300(113). Вели Турпин одмах плакао је кића^ 
Али ово лаж је сасвијем пријесна. 
Суза с болом оста сва у дну му бића 
С тог што нагло хтједе, силна и бијесна, 
Сва јурнутЧ И крчаг велик, ал' грлића, 
Куд би вода хтјела, вебма тијесна, 
С тог јер о излазак отимљу се капље, 
Једва лушта воду. И то Муза ш^пље. 



ПЈБСМА ДВАДБСЕТ ТРЕЋА 263 

2301(114]. Природа је силна у тога јунака, 
Бедем такав тешко рони се и круни. 
Зар да повјерује гаци оних знака? 
Душа се његова против тога буни. 
То је (мисли) дјело злобна проклетњака, 
Који, презрен цуром, чистоту јој тр^ни; 
Ил' од његова је смишљено крвника, 
Те да љуббморбм убије јадника. 

2302(115). Пријелаз у пак'о из рајскијех врта 
Није лак. Рукопис (још је размишљавд) 
Ако сличност има њезинијех црта, 
Значи да је хуља вјешто подражавб. — 
Оде даље. Чу се глас паса и хрта: 
Да су људи близу он је хабер давд. 
Ту је дом пастирски. Преноћиће туна, 
Јер већ увелике сијала ]е луна. 

2303(116). Мбмци су из тога сиротињског двбра 
Оклоп и оружје прихватили њему, 
И у хар одвели коња Бриљадбра. 
Вечеру му нуде: захвали на свему, 
Јер послије оног душевнога збра 
Сит бјеше, ал' јада. Потребу голему 
Сп^т' имаде. Дође он под ону стрбху 
Гдје ономад Медор и драга му бјеху. 

2304(117). Не мбже да заспи, из постеље скбчи, 
По кући тумара, јер свуд по дувару 
У његовој соби спазише му бчи 
Записе, цртеже, ону исту шару, 
Коју су гледале на пећинској плбчи. 
Шћаше се обратит' кутњем господару, 
И о том запитат^ али није смио, 
Да не буде јасно што би скрити хтио. 

2305(118). Ал' сама од себе проговори руга, 
Јер домаћин, срца доброга и прбста, 
Видећи да мори некакова туга 
Његова отмјена, непозната гбста, 
И знајућ' да јаду пријатна је друга 
Весела причица, ону коју дбста 
Пута је причао гостима, и њему 
Исприча. Тако га извести о свему. 



264 бИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2306(119). Каза како кући Медора младића 
Рањена донесе с Анђеликом; ј^ако 
Она му постаде спаситељка жића ; 
Исприча да Амор, о ком знаде свако 
Да живјет' не може без крвопролића, 
И њу тешко рани, те је појмит' лако 
Страховиту ону п огњену буру 
Љубавну, која је запалила цуру. 

2307(120). Вељаше, подлегла Амору је кивну 
Уљушкана пиром крила му и пера, 
Што је можда штета за ту цуру дивну, 
Јер она је краља ин()ИСкога шћера. 
Затијем показа драгоцјену гривну, 
На велики ужас јадна каваљера, 
Којом је његову обдарила жену 
За гостопримство јој и дворбу поштену. 

2308(121). Роланду на главу као буџа паде 
Страховите приче грозни завршетак, 
Јер познаде гривну што јој негда даде, 
И клону му глава ка' увео цветак, 
Утону му срце у бездане ј11де: 
Ту можда и страшне ббље је зачетак. 
Куша домаћину болове да скрије, 
Ал' заман, јер око бујне сузе лије. 

2309(122). Чим је сам остао излива је дао 
Боловима својим без ограничења. 
На постељу своју саломљен је пао, 
Бучала му глава од крвнога врења. 
С десна на лијево ваљаше се као 
Да бјежи од бола и осрамоћења. 
У постељи овој све му горе бива, 
Као да је пуна трња и кбприва. 

2310(123). У њојзи му бјеше'и врело и студно; 
Час мрзне, час мисли у ватру се преће. 
Мучећи се тако, сна желећи жудно, 
Од једном се сјети да у крилу срећб 
Драга му с Медором ту лежаше блудно, 
Па као бијесан са постеље слеће. 
Муњама сијевну око њему дрско, 
И све у тој кући постаде му мрско. 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋ,А 265 

2311(124). Понајвише они на дувару знацп. 
Што је у тој кући видјев е гријеши, 
На се одијело и оружје баци, 
Јер одлазит' отле брзо се рпјеши, 
Ма да још с истока не падаху зраци. 
Од јасала коња витеза дријеши, 
Журно га узјаха и појури мраком 
Гбру потресајућ' писком својом јакбм. 

2312(125). Зло такво никада не деси се никбм, 
Највећи паћеник патњу пати мању. 
Плачем и ридањем и ужасном викбм 
Луњаше дубраве и ноћу идању. 
Свуд је био праћен издајнице сликбм, 
Нит' сан му падаше на уморну кању. 
Бол га је стезао непрестано жбшће, 
И бесједе чудне зборио је чешће. 

2313(126). Усне су му сухе једном ово рекле : 
То више нијесу сузе мојег бка, 
Још у пола бола оне су истекле, 
Но то су капљице животнога сбка: 
Ране, које су се на срцу ми спекле, 
Дају га од себе. И том биће рбка, 
Окоро ће сокови л;ића да исцурб, 
На свагда ће очи тада да зажмуре. — 

2314(127). Затијем за косе поче себе вући, 
Као човјек који почиње да луди, 
Велећ': то нијесу уздисаји врући, 
Но бУра огњена из мојијех груди, 
Јер Амор ме крилом не престаје тући 
Распирујућ' ватру која бјесни туди. 
Ма да огњем срце једнако ми мбри, 
Не да му пакосник да једном сагори. 

2315(128). Гривну откад видјех ја од тога трснка 
Роландо нијесам ; он је већ у грббу, . 
А ја само тужна Роландова сјенка. 
Невјерна је жена, ах њезину злббу 
Не познаје лава ни мајмуна жбнка ; 
Бог човјеку само даде ту грдббу. 
•Оном, који тражи срцу усрећења 
Од Амора, ја сам примјер застрашсња. — 



266 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 

2316(129). Говорећи тако јвзик му се сплеће, 
Јер магла по кашто на душу му пане. 
Лутазу^ЈИ гором он ће зоре трбће 
Случајно пред ону пећину да б11не, 
Гдје је оно двоје уживало среће, 
И позлиједише његове се ране. 
Спазив опет запис поче да се стреса, 
И топуз потрже да излије беса. 

2317(130). Појурише псовке из његове гушб 
Налик урлицима бијесне хијенб, 
И на далеко се у околу чуше. 
Ударци топуза, велике цијенб, 
Стихове и. слова Медорова р^ше, 
Полијеће парчад од оне стијене. 
Мачем коси кивно пред пећином цвеће, 
Са натписом оним сијече дрв^ће. 

2318(131). Тад више грмова стољетнијех п11де, 
И ломљава њихна дубравом се бри. 
И поточићу се осветити знаде: 
Забрани му даље да туда жуббри 
Набацав у њега стијене и кладе, 
Па истрошен огњем што у њему гбри 
На једац мах као под ударцем грбма 
На црну се земљу стропбшта сирбма. 

2319(132). Савладан силином властитога гњбва, 
Гледао је ћутећ' укоченим гледом 
Небо, што на њега срџбу своју љ^вћ^ 
И осјећао је све болове редом. 
Без сна, пића, хране три је тако днбва 
Изгубљена љубав појила га једом, 
Док четвртог дана није био ср^шен 
Ум његов силени, он постао см;ушен. 

2320(133). Бјеснилом памет му помрачи се лепа^ 
Тер од сад по свету бесан ће да лута. 
Баца штит и оклоп, одијело цепб, 
Види му се трбух пун дугијех рута. 
Шљем и рухо гази, и ногама чепа; 
Далеко одлетје Дуриндана љута. 
Свијетло оружје, Богом њему дано, 
П^ шуми је мрачној свуда разбацано. 



.Ј 



ПЈЕСМА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА 26Т 

2321 (134). Ибдрачила му се у очима тјбна, 
Чули му се гласи животињски, мукли, 
На уста му бела ударала пјбна, 
Песнице и нокти прса су му тукли: 
Постао је човјек без својега сјбна, 
У тијело му се демони увукли. 
Орјашки мишићи са стр^ка му нага 
Казиваху откуд џиновска му снага. 

2322(135). Горбстаса тога витешкога збр јв 
Голем, ужасне су мишице му беле; 
По њима се шири мускулозно чвбрје, 
По њима, рођеним да мегдане деле, 
А сада чупају из корена ббрје, 
И храстове, букве, јаблане и јеле. 
Не уздише више, нит^ плаче, нит^ рида, 
Веће само руши, цијепа и кида. 

2323(136). У бјеснилу нађе сад излаза боља. 
Ломљава и рика необично јака 
Продрије из шуме до оближњих пбља, 
И намами пуно пастира, сељака, 
Пред које искрсну страховити гбља. 
Сад оставит' морам лудбга јунака, 
Јер за њиме душа сувише ме ббли. 
Наставићу, јаду кад она одбли. 




ПРИШЕДБЕ 

(По Грису) 



Песма Тринаеста 

СтроФа15. Монџа — предгорје у бискајском заливу. 

СтроФа 36. У издању са којега сам преводио стоји Ка- 
рон место Хирон, као и у многим другима, али ће то бити 
погрешно, јер Грис вели: оба издања, која је прегледао сам пе- 
сник, и која су угледала света у годинама 1516 и 1532 стоји 
Хирон. Ариосто циља на песму 12 Дантеова Пакла, где се 
тирани и насилници казне у језерима кључале крви. Кевтаур 
Хирон и његови другови бичем сатерују у валове осуђенике, 
чим се помоле. 

СтроФа 40. По старим причама овај Турпин био је 
архиепископ од Ренса за доба Карла Великога. Хроника, за* крју 
веле да је ов написао, била је некада главни извор романима и 
песиама о Карлу и његовим витезовима. На њега се песвик 
чешће позива, велећи да је у њему црпао податке за свој спев,. 
али биће да се шали, бар по кашто. 

СтроФа 42. баби овој наставиће се у песми 20, ст. 105. 

СтроФа 44. Роланду и Изабели наставак у песми 23, 
ст. 53. 

СтроФа 59. Ова је Изабела најстарија ћерка Херкулу! 
војводи од Фераре, а сестра Хиполиту и АлФонсу. 

СтроФа 60. Кнез од Мкнтове 'Бан Франческо Гон- 
цага, муж Изабелин, туче Французе под Карлом VIII на реци 
Т4ру, и помбже да се истерају из Неапоља. 

СтроФа 63. По смрти Бектричинбј Луј ХП з11робв 
Сфорцу, лиши га државе и одведе у Француску. 

СтроФа 64. Друга једна Бектрица одЕсте бејаше жена 
Матије Корвина; трећа опет нека била је калуђерица у једноме 
манастиру у Пкдови, и кад је умрла прогласише је за свети- 
тељку. 

СтроФа 67. РићЈсрда је кћи кнеза од Сал^ца, а су- 
пруга Николе од Есте. Бејаше још у животу кад јоЈ син Хер- 
куд I једва најпосле седе на очев престо. 



270 БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



СтроФа 69—71. Лукреција Борџја друга је жева 
АлФонсу I, а сама је пре њега имада два мужа и много љубаз- 
Бика, међу којима Је било и таквих, да је гнусно именовати их. 
Може ли се временом, у којем је писао, извинити Ариосто, што 
Ч1ву невалалицу у звезде кује? Не може. Мањ ако се у самој 
иретераностн похвале не крије иронија, што није немогуће. 

СтроФа 73. Ова »лијепа Липа* значајна је по томе, 
што је била кћи Јакова Ариоста, једног од предака несни- 
лових. Обицо од Есте заљуби се у њу и доведе је у Ферару, па 
поштоје с њом двадесет година невенчан живео, у години 1347 
Фенча се њоме на њеној самртној постељи. Тројица од њених си- 
нова попеше се на престо један за другим. За Липом пресели 
'Се]'^ племе Ариостово из Болоње у Ферару. 

Песма Четрпаеста 

С т р Ф а 2. Битка код Рав^н§ била је на Ускрс 1512 године 

шмеђу Француза, уз које бејаше Алфовсо, и удружене шпанскс 

• л папине војске. Веће се победа била клонила последњима, кад 

на њих трухну с бока Алфонсо са својим топовима иразбиих, 

те претрпеше велики губитак у људима, оружју и пртљагу. 

СтроФа 6, 7. Победна радост би помућена Французима 
губитком врлога им врхов нога војводе Гастонаде Фо^ (6газ1;оп 
ч1е Го1х), који јурећи неиријатеље погибе од пушке. Гвићар- 
дини мисли да је тада пало укупно најмање 10.000 људи (по 
другима много више), и да трећина тога броја долази на Фран- 
цузе. Осим тога победиоци изгубише тако много других ваљаних 
предводника и јунака, да је њихова победа личила на пораз. 

СтроФа 8, 9. Због тих губитака Французи су били јако 
огорчени, те док се с посадом у Равени још преговарало о пре- 
даји, део њихове војске кроз јвдан продор у бедему јурне у 
варош, и ту почини грозна зверства. Мало времена пре тога 
није боље прошла ни Брешја. Римино, Фаенца и многе лруге 
•околне вароши, заплашене тиме, без боја се предадоше Фран- 
цузима. Познато је да је Француска војска са разузданости и 
•силеџилука била од вајкада озлоглашена у Италији, као и то, 
да је та своја безакоња чешће скупо испаштала, јер је страдала 
од мучких убистава и завера, као нпр. сицилијавско вечерње. 

СтроФа 19. Како је Брадаманта Брунелу прстен отела 
прича се у почетку песме 4. 

СтроФа 31.* Како је Мандрикар задобио Хекторово оружје 
прича БоЈардо у »Заљубљеном Роланду*, књ. 3, пес. 1,2. 

СтроФа 64. Мандрикару и Доралиди наставак у пес. 
^З, ст. 71. 

СтроФа 88. Питкгора и његов ђак Архитас захтеваху 
од својих ученика ћутање као најозбиљнију дужност. 

Песма Петнаеста 

СтроФа 2. Франколино -^ место, 40 итал. миља уда- 
љено од Јжћа реке По. 



ПРИМЕДБЕ 271 



СтроФа 9. Наставак о бици код Париза у пес. 16. ст. 16. 

СтроФа 17. Златни Херсонез — полуострво с оне 
стране Гангеса; у Старих: Сћегбопезиз аигеа. Тапро- 
бана — острво Цејлон; Кори — предгорје Коморин према 
Цејлону; Кохин — варош у мадабарском приморју. 

СтроФа 22. Они први су — Португалци по Васком да 
Гама; они други — Шпанци под Колумбом и његовим по- 
следницима. 

СтроФа 24. Тих седам столећа означавају време између 
Карла Великог и Карла Петога. 

СтроФа 25. Леве Рајнине обале односе се на варош 
Ган (Гент) у Фландрији, где је Карло V рођен од оца Филина 
Аустриског и мајке Јоване, ћерке Фердинанда арагонскога. 

СтроФа 28. Проспер Колбна и Фердинандо Пе- 
скара, — два супарника у ратној слави и ,војводе Карла V. 

СтроФа 30. Андрија Дорија, из једне старе поро- 
дице ђеновске, би најпре адмирал Фрање I, али кад га овај увреди, 
ступи у службу Карла V. Беше то један од првих поморских 
јунака свога времена, и прослави се нарочито чистећи од гу- 
сара средиземно море. Истера Французе из Ђенове, и у место 
да њихову тиранију замени својом, даде народу слободу, те га 
из захвалности прозваше оцем отачаства. 

СтроФабб. Канопа, Сапориз — варош у Египту на 
једном ушћу Нила. 

СтроФа 67. Оливије, кнез од Бургоње, један од нај- 
славнијих паладина Карла Великог, ако и не игра никакву важну 
улогу у овоме спеву. 

СтроФа 98. Свети витез Ђорђе, о којем је овде реч, 
ослободио је, прича се, ћерку некаквога либискога краља, која 
је. била изложена змају да је поједе. 

Песма Шеспаеста 

СтроФа 16. ГриФону и Ориђили наставак у пес. 17, 
ст. 17. 

СтроФа 33. Краљ енглески Отон опсађен је у Паризу 
заједно с царем Карлом. 

СтроФа 36. У Риму награђиваху венцем од дубова лишћа 
(согопа стса) онога, који је спасао живот римскоме грађанину. 

Песма Седамнаеста 

СтроФа 2. По Виргилу Меценције (Месепиив), ти- 
ранЕН у Агиди (Етрурнја), бејаЉе звер човев (Енеида, књ. 8). 

СтроФа 4. Папа Јулије II позва Швајцарце у Италију 
после пораза код Рав^не. 

СтроФа 17. Наставак о опсади Париза у пес 18, ст. 8. 



272 БИЈЕСНП РОЛАНДО 



СтроФа 62. Како су Мандрикар и Градас (управ првк 
сам) ослободили Лучину прича Бојардо у »Заљубљенох 
Роланду* књ. 3, пес. 3. 



Песма Осамнаеста 

СтроФа 7. Наставак о ГриФОну у пес. 18, ст. 59. 

СтроФа 9. Данац Огијеро — један од најбољих Карлових 
паладива. 

СтроФа 38. Наставак о Родомону у пес. 23, ст. 32. 

СтроФа 59. Наставак о бици код Париза у ст. 146 ове 
песме. 

СтроФабб. Хорације Коклес ббри се сам на тибар- 
скоме мбсту против навале етрурске војске под Порсенбм. 

С т р Ф а 99. М а р Ф и 3 а. краљица персиска н (као што ће 
се после дознати) Руђерова сестра, још у »Заљубљеном Ро- 
ланду« важно је лице. 

СтроФа 103. Старац Аурорин. Тоје Титон (Ткћо- 
пив), син Лаомедона, краља тројанског, у којега се »за младостн 
и лепоте« његове заљуби Аурора. Она измол! за њега бесмрт- 
ност од Јупитера, али при том заборави и вечну м.1адост измс- 
лити му, те га мораде љубити и кад остари. 

СтроФа 108, 109. Брунело, онај што украде прстен. 
Анђелици, некад у трку пројахујући поред МарФизе ненаднс 
јој истрже мач из руке и побежс. Четрнаест дана јурила га је 
девојка (шестога дана паде јој коњ), и бацала је са себеоружје 
да би брже трчала, али га не стиже. Види »Заљубљенога Ро- 
ланда* књ. 2, пес. 5, 15, 16. 

СтроФа 135. Лупа — стара нека, сад потпуно разорена 
парош у Пталији на западном приморју, недалеко од Караре. 

СтроФа 146. Наставак о МарФизи и њеним друговима у 
иес. 19, ст. 42. 

СтроФа 147. Роландо, којп је убио Алмова (или Ал- 
монта), оца Дардинелова, носио му је шлем и боје (ратне знаке). 
Но како је, наравно, и син продужио красити се убојним зна- 
цима свог оца, то су он и Ролавдо имали исте знаке; а како 
је Риналдо познавао Роландове, и знао њихову историју, познао 
је по сличним знацима и Дардин^ла. 

СтроФа 151. Капа Мамбринова. Упореди са ст. 28 
песме 1 и примедбом на њу. 

СтроФа 158. Бизерта — у туниском приморју престо-^ 
ница Аграманова. Она не само постоји и давас, аего су је 
Французи јако ^тврдили, те отуда сузбпјају талијански утецај 
на Тунис. 

СтроФа 165. Очевидно у овој епизоди угледао се Ари- 
^ осто иа Виргилова Низа (К^вив) и Евријала (Еигуа1ивј у 
■ књ. 9. Еиеиле. 



П Р И М Е Д Г> Е 273 



СтроФа 184. По старима месец јс троличан, јер се ло- 
јављује у трн облика: иа небу је Луна, на земљи ДиЈана, у 
подзсмноме царству Ирозерпина илп Хоката. 

Песма Деветнаеста 

СтроФа 12. Крсон је био краљ у Тиви (Тбби, старо- 
сгипћански: Тпе) и ујак браћи Етеоклу и Полинису. Кад ова 
обојица, отимљући се о врховну власт, у двобоју падоше, не 
даде Креон погрепсти толо Иолиниса, јер се борио против свога 
роднога града. 

СтроФа 38. Чаробница Моргана држашс Цилијана, 
сина Моноданова (Монодан је био краљ од Дагомира), у свом 
дворцу испод воде заробљена, одакле га Роланд ослободи (»3 а- 
љубљени Роландо* књ. 2, пес. 42). 

СтроФа 42. Наставак о Медору и Анђелици у пес. 29. 

СтроФа 46. Саталија је варош у Анатолији; реч »ли- 
миски** односи се на Лимис (Е^тхввб), варош на Кипру; »трж- 
полски«, на Триполис у Сирији. 

СтроФабО. Зрак свете Јеле, Јеленина, Илијина, Све- 
тога Хермуса ватра. То је, веле, нека сјајна ваздушна појава, 
која се у облику лламева по кашто виђа на катаркама. Њу бро- 
дарипоздрављају као добро знамење да ће бура престати. 

СтроФа 74. У вароши Гордијуму (Велика Фригија) 
палажаху се од вајкада некаква кола, на чијој руди каиш један 
бејап1е тако вешто у чвор завезан, да га нико раздрешити не 
може. Оракул једап беше објавио да ће онај, који чвор одреши, 
завладати Азијом. Александар Волики исече га мачем и тако 
одреши. 

Песма Двадесета 

СтроФа 1. Харпалица, кћи једнога краља тракискога, 
пстера Неоптолбма, сина Ахилова, из своје државе, који је био 
у њу с војском упао, разбивши ову. Виргил је описује (Ене- 
нда књ. I) као једну од витешких жсна. Такођер и Камилу, 
што владаше пад Волсцима (Енеида књ. VII). Сб,ФО и Корина 
две су славпе песникиње грчке. 

СтроФа14. Идбмен, краљ острва Крита (Кр6т§), удружи 
се с Грцима противу Троје. Ири повратку сколи га грозна бура, 
и он се завешта Нептуну, ако га избави, принети му на жртву 
прво створење човечије које сретне, кад па земљу ступи: то 
беше његов сип. — Вароши »Диктеје* на Криту нема, пити 
је било. Но под њом песпик јамачно разумева Кандију, која 
је на подножју брега Дикте. 

СтроФа 58. То женско царство — град — јамачноје 
данашња Александрбта у Сиријж на мору. 

СтроФа 101. Врадамантује био поставио цар Карло за 
намесницу Ировансс (Видп псс. 2^ ст. 64). 

ВИЈБСИИ РОЛАНДО 11 \^ . 



274 ВИЈЕСНИРОЛАНДО 

* — — ' 

СтроФа 105. Наставак о четворици витезова у иесми 
22, ст. 52. 

СтроФа 129. МарФизи у пес. 26. 

Пеома Двадеоет Прва 

СтроФа 16. Акроцераун (или Акроксрауи) — прсд- 
горје у Албанији на јонскоме мору. 

СтроФа 57. Он у тодико дичи на Ореста, што јо као 
и овај, који је убио своју матер Кдитемнестру, Агамсмно- 
нову жену, и њена љубазника Егиста, био гоњен Фуријама, 
мучен савешћу. 

Песма Двадесет Друга 

СтроФа2. Хипермнбстра, једна од пслесет кћбри 
Данаја, краља од Аргоса, спасе живот мужу своме Липкбју, 
док све њене сестре, на заповест очеву, побише своје у првој 
брачпој нбћи. 

С т р Ф а 4. Наставак о Цербину и Габрини у псс. 23, ст. 39. 

СтроФа 6. БрЈ^са, варош у Анатодији, прсстоница тур- 
скога царства до освојења Цариграда. 

СтроФа 30. Наставак о Астодфу у пес. 23, ст. 9, • 
СтроФа 95. Руђеру у пес. 25. 

Пеома Двадесет Тре^а 

СтроФа 17. Наставак о Астодфу у пес. 33. 
СтроФа 31. Брадаманти у пес. 30. 
СтроФа 38. Хипадци у пес. 26. 
СтроФа 38. Родомону у пес. 24. 

С т р Ф а 78. Када Мандрикар задоби остадо оружје Хск- 
торово, закде се не понети мача, док не отме Дуриндану, мач 
Хекторов, који беше у Роданда. Биди „Заљубљенога Ро- 
данда* књ. 3, пес. 2. 

С т р Ф а 79. Двобој Родандов с Агриканом и смрт овога 
описује Бојардо у »Заљубљеном Роданду« књ. 1, пес. 19. 

СтроФа 95. Наставак о Габрини у пес. 24. 
СтроФа 99. Цербину и Изабеди у пес. 24. 



. ■ • ■ . 




РЕ ЧН ИК 



абЈ&ја^ х^та (на ссдлу). 
Еве^ аув Мапа! Здраво Ма- 

рија! (католичка молитва) 
аксибма^ иризнато нравило, 

начело. 
^дум&шче^ наиојпица, бак- 

шиш. 
антр^шељ^ опо што се па на- 

товарена коња метно о.јго 

међу стране. 
ар^на^ бориште. 

б&нда^ страна. 

бахат, 2 пад. бахата и бах- 

та, бг1т пир. коњски. 
б^са, задана реч, вера. 
бл^на (у Хрв.), глупак. 
бре]^а (жена), трудна. 
бр&згати^ као штрцати. 
буАн, велпки, јак, тром коњ. 
булумента, руља, гомила. 

в&с&л, поданик. 

в11гови, вигбва (м. множ.) ом- 

чс, замке. 
вл&ка, лака, дблина. 
врГ; тиква за воду. 
вулати се, вулам се, Фулати 

се^ улати се, ићи, промица- 

ти, вуцкрати се. 

гс^ви^ иобедник. 
гл11дУн9 кицош. 
гњ&т м., голен. 
гбрила м., врста мајмупа. 
греб (у Дубр.), гроб. 
гред, ход. 
грбја. грозница. 
громула, врло велик човек. 
грбња, као кита. 
гоцати, г|>ц&м, газити. 
гура, грба. 



д&жнА, кншни. 
д^оле, дериште. 
драча, трн, трње. 
дрј^сна, круппа женска, па- 
рочито девојка. 

ЕукисАн, Црно Море. 

жр^бати, жр^бам, извлачити 
коцку. 

з^дно, дно. 
зИлих, залишан. 
зббнџати се, измршавити. 
зА^Ј^, зидају. 
8Ј1Ј&Н, штета. 

јшд&т, помоћ. 

к<1жа, прича, гатка. 
к&с&рма, касарна. 
квава, значн и кука. 
к^ситн се, к^зити се. 
к^ша, њушка, ћ^ша, рило, 

сурла. 
кншати се, кишИ се, кисели- 

ти се, распадати се у води. 
кбнтен, конт^на, конт^но, прн- 

стаје на нешто, задовољан. 
кр<1са, змвја. 
ковнбв, крвник. 
крдо, кј^А, крд, стадо. 

л&п м., гипка земља у риту. 

лбно, крило. 

лбнџати, вбћати. 

л^ка, пољана; пристапиште. 

манАри (м. мн.), понашање, др- 

жање. 
м&нџа, м&нџа, јело. 
м^л^н (у Босни, Херцеговини, 

Дуброввику), ђаво. 
мн^вати, мннвс1м, мислитк. 



276 



БИЈЕСНИ РОЛАНДО 



ибшлвн, трвбкоа, будак. 
муеев^дау беда. 

науан&коу натрашке. 
недб^^вн^ веврат. 

ббље^ обе. 

бме, бмета, ждребе преко го- 

дине. 
оеал^ бсла, магарац. 

пал1^Адн, витез, јунак, борац. 
парЈВЈе (м. мн.), људи најниже- 

га стадежа. 
паћ^ло^ паћел, п^ћео, вео, ко- 

ирена, дувак. 
пбет^ п§сти, песница. Тако у 

Даничића. У Вука: пбст. 
пл&еа^ комад, парче, део. 
иоклће&Р) посланик, изасла- 

ник. 
пбра^ рупица на кожи куда 

зној пролази. 
пр^п§тн 9 прбпвем , препет, 

нпр. коња, везати. 
прпор, супрашица, прашина, 

песак. 
прЈт^ нпр- коњ, дугачак. 
пуша, мушко дете од 5—6 

годива. 
пЈшт^ витков. 

р^к&м^ рачун. 
рс^наЦ) врста торбе. 
раскомМатн сс, раскомад& 

се, напрасно и јако разја- 

рити се. 
рахт, коњски вакит. 
рен^гат, отпадник. 
рдзга^ тојага, батива. 
рдта^ чета. 

саркбфаг 9 велик , украшен 

мртвачки савдук. 
с^вд&л^ љубавни ћеФ. 
снгнал^ знак, иарочито тру- 

бом. 
сЈ1Н0Р9 сивбра, синбра, мбђа. 
еј^ннт (у Босни) впр. човек, 

велик, јак, крупан. 



екбба^ кука, квака. 
ек^б^ скрби, брига. 
Снае^ Свети Спас, Спаситељ 

(разликуј од спас). 
спј^шатНу спјешам, ослабити, 

малаксати. 
ерг^ мотка. 
ерзнутН) срзнем, напрегпути 

све силе: Рсом срзни, руком 

врзи, људски рсу! 
ербчнтн^ србчим, сложити. 
столац^ стбца, стб; столица. 
струга, дера, продор на п^бту. 

т^ииа.у талија, срећа; судба. 
тимар, врста спахилука. 
тбр (у Дубр.), мах: одпрвога 

тира, доброга сина — че- 

ститање младенцима. 
тјена, нпр. на јајету, танка 

кожипа. бпна, мембрана. 
тмасту таман. 
тоња^ као тегоба; натуште- 

ност. 
тракс^нац, траг. 
трем (у Боци), треи, тренутак. 
трћбут, данак, порез, принос. 
турАн, њушка. 
турнпр^ јавно светковање ју- 

начких игара. 

кбпа^ хром човек. 
ћула, буџа, кијача. 
куша^ њушва. 

чапра (у Д. Гори), кожа. 
ч&тв, нсти, сушти: чити он. 
човјек без својега ејена. У 

Боци човек сенбвит зове 
се онај, који изгуби свој сбн, 
па као луд тумара по свету 
без сена, као и сен без њега. 
чултан, покровац. 

џ^вер^ показао џевер тј. ка- 

кав је. 
џј^ка^ као гуњ. 




« ■ * 



«,:_ . ^ 



ИСПРАВКБ И ШТАМПАРСКБ ПОГРБШКЕ 

СВЕСКА I 
(ДОПУНА) 



Без иало свуда, где се у овим исправкама и штамиар- 
ским погрешкама ставља »аиета место тачкс, била је заиета у 
слогу, али при штампању те запете, нешто пагризене, нису тачно 
изишле, те нс личе ни на тачку ни на запету. Ове ислравке и 
још друге неке мање чине се само ради што веће потпуности, 
и ако би их и сам читалац могао исиравити. 



СТГОФА СТИХ У СТРОФИ 



СТОЈИ 



ТРКБА 



10 


3 


Дбчепа 


Дочепа 


19 


. 1 


НГз прокоиса 


Не прокбпса 


26 


5 


твога 


твојег 


27 


4 


ббећа 


об^ћа 


31 


6 


стрва. — 


стрва. 


37 


2 


стрбха. 


стреха, 


50 


7 


ниједнога 


ни једнога 


76 


2 


леаЕ. 


леп&, 


82 


3 


смоље 


смбље 


83 


3 


У груди 


из груди 


132 


1 


11 б ОТВОрИ 


нб отвори 


182 


5 


по обори 


нб обори 


139 


• > 


Па 


иак 


196 


2 


Реџо 


Реџјо 


209 


7 


Медеа 


Медеја 


219 


7 


ниједне 


ни једне 


228 


1 


ббећа 


об^ћа 


246 


() 


пбспја 


посЕ[ја 


272 

277 


5 

о 

о 


пблупа 
раширив 


полупа 
раширив 


279 


3 


куде. 


куде, 


288 


2 


скита, 


СК&Т&. 


316 


1 


нб преноћи 


нб нреноћн 


323 


8 


изранна 


изр5,вна 


330 


3 


ств^ри. 


стварид 



п 



СТРОФА СТИХ У СТРОФЦ 



ОТОЈИ 



ТРКВА 



432 
433 
434 
444 
453 
460 
485 
519 
524 
582 
599 
601 
605 
605 
612 

б18 

622 

650 
659 
668 
678 
683 
690 
696 
704 
709 
719 
719 
720 
728 
728 
730 
732 
733 
733 
759 
764 
806 
837 
855 
859 
860 
863 
870 
879 
885 
895 
896 
897 
909 
910 
911 



6 
3 

() 
4 
8 
6 
5 
1 
1 
1 
7 
5 
7 
8 
4 
3 
3 
1 
3 
7 
5 
2 
7 
7 
2 
5 

3 

6 

1 
7 
8 
3 
1 
5 
6 
3 
2 
3 
2 
5 
7 
6 
1 
6 
4 
7 
6 
1 
1 
6 
4 
6 



нб и;збави 


н^ избави 


стр^но. 


стр1^но, 


УДну 


у дну 


па десно ии 


досно ннти 


па 


пак 


цент^ури 


кент&ури 


пбкуља 


покуља 


зн&тну 


знктну, 


пбжеље 


пож^ље 


з^едно 


з1,једно 


тужно. 


тужно 


сиелији 


смЈелији 


њом 


И њом 


азнити 


Казнити 


нбвце. 


нбвде, 


стене 


стбне 


свијетла 


свнјетлог 


пбпада 


пбпада 


луке. 


луке. 


ШИЛ>0 


шаље 


свиће 


свиће 


скота. 


скбта, 


дбби 


д5б& 


ј&мчи 


ј11мчи 


Тиранин 


тиранип 


н^праву 


н4праву 


п|,смија 


насмија 


Благовоље 


Благовбле 


з^једно 


зкједно 


Г|)ЛИ, 


гМ, 


б|)ЛИ. 


в{)лн. 


успети 


успјети » 


Нек' 


Нек 


н&право 


направо 


Нек' 


Нек 


надалбко 


на дал^ко 


у свом 


баш у 


грЈди. — 


грЈди. 


т^хе. 


трже. 


иде 


иде 


учини. 


учини, 


нек' 


нек 


вкла. 


вкла, 


Оборну зеграби 


Оборену. зграби 


П^1^б. — 


н&кб. 


стене 


стбне 


ствари. 


ствари, 


плб,че 


пл&ч§ ; 


мнбз1. 


мнбзб 


прсставла 


представља 


стсне 


стбне 



СК.0ЧТ1. 



СКОЧИ, 



1П 



0Т1'О1'А 1:тцх 


У (УГГОФЦ 


931 





972 


1 


973 


8 


975 


7 


977 


3 


995 


15 


СТРАНА 


В1'СТА 


219 


46 


223 


1 


225 


8 


225 


18 


225 


35 


225 


50 


225 


54 


220 


47 


22(5 


70 



ОГОЈН 

траву 

тГ'ке. 

Саветујем 

Де му ти 

тс х5ла 

Па 

СТОЈИ 

дбчепа 

њенога 

вјбтрнн 

плбту 

здухаћ 

канура 

кктил 

ил4тб 

свбтњак 



Т1'КБЛ 

траву 

тбкс, 

Савјетујем 

Ти му свој 

т' охбла 

Пак 

ТРВВА 

дочбпа 

њена 
вјбтрни 

плбту 

здухач 

ккнура 

к4тил 

ил!11тб 
светњак 



СТРОФА СТПХ У СТРОФН 



СВЕСК А II 



ОТОЈИ 



ТРКВЛ 



1029 
1037 
1037 
1046 
1056 
1074 
1087 
1088 
1095 
1096 
1122 
1127 
1130 
1131 
1150 
1150 
1151 
1154 
1176 
1200 
1205 
1226 
1244 
1248 
1249 
1251 
1253 
1268 
1272 
1276 
1281 



1 

4 
8 
7 
7 
5 
(') 
5 
3 
8 
() 

5 
7 
5 
8 
1 
2 
6 
4 
1 
7 
1 
4 
1 
2 
6 
6 
5 
1 
7 



из времоиа 

о 


у времона 

тт 


Ходи! 

Прбгута 

увећа 


Оди! 

Прогута 

увбћа 


гује 

Гонцагу 

Гонцаго 

Рич^рда 

АлФопсо, Хипблит. 


гује 

Гонцази 

Гонц^га 

Рић^рда 

АлФонс и Хипблит 


љута 
брз&ке ; 


љутог 
брз^ке ; 


савјест 


савест 


јако. 
Па 


јако, 
Пак 


јарост 


ј^рбст 


рбче. 
зграби. 


рече, 
згрШ, 


љуту. 
блуд 
чбча. 


љуту, 
Плуд 
чбчи, 


стиди 
пуши. 
зграби. 


стид§ 
иуш§, 
згр&би, 


двадесет и 


седамдесет 


туди. 

Са Уђером 

добу 

храбри 

ћбсарство. 

дбвила 


туди, 

С Огијбром 

доба 

храбре 

ћбс&рство, 

дбвила 



IV 



СТРОФА СТИХ У СТГОФЦ 



1285 
1290 
1304 
1305 
1307 
1323 
1350 
1361 
1375 
1436. 
1452 
1445 
1455 
1477 
1477 
1501 
1551 
1560 
1577 
1594 
1596 
1609 
1610 
1619 
1628 
1628 
1637 
1643 
1652 
1676 
1704 
1719 
1727 
1752 
1763 
1812 
1819 
1822 
1843 
1866 
1871 
1939 
2014 
2020 
2033 
2039 
2042 
2068 
2100 
2101 
2102 
2131 



1 
1 
8 
1 
7 
7 
3 
3 
7 
8 
6 
2 
7 
1 
5 
7 
3 
7 
2 
1 
1 
1 
8 
3 
1 
6 
6 
6 
1 
3 

•I 
X 

1 
6 
1 
1 
6 
7 
5 
2 
4 
7 
1 
2 
7 
6 
5 
7 
2 
1 
2 
4 
6 



СТОЈИ 


ТРЕВА 


канала. 


канала, 


препао. 


пр^пао, 


ј^тпетља 


отп^тља 


буди. 


буди, 


живи 


жив1 


леже. 


је, 


леже. 


за 


ја 


је 


си 


не дож§вје. 


ие доживје. 


угледаше. 


угледаше, 


аапазио. 


запазио, 


тешку 


тешкои 


Завитла 


Завитла 


жишка 


жишка 


Манд икар 


Мандрикар 


виче 


вдч§ 


сердар§,. 


серд^ра, 


Па 


Пак 


слиједа. 


слиједа, 


Крвнбву 


крвнбву 


џапб, 


џ&па 


Па 


Пак 


иегдана. 


иегд^на, 


Луркана Дардинел 


Дардинел Луркана 


дебелу 


дебелои 


свједока 


сведокЕ. 


пријатељски 


иријат^љски 


издалека 


из далека 


АстоФО 


АстолФо 


4 (130) 


1704(130) 


тмуша. 


тмуша, 


сувишну 


сувишњеи 


глади. 


глади/ 


к&њик§1 


коњика 


нашем 


своме 


дбвио 


дбвио 


ббји 


ббји 


ступ§ 


ступи 


Ббгу 


Ббгу. 


бали. 


бали, 


слатко. 


слатко, 


цвета. 


цвета, 


рббом. 


робои, 


Акроцер5,уна 


Акрокерауна 


ј11че. 


јаче, 


вика 


вдка, 


ЛУДУ . 


ЛУДУ. 


Џ^АУ. 


џ^ДУ, 


лоткрепљена 


воткрепљења 


даде 


даје 


ибжеље 


пфкеље 



ОТРОФЛ СТНХ У СТРОФИ 



2138 





2150 


1 


2151 


1 


2162 


2 


2179 


4 


2234 


1 


2252 


4 


2255 


8 


2274 


8 


2282 


2 


2293 


() 


2304 


2 


2807 





2317 


4 


СТРАНА 


ВРСТА 


271 


6 



(ГГОЈИ 

чиче 
кљу 

лице. 

вајп. 

бина. 

скбли. 

Рлоан 

п 

брдо. 

Боже, 
дувару. 
гривпу. 
циј^не. 

СТОЈИ 

по Влском 



ТГЕБЛ 

чиче : 
кључи 

лдце, 

ваји, 

бина, 

ск5ли, 

Роланд 

и 

брдо, 

Боже 
Аув4ру 
гривну, 
цијбне, 

ТРЕВА 

под Васко^ 



» ■ ■ ■ ■ 



ИЗДАЊА СРПСКЕ КМЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ 

I Боло (1892) 

1. Живот и Прикљученија Дпмитрија Обрадо- 
вића, свеска I, за штшшу ириредио и лредговор написао Ж. 
Поповић. Цена 2 див. 

2. Сшора и са сува, црте др. Милапа Јоваповића. 
Цепа 2 див. 

3. Даворје Ј. С. Поповића, за штампу приредио и речнпк 
и предговор паписао Љубомир Стојановић. Цена 2 дин. 

4. Бакоња Фра-Ерне, написао Спмо Матавуљ; с речни- 
ком и предговором Љуб. Јоваповића. Цепа 3 дип. 

Б. Драматски Списи Косте ТрпФковића, свеска I, за 
штампу прпредио и предговор паписао Дапило А. Лгпваљевпћ. 
Цена 2 дпп. 

6. Истинска Слу исба, паписао П. Н. Потапепко, превео 
М. Ђ. Мплпћевић. Цена 2 дпп. 

7. Историја Српскога Народа с погледом па исто- 
рију суседпих Хрвата и Бугара, написали Љуб. Ковачевпћ и 
Љуб. Јоваповић, свеска I. Цепа 2 дпп. 

II Боло (1893) 

8. Живот и Прикљученија Димитрија . Обрадо- 
Еића, свеска II, за штампу приредио и поговор и речник на- 
писао Ж. Поповић. Цена 2 дпн. 

9. Мемоари Проте Матије Ненадовића, за штампу 
приредио п предговор, регистре и речник паписао Љубомнр Ко- 
вачевпћ. Цена 4 дин. 

10. Два Идола, написао Богобој Атападковић, за штампу 
приредио и предговор написао Апдра Гавриловић. Цепа 3 дип. 

11. Камено Доба, написао Јован Жујовић. Цена 3 дин. 

12. Прве Жртве, приповетка из српске прошлости, 
написао Апд^а Гавриловић. Цена 2 дин. 

13. Ио Природе, мањи сппси др. ЈоспФа Панчића, за 
штампу прпредио и предговор написао Ж. Живаповић. Цена 3 дин. 

14. С Француског Парнаса, преводи Владимира М. 
Јоваповпћа. Цепа 3 дин. 

III коло (1894) 

15. АнтологиЈа Дубровачке Лирике, за штампу 
приредио и предговор и речник написао Милан Решетар. Цена 
2 дин. 

16. Ташо амо пр Истоку, црте др. Милана Јовано- 
вића, свеска I, с речником и с картом Индискога Океапа и 
околних земаља. Цена 3 дин. 

1Т. Песше Јована Илића, за штампу приредио Љуб. 
Стојановић. Цепа 3 дин. 

18. Драшатски Списи Косте ТриФковића, свеска II, 
за штампу прпредпо п предговор написао Дан. А. Живаљевпћ. 
Цепа 2 дин. 



19. Воденица на Флоеи, наиисао Џорџ Едиот, превео 
е еиглескога Апдра Николић, свеска I. Цена '6 дип. 

20. Воденица на Фсдоси, паиисао Џорџ Елиот, превео 
с епглескога Апдра Ипколпћ, свеска II. Дена 8 дин. 

21. Историја Српскога Народа, спогледом на исто- 
рпју суседних Хрвата и Бугара, наинсали Љ. Ковачевић и Љ. 
Јоваповић, свеска II. Цена 2 дин. 

1Т кс^о (1895) 

22. Васне Доситеја Обрадовпћа, свеска I, за штааду 
мрпредпо и предговор написао Апдра Николић. Цена 2 дин. 

23. Друга Певанија Змаја Ј. Јовановића, свеска I, 
за штамиу прнредио и предговор паиисао Милутин К. Драгу- 
тпповпћ. Цепа 3 дпп. 

24. Ниа старијих приповедака, за штампу приредио 
п предговор паписао Апдра Гавриловић. Цепа 3 дип. 

25. Тако амо по Истоку, црте др. Милапа Јовано- 
вића, свеска II, с речпиком. Цеиа 3 дин. 

26. Бијесни Роландо, спјевао Лодовпко Ариосто, пре- 
пјевао Драгиша Станојевић, свеска I, с предговором, напоменама 
и речпиком. Цепа 3 дип. 

27. Тартиф и Тврдица, комедије од Молијера, пре- 
вели Јован Ђорђевић и др. Владап Ђорђевић, за штампу при- 
редио и предговор написао Јовап Ђаја. Цепа 2 дип. 

28. Из науке о светлости, паписао Хорђе М. Ста- 
нојевић, с предговором и 158 слика. Цепа 3 дип, 

Т коло (1896) 

29. Еасне Доситеја Обрадовића, свеска II, за штампу 
приредио и поговор паписао Апдра Николић. Цена 2 дин. 

30. Друга Певанија Змаја Ј. Јовановића, свеска 
II, за штампу приредио Милутип К. Драгутиповић. Цена 3 дин. 

31. Слике И8 сеоскога бкпвота, паписао Јанко М. 
Веселиповић, свеска I. Цепа 2 дип. 

32. Тодор од Сталаћа, трагедија у пет чинова, напи- 
сао Милош Цветић. Цепа 2 дип. 

33. Бијесни Роландо, спјевао Лодовико Ариосто, пре- 
пјевао Драгиша Стапојевић, свеска П, с напоменама и речннком. 
Цена 3 дин. 

34. Девајтио, роман од Марнје Рођевичевне, провео с 
поЈБСкога Никола Манојловић. Цена 3 дин. 

35. Књига одрављзг, превео др. Милан Јованов]^ 
— Батут, са 53 слике у тексту и 2 8асе(5не таблице у боји. 
Цена 3 дин. 

Свако засебно коло књига може се добити преко повере- 
ника или непосредно од Управе Српске Књижевне Задруге по 
цену од 10 динара. 



I 



I 



I 



3 11105 011 *)аЕ 055 




: ^^ бШЕога, СаШогша 



Кећип Ш| 1}оок оп ог ђе{оге 4ш*е Ове.